Dileri droge u školama: "Vrbuju" mlade preprodavce koji deci diluju narkotike

Dilovanje i konzumiranje narkotika među mladima i adolescentima postaje sve ozbiljniji problem. Naime, ovo pre svega potvrđuju razne policijske akcije od početka godne u kojima su mahom hapšene starije osobe koje su u trenutku privođenja kod sebe imale veću količinu droge i nalazile su se u netipičnom okruženju za njih - školskom dvorištu. Međutim, na "udaru" policajaca nisu bili samo stariji. U pojedinačnim akcijama policija je narkotike pronalazila i kod mladih. 

Nezavisno od toga da li narkotike kupuju od odraslih ili svojih vršnjaka, činijenica je da je droga postala sve dosutpnija mladima. Ovo upravo potvđuje jedno od istraživanja Evropskog istraživačkog projekta o alkoholu i drogama iz 2008. godine koje je na svom sajtu objavio Batut i koje je pokazalo da je gotovo 15 odsto dece već u prvom razredu srednje škole probalo neku vrstu droge.

Kako se navodi, tinejdžeri, osim ekstazija i marihuane, sada sve više koriste snus – drogu koja se prodaje kao duvan za žvakanje. Sagovornici Euronews Srbija smatraju da je ovom problemu moguće stati na put, ali da je za to neophodna jača prevencija u okrivu samih škola, države ali je, dodaju, neophodno i uključivanje i roditelja i okoline.

Da su droge u školskom okruženju sve prisutnije, potvrđuje i vest od početka nedelje. Tada su u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu saslušana trojica osumnjičenih za prodaju i kupovinu heroina i to upravo u  jednom školskom dvorištu na Novom Beogradu. Kako su tada iz Tužilaštva saopštili za Euronews Srbija, reč je o I.K. (41) koji se sumnjiči za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga. Da priča nije ni malo naivna i da je reč o nekome ko se vrlo verovatno bavi preprodajom narkotika, potvrđuje i policijski podatak koji navodi da je policija u njegovom poštanskom sandučetu, u zgradi, pronašla i još oko 40 grama heroina koji je bio spakovan u 100 paletića kao i 37.400 dinara. 

Međutim, I. K. u svemu ovome nije bio usamljen. Pored njega, u tužilaštvu su istog dana saslušani i M. M. (40) i N. S. (44). Obojica su uhapšeni u subotu, 23. jula, i to u školskom dvorištu nakon što ih je policija tu pronašla i pretresla. Tada je kod njih pronađen po paketić heroina od 37 i 35 grama, a sumnja se, navode iz tužilaštva, da im ih je I.K. prodao.

Da je droga poprilično dostupna i vidljiva u školskim dvorištima, svedoči još jedan slučaj iz maja ove godine, kada je beogradska policija uhapsila V.L. (22), takođe u dvorištu jedne osnovne škole, ali ovog puta u Zemunu. On je nakon što je prepoznao policajce pokušao da pobegne i to nakon što je bacio 11 paketića marihuane.

Međutim, da se distrbucijom narkotika bave i mladi svedoči i vest da su u Zaječaru, početkom jula, uhapšena dvojica tinejdžera sa 60 paketa marihuane. U martu je policija drogu pronašla i kod jednog trinaestogodišnjaka.

O preprodaji droge među vršnjacima govori se i na društvenim mrežama. Upravo o tome svedoči   post u kojem jedna korisnica piše o tome kako joj je sestra javila da je u parku videla učenike osnovne škole kako diluju drogu. Kaže da je čula da je šifra za susret i primopredaju "basket" i da je videla da "jedna kesica belog praha košta 1.000 dinara". Navodi da policija na pozive nije odreagovala.

 

 

Da je droga mladima "na dohvat rukama" i da ne zna za godine, pored Batutovog, potvrđuje još jedno istraživanje. Reč je o radu Ivane Radovanović, docentkinje na Kriminalističko-policijskom univerzitetu pod nazivom "Zloupotreba droge – adolescenti u Beogradu"  iz prošle godine koje je pokazalo da od ispitanih 1.287 učenika koji su anonimno odgovarali na pitanja, njih 17,7 odsto je reklo da koristi, a 14,1 odsto distribuira narkotike. Takođe, da "priča nije naivna" potrvđuje i podatak da je u proteklih šest godina, upotreba droge među mladima od 15 do 18 godina porasla za više od šest odsto.

Srednjoškolci na većem "udaru" narkodilera u školama

Kriminolog Dobrijvoje Radovanović rekao je u razgovoru za Euronews Srbija da je droga u većoj meri prisutnija u srednjim školama, i to na mestima gde se mladi često okupljaju, a to kaže, upravo potvrđuje i istraživanje Kriminalističko-policijskog univerziteta. 

" Suština je da se dilovanje dobrim delom odvija u dvorištima škola ili u obližnjim kafićima, kockarnicama ili nekim mestima na kojima je gužva a nalaze se u okoloni škole. Dileri su svuda gde su mladi, jer su im pre svega oni ciljna grupa i najlakši plen", kaže Radovanović.

Kako objašnajva, baveći se ovom temom, njegovo višegodišnje iskustvo pokazuje da prvi susret sa drogom u najranijim godinama imaju deca sa 11 godina, ali navodi da je to jako redak slučaj. Narkoticima su, kaže, skloniji srednjoškolci.

"Mladi se sa drogom uglavnom prvi put susreću na početku srednje škole. Možda oko dva procenta njih drogu proba u osnovnoj školi. Pubertet je taj koji je okidač i koji ih tera da probaju nešto novo, budu deo društva ili pripadnici neke organizacije pa onda i kroz drogu pokušavaju da budu nekima dopadljivi. Ukoliko ne zađu duboko, većina često konzumiranje opojnih supstanci ostavi tokom fakuleta", objašnjava Radovanović.

Sa ovim se slaže i Lambe Đorelijevski, inspektor Četvrtog odeljenja beogradske policije, odeljenja za borbu protiv droga u penziji, koji u razgovoru za Euronews Srbija kaže da je školska sredina, a samim tim i dvorište, idealna za širenje "bilo kakve infekcije", pa samim tim, objašnjava, i narkomanije.

Komentarišući poslednje hapšenje trojice starijh muškaraca zbog posedovanja droge u školskom dvorištu, inspektor u penziji, kaže da pretpostavlja da su oni imali skrivene namere zbog kojih su se upravo tu našli i to sa takvim skrivenim sadržajem.

"To su ljudi koji koriste školska dvorišta zato što su im dobro mesto za prodaju droge. Razlog za to je taj što policija tu ne može lako da im priđe. Kontrola školskog dvorišta od strane policijskih patrola nije laka. Što se Beogarda tiče, to je posebno otežano na Novom Beogardu jer su tamo dvorišta poprilično velika i imaju skrivena mesta, a ova poslednja priča je upravo i vezana za taj kraj. Zbog toga su  školska dvorišta idealna za sakrivanje, konzumiranje ili prodaju droge", objašnajva Đorelijevski.

Pored školskih dvorišta, on kaže da su dilerima inače atkrativna sva mesta na kojima se mladi inače okupljaju. U Srbij se, dodaje, upravo u profil narokmana najčešće uvrštava neko ko nije star.

" Mladi se često stavljaju u fokus kada se priča o narkomaniji. Istraživanje Batuta to upravo i dokazuje. Međutim, sve te brojke treba uzeti sa rezervom. Dok sam radio do pre četiri godine, imao sam podatak da na teritoriji Beogarda, 15 odsto učenika iz jedne generacije koji završe osnovnu ne upiše srednju školu. Na primer, ako jedna generacija ima 10.000 učenika, 1.500 učenika ne nastavi sa školovanjem. Jako često oni i nisu deo nekog istraživanja jer se ona uglavnom rade po srednjim školam. Suština je u tome da je upravo praksa pokazala da je  određen broj onih koji od škole odustaju često usmeren na dilovanje narkoticima ili se bavenekim drugim kriminalnim radnjama. Zbog toga, po meni, bilo koje istraživanje ne može da da kompletnu sliku, ona je mnogo gora o prikazane", smatra Đorelijevski.

Upitan da prokomentariše da li i zbog čega glavni dileri uglavnom biraju maloletnike za svoje distributere, Đorelijevski kaže da za to postoji više razloga - zakon koji štiti one mlađe od 18 godina, ali i laka dostupnost tržištu i potencijalnim korisnicima.

"Zakon o maloletnicima je dosta blaži u odnosu na Krivični zakonik koji se vezuje za punoletne osobe. Dileri pokušavaju da na taj način izbegnu zakonske sankcije, pa onda vrbuju decu.  Zanju da ako mlade dilere uhapse, dobiće neku blažu kaznu, neku meru bezbendosti. To su neke mere bezbenosti za maloletnike koji podrazumeva pojačan nadzor roditelja, staradeljstvo ili se uključuje Centar za socijalni rad. Faktički da bi dobio zatvorsku kaznu morao bi da ima neko teško delo, odnosno da ima puno droge ili da ima puno kupaca koji su od njega kupili ili je uhvaćen na delu", kaže on.

Isitče da su mesta na kojma se okupljaju mladi, među kojima su školska dvorišta, starijim dilerima su zapravo idealna za vrbovanje kako svojih budućin "radnika", ali i konzumetana. Tako se, kaže, najlakše dolazi do njih.

"Vi u Beogardu nemate narko scenu, kao što je na primer slučaj u Atini ili većim evropskim gradovima. Nemate kartele ili krajeve gde možete da dođete i da kupite drogu ukoliko to želite. Naš najveći problem je taj što su nam narkomani mladi po godinama, po tome smo specifični. Na primer, u Americi su narkomani ljudi od 30-ak godina, dok se kod nas uglavnom priča o deci od 14 godina pa naviše. Mislim čak da je kod nas prosečna starost korisnika negde oko 22 ili 23 godine", kaže Đorelijevsk.

Sa druge strane, navodi da pol, kada je u pitanju prodaja i konzumiranje narkotika, nije važan. On je kroz svoj rad susretao i dečake i devojčice. 

"U praksi sam se sretao sa devojčicama koje su u toj priči, tako da ovde nema raspodele prema polu. Na primer, imao sam slučaj sa jednoj popularnijom beogradskom gimnazijom gde je grupa devojčica tokom celog školovnja nabavljala sintetičke droge. One su zapravo bile veza između dilera i korisnika. Samo posredovale i ugrađivale se u sve to i na taj način zarađivale džeparac", kaže.  

Objšnajva da ne mora da znači da neko ko deluje drogu treba da izgleda opasno, nabildovano ili istetovirano. Jako često su oni, dodaje, neprimetljivi u društvu, deluju skromno i povučeno, a glavni dileri baš takve i žele.

Gordana Plemić iz "Udriženja roditelja" u razgovoru za Euronews Srbija kaže da se o ovom problemu priča periodično, ali da se, smatra ništa značajno ne preduzima.

"Poražavajuće je kada pročitate crno na belo da se u nekom školskom dvorištu diluje droga ili čujete da je ona lako dostupna deci. Vi kao roditelj ne možete da imate potpunu kontrolu nad detetom, posebno kada ono nije kod kuće već je u školi i na nekom mestu gde se mladi okupljaju. Zbog toga smo svi, pre svega roditelji, u rebusu kako se izboriti u potpunosti sa time, jer ovo nije nova tema", kaže ona.

Kako stati na put?

Đorelijevski smatra da ovaj problem postaje sve veći i da to pokazuju i akcije policije, ali i istraživanja. Kaže da je rešenje treba taržiti na više frontova - od škole i sistema pa sve do kuće.

" Prvo škola mora da vrati svoje mesto u društvu. U Beogadu, koliko ja znam, postoje jedna osnovna i jedna srednja škola koje su privatne i koje u svom statutu imaju odredbu koja kaže da škola ima mogućnost da učenika i nastavnika, u bilo kom trenutku, testira na psihoaktivne suspstance. Ukoliko je test pozitivan on ne može da nastavi školovanje, niti nastavnik može da nastavi da radi u toj školi. VIdite koliko ima škola kod nas inače i niko to ne koristi. Škola to može da uvede i to nije zahtevno. Takođe, školska dvorišta treba da budu obezbeđena, ne smeju da budu kao pijace. Ona treba da pripadaju đacima", kaže on.

Đorelijevski navodi i da je najčešći uzrok ulaska u bavljenje dilovanjem i konzumiranje narkotika je identifikacija sa društvom.

"Preko 85 odsto ulaska u narkomaniju je biti isti sa ekipom u kojoj se nalaziš, nezavisno od toga da li je to tvoja želja ili postoji pritisak grupe. Što su mlađi, pritisak je veći, a što si stariji onda se to čini zbog dopadanja. Zato je važno da i sami roditelji razgovaraju sa decom i da im već od četvrtne godine pričaju o štetnosti narkotika", kaže on.

Sa druge strane kriminolog Radovanović smatra da je, za početak, školski policajac ključni faktor koji može stati na put širenju narkotika među maloletnicima.

"Školski policajac je važan, jer polcija ne može da pokrije u patroliranju sve škole. On je zadužen isključivo za nadzor maloletnika. Otežano je to što ih nema dovoljno, pa sistem mora da nađe način kako da to reši, ali oni jesu važna karika u samom početku", smatra Radovanović.

Plemić  kaže da ovaj problem nije ništa novo, da se sa njime i škola i roditelji sučavaju jako dugo, i smatra da je potebno rešavati ga sistematski - od školskog policajca do kuće.

"Ti školski policajci su uglavnom ljudi koji su penzionisani, tu su više kao neki nadzor. Ne mogu oni tek tako da izađu na kraj sa time. Takođe, ukoliko i sam nastavnik vidi dilera u dvorištu, šta on sam može da uradi i preduzme? Zato je potrebno da se u rešavanje ovog problema aktivnije uključi Ministarstvo prosvete, MUP i sve nadležne insitucije. Važno je i da se roditelji na određen način edukuju, jer se vrste droge menjaju, osavremenjuju, i mnogi od njih nisu dvoljno upućeni. Ne može ovaj problem da se reši preko noći", smatra Plemić.