Provalnici obilaze naselja i traže mete, potreban poseban oprez tokom leta: Kako da se zaštitite od pljačke stana?

Obijanje cilindra na starim vratima, pravljenje kopije originalnog ključa i lomljava stakla na prozorima samo su neki od načina na koji provalnici ulaze i pljačkaju stanove. Problem je izraženiji tokom letnjih meseci, a u policiji upozoravaju da signali koji lopovima ukazuju da imaju "lakši posao" predstavljaju objave na društvenim mrežama, puno poštansko sanduče, spuštene roletne i ugašeno svetlo.

Kada je reč o provalama, najveći rizik predstavljaju stariji tipovi vrata koja nisu zahtevna za obijanje. Rukovodilac Grupe za suzbijanje teških krađa u MUP-u Slađan Janković rekao je da se ona obijaju na prost način, tako što se lomi cilindar brave, odnosno mesto gde se stavlja kljuć.

"Provalnici znaju da starijih vrata ima mnogo, naročito u centru grada, i uglavnom tamo i idu da ih traže. Obično to rade uz pomoć francuskog ključa. Stegnu donji deo brave i udarcima ga obiju. Cilinder je obično od mesinga i lako pukne. Nakon toga mogu nesmetano da uđu", kaže on.

Osvrćući se na podatak da se leti izvrši velik broj provala u stanove, Janković kaže da je ogromna većina takvih krivičnih dela u Beogradu "ad-hok", otprilike njih 90 odsto.

"To znači da provalnici obilaze naselja i gledaju koje su kuće napuštene, gde su spuštene roletne, gde nije upaljeno svetlo tokom noći i na taj način opserviraju te mete napada i vrše upade u njih provaljivanjem. Reč je o solo igračima koji vode računa o svemu kako bi nesmetano upali u stan ili kuću. Možda ih sada u Beogradu ima 20. Oni sada uveliko gledaju i prate dok ne procene situaciju da mogu da izvrše krađu", kaže.

Kako dodaje, ostatak su "tipske provale", gde ljudi "istipuju" određene kuće i stanove i gde poznaju same oštećene vlasnike tih stanova, gde znaju da li postoji sigurnosni alarm, da li postoji ušteđevina u stanu, veća količina novca, zlata ili neke druge dragocenosti.

"Tipska provala je kada znaju sve o nekoj porodici. Znaju da je ona imućna, da imaju veliku kuću, kakav je raspred u njoj ali i to u kada putuju. Na primer, znaju da za nedelju dana idu u Egipat i da će kuća biti prazna. Znaju gde stoji novac, gde je sef. Čim ta prodica ode, jednan od provalinka to javi kolegama i oni nesmetano uđu u kuću kako bi uradili premetačinu. Na meti su uglavnom pevači, političari, estrandni umetnici. Dakle, svi oni koji se u javnosti kotiraju kao imućni", objašnajva on.

Kako upadaju u stan?

Janković objašnjava da postoje razni tipovi krađa i provala u kuće i stanove -  od onih koji nasilno upadaju u stan do onih koji se profeisonalno bave time da gotovo da ostave jedva vidljiv trag da su ulazili.

"Postoje gupe stranih državaljna koji upadaju u stanove tokom leta. Mi smo više tih gurpa koje su uglavnom strankinje već hapsili. One idu u praru, ugavnom su maskrane, nose nočare, šešrie kako bi se sakrile od kamera, ulaze u zgade, opserviraju tako što najpre osluškuju stan, onda zvone i ako niko ne otovori pokušavaju da uđu. One obično to rade na prost način. Često obiju cilindre francuskim ključem. Niko ne posimnja u njih, jer su često jako sređene. Praksa je pokazala da kada izađemo na teren, ljudi nam kažu nam da su videli neke devojke da ulaze u zgradu ali da nikome ne bi palo na pamet da su one lopovi, jer tako ne izgledaju. Onda im mi skrenemo pažnju da je velika verovatnoća da su upravo one počinile krivčno delo", kaže Janković.

Tanjug/Jadranka Ilić

Dodaje da građani nisu dužni da prepoznaju lopove, ali da svakako treba da budu oprezni i da uvek kada im se učini nešto sumljivo reaguju i pozovu policiju.

Kako kaže, postoje dve grupe lopova - amateri i provanilici i shodno tome i način provale izgleda drugačije.

"Amateri su lica koja su zavisni od narkotika, nemaju nikakvo znanje od obijanja kuća. To rade na prost i jednostavan način. Uzmu kamen i slome staklo i uvuku se kroz prozor. Često i nogom razvale vrata, ili koriste čak pajser za obijanje. Mi onda vidimo da su to amateri, da nemaju iskustva. Često ostave i neki trag i mogu laše da se nađu", kaže on.

Sa druge strane su, objašnjava "profesilnalci", koji se provalama bave vrlo temeljno.

"Postoji profesilnalac koji jednim šrafcigrom otvori prozor. Čak i krimi tehničar jedva primeti da je to urađeno. Tako se izverzirao, da bez problema to uradi. To su jako mali tragovi, jedva vidljivi. Posotoje i ekipe koje imaju specijalnu opremu za obijanje vrata. Često kupe neka vrata, daju od 500 do 1.000 evra za njih jer im se ispati, kako bi znali kako funcioništu, rastave ih do detalja. Odnesu je u radionicu, rastave kompletno bravu i vide kako ona funckoniše i kako mogu da zaobiđu sistem. Čak i naprave ključeve koji mogu da otvore kasnije takva vrata", kaže on.

Navodi da zapravo postoje razni načini kako provalnici ulaze u stan. "Postoje i provalnici koji su najpre stanari u stanu koji su odlučili da pokratu. Oni za to vreme naprave kopije ključeva i onda, kada se isele, vrebaju trentutak kada je stan prazan da mogu da ga pokratu", dodaje.

Janković kaže da i u zavisnosti od toga kako provalnik uđe u stan Krivični zakonik definiše krivično delo.

"Ušunavanje u stan se kvalifikuje kao krađa, član 203 Krivičnog zakonika. i ono može da se desi dok ste čak i vi u stanu, dok se tuširate ili radite nešto što vam je skrenulo pažnju. Lopovi tada obično provarevaju kakva je situacija i ne zadržavaju se dugo. Međutim, ukoliko neko provali u stan, onda je to teška krađa, član 204. To znači da je neko obio prozor ili vrata, tačnije napravio neki fizički lom da bi ušao", kaže Janković.

Janković upozorava da i pored obijanja stanova još jedan problem sa kojim se suočava policija u Beogardu je džeparenje. Kako kaže, i u ovom slučaju postoje organizovene grupe koje džepare na javnim mestima.

"Za razliku od drugih dela, takoreći je nemoguće da vas odžepare ukoliko pazite na sopstvene stvari. Građani su najčešće na meti u najprometnijim ulicama, kao što su glavna pešačka zona u Ulici kneza Mihaila, park Kalemegdan i sva prometna mesta. I ovde postoje domaće ali i strane grupe koje dže", kaže on.

Kako se zaštititi?

Navodi da je prevencija ključna kada je u pitanju sprečavanje provala i da jedino oni koji su na oprezu mogu da budu sigurni da su bezbedni.

"Ne morate da postavite kamere ili sugurnosna vrata, ali postavite alarm. Bar jedna zaštita mnogo znači. Alarmni sistem košta oko 300 do 400 evra sa ugradnjom. Može dosta da vam znači", kaže Janković.

On takođe savetuje da opreza po ovom pitanju nije nikada dosta, i da ne treba provalnicima slati siguran signal da vam su stan ili kuća prazni.

"Nemojte da spuštate roletne. Oni često šetaju vašim krajem i posmtaraju da li su one danima spuštene. To im je jasan signal da nikoga nema u stanu. Takođe, ne morate na društvenim mrežama da objavljujete da ste nege otputovali. Možete da zamolite nekog da vam proverava poštansko sanduče koje ne ni bi trbalo da bude puno, i da zamolite nekog da vam proverava stan periodično. Jedno tako možete da zaštite svoj dom", dodaje. 

Što se džepraenje tiče, on avodi da najveći broj se predmeta ukrade se iz rančeva i torbi koje ljudi nose na leđima.

"Kada razgovarate telefonom na ulici, džeparoši imaju priliku da vide kakav model telefona nosite, pa da na osnovu toga odluče da li im se isplati da ga ukradu. Takođe, ne hodajte sa slušalicama u ušima i ne nosite pin kododove kartica u novčaniku", savetuje Janković.

Dodaje i da uvek kada se primeti nešto netipično, treba da se odmah obavesti policja koja ima obavezu da izađe na teren.

"O pljačkama i krađama ne treba da saznajemo sa društvenih mreža. Važno je da ljudi budu svesni da smo mi u njihovj službi i da nas uvek kontaktiraju", rekao je.