Može li policajac da ima tetovažu i da se ona vidi? Odlučiće Ustavni sud Srbije
Komentari22/11/2022
-09:16
Može li policajac u Srbiji da bude tetoviran i da mu se tetovaže vide dok je na dužnosti? Pravilnik o načinu ponašanja i ličnom izgledu policijskih službenika i drugih zaposlenih u MUP-a to zabranjuje. I ne samo tetovaže na vidnom vestu, već i nošenje brade i minđuša ili šiški zaposlenima u MUP-u. Konačnu reč i odgovor na pitanje sa početka teksta na kraju bi mogao da da Ustavni sud, koji će, kako su povtrdili za Euronews Srbija, postupati po predlogu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti da se oceni ustavnosti i zakonitosti spornih članova.
Obaveza prekrivanja tetovaža propisana je Pravilnikom o načinu ponašanja i ličnom izgledu policijskih službenika i drugih zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova, donetom 2018. godine, kojim se zabranjuje nošenje tetovaža na vidnom mestu na telu. Ovim Pravilnikom policajcima u Srbiji je na službenoj dužnosti zabranjeno i nošenje brade, dugačkih brkova, šiški, minđuša, pirsinga.
Predsednik Strukovnog udruženja policije (SUP) "Dr Rudolf Arčibald Rajs" iz Novog Sada Nenad Ljubišić za Euronews Srbija kaže da imaju saznanja i da se kandidati koji žele da postanu policajci odbijaju, odnosno ne daje im se saglasnost za upis u Centar za osnovnu policijsku obuku Sremska Kamenica. Stoga su se iz ovog Udruženja obratili Povereniku za zaštitu ravnopravnosti.
Slučaj stigao do Ustavnog suda
Nakon što je konstatovao da diskriminacija postoji, Poverenik je 30. septembra 2022. godine podneo Ustavnom sudu predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti spornih članova i predložio da Sud donese odluku da pojedini članovi Pravilnika nisu u saglasnosti sa Ustavom i Zakonom o zabrani diskriminacije.
Iz Ustavnog suda za Euronews Srbija potvrđuju da je povodom predloga Poverenika formiran predmet i da je postupak u toku, ali ne preciziraju kada će odluka biti doneta.
"Ustavni sud kvartalnim planom rada, koji se usvaja na sednici Ustavnog suda (koju čine sve sudije Suda), određuje koji će se predmeti rešavati u tom planskom periodu, vodeći računa o redosledu prijema, te će u skladu sa tim postupati i kada je reč o ovom predmetu”, navodi se u odgovoru.
Nakon dobijenog mišljenja Poverenika da su pojedini članovi Pravilnika diskriminatorski iz Udruženja policijskih službenika obratili su se ministru policije Bratislavu Gašiću, sa molbom da se ne čeka odluka Suda i da se sporni članovi uklone.
Na pitanje da li se izmena Pravilnika uopšte razmatra i da li se zainteresovani za rad u policiji odbijaju zato što imaju tetovaže iz resornog ministarstva za Euronews Srbija do objavljivanja teksta nisu odgovorili.
Ljubišić ističe da je tetovaža u policiji ranije prećutno tolerisana, ali da nikada nije bila dozvoljena, kao ni brada, veliki brkovi, duga kosa, iako je to zvaničnim aktom propisano tek 2018. godine kada je donet Pravilnik.
"Neki od policijskih službenika su se tetovirali pre pravilnika, a neki za vreme službe posle. Oni koji su se istetovirali nakon donošenja pravilnika, podležu disciplinskoj odgovornosti", objašnjava on.
Ističe da do pre 10-15 godina, tetovaže nisu bile tako popularne među stanovništvom i da su u nekom ranijem periodu bile obeležje pripadnika kriminalnih grupa. Međutim, kako navodi, sada su se vremena promenila, počeo je sve veći broj građana da se tetovira i tetovaža se doživljava ko neki ukars na telu pojedinca.
Dodaje da su se vodili primerima zemalja u okruženju koju su dozvolile pripadnicima policije da nose tetovaže.
Ustavni sud Hrvatske je kriterijum po kome je tetovaža na vidljivom mestu neprihvatljiva za prijem u policiju poništio 2018. godine.
U Sloveniji je policajcima od 2019. dozvoljeno da imaju tetovaže na vidnom mestu osim na glavi i vratu. Ograničenje je da ne smeju podsticati mržnju, nasilje ili netrpeljivost na osnovu nacionalne, rasne, verske ili etničke pripadnosti, pola, boje kože, porekla, imovinskog statusa, obrazovanja, društvenog položaja, političkog ili drugog uverenja, invaliditeta i seksualne orijentacije, a takođe su zabranjene ponižavajuće i seksističke tetovaže.
Šta je sporno u Pravilniku
U Predlogu za ocenu ustavnosti i zakonitosti koji je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković uputila Ustavnom sudu navedeno je da su sporni član 25. stav 5, član 27. stav 1. i član 28. stav 2.
Članom 25. stav 5. je propisano da nije dozvoljeno da tetovaže budu na vidljivim delovima tela, a da ukoliko postoje treba da budu pokrivene odećom.
Prema konstataciji poverenice ograničenjem u vidu prekrivanja tetovaže na vidljivom delu tela pripadnici MUP-a se neopravdano stavljaju u nepovoljniji položaj u odnosu na kolege koje tetovažu nemaju i da bi opravdanost za uvođenje tog ograničenja postojala ukoliko je tetovaža po svojoj sadržini rasistička, sekstistička, homofobična, nasilna ili zastrašujuća, odnosno ukoliko svojim izgledom može dovesti do narušavanja ugleda Ministarstva.
Sporan je i stav 1. člana 27. u kojem se navodi da uniformisani policijski službenik ne može da nosi bradu, a može da nosi brkove, koji ne smeju da prelaze visinu linije gornje usne.
Stav poverenika je da brada, kao i tetovaža, predstavlja sastavni deo izgleda svakog pojedinca, deo njegove osobenosti i privatnosti, ted a nošenje brade, samo po sebi ne može predstavljati osnov narušavanja ugleda Ministarstva, ukoliko se nosi u granicama urednosti.
Primenom ove odredbe, kako stoji u dopisu poverenika Sudu, policijski službenici koji nose bradu stavljaju se u lošiji položaj po osnovu izgleda u odnosu na druge kolege.
Kada je u pitanju član 28. stav 2. Poverenik je mišljenja da primenom ove odredbe dolazi do diskriminacije po osnovu pola i da je u suprotnosti sa načelom ravnopravnosti polova.
Ovaj stav glasi da uniformisani policijski službenik ne može da nosi minđuše, dok uniformisani policijski službenici ženskog pola ne mogu da nose više od jednog para minđuša, neupadljivog oblika, boje i veličine.
Konstatuje se da bi, ukoliko se nošenje minđuša zabranjuje iz objektivnih razloga, bilo celishodno da se zabrana nošenja uvede i za žene i za muškarce zaposlene u MUP-u.
Komentari (0)