Otvorena brojna pitanja nakon stravičnog zločina u Somboru: Ko štiti žrtve nakon što nasilnik izađe na slobodu

Zločin koji se dogodio u Somboru uznemirio je celu Srbiju. Muškarac je ubio svoju suprugu i dve ćerke, a potom je zapalio kuću i obesio se. Pored strašnih prizora otvorena su mnoga pitanja koja se tiču porodičnog nasilja u Srbiji, jer je muškarac koji je počinio ovo delo prethodno bio osuđivan i imao je zabranu prilaska porodici. U Autonomnom ženskom centru kažu da je nadzor nasilnika od strane institucija veliki problem u Srbiji. 

Juče je odjeknula vest da su u zapaljenoj kući u Somboru pronađena četiri tela. Vatrogasci su o požaru obavešteni oko podneva, a nakon što je on ugašen, policija je u kući zatekla četiri osobe, od kojih je jedna bila obešena o gredu.

Prema pisanju portala SOinfo, pedesetogodišnji muškarac za koga se sumnja da je počinio ovo delo je izašao nedavno iz pritvora. Međutim, iz nadležnih institucija nema mnogo zvaničnih informacija o ovom slučaju. Kada je reč o nezvaničnim navodima, komšije su za medije uglavnom izjavljivale da je G.Z. koji je ubio porodicu i zapalio kuću i ranije bio nasilan.

Danas se oglasilo Više javno tužilaštvo koje je u saopštenju navelo da je potvrđeno da se u ovoj somborskoj kući dogodilo nasilje. "Tela pokojnih su bila zahvaćena požarom, sa tragovima nasilja na istima", piše u kraćem saopštenju VJT-a u Somboru.

Eskalacija porodičnog nasilja u Somboru

G. Z. je prethodno bio osuđen na tri godine i tri meseca zatvora zbog nasilja, piše Blic. U Osnovnom javnom tužilaštvu u Somboru koji je procesuirao taj slučaj rekli su za "Blic" da je protiv G.Z.  nakon sprovedenog istražnog postupka ranije bila podignuta optužnica zbog opravdane sumnje da je učinio krivično delo nasilje u porodici prema svojoj bivšoj supruzi i ćerki. Optužnicom se okrivljeni tada teretio za radnje koje su preduzete u periodu od 2016. do 2020 godine. Krivična prijava podignuta je nakon što ga je surpuga prijavila za nasilje u maju 2020. godine. Kako su dalje naveli, ova krivična prijava je bila prva i jedina koja je podignuta protiv G. Z.

Na predlog tužilaštva njemu je određen pritvor, još u fazi istrage, s obzirom na to da se nije moglo obezbediti njegovo prisustvo u postupku koji je vođen.

"Dana 30.07.2021. godine je lišen slobode i od tada se efektivno nalazio u pritvoru. Na ročištu za glavni pretres koje je održano 20.12.2021. godine, kada je i okončan postupak pred sudom, tužilaštvo je predložilo da se prema okrivljenom produži pritvor. Okrivljeni je oglašen krivim po optužbi i nepravnosnažno osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju tri godine i tri meseca, a pritvor nije produžen, već je ukinut. Po prijemu odluke o ukidanju pritvora tužilaštvo je odmah izjavilo žalbu", rekli su iz OJT.

Šta je sa žrtvama nakon što nasilnik izađe na slobodu?

Upravo njegov izlazak iz tog pritvora i sve njegove okolnosti su sada glavno pitanje na koje ukazuje Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra. Ona u razgovoru za Euronews Srbija kaže da ne zna zbog čega je G.Z. izašao iz pritvora, kao i zbog čega mu je ta mera zamenjena merom zabrane prilaska i kontaktiranja, kako su mediji takođe preneli.

"Očigledno je ovom čoveku bio određen pritvor zbog nasilja u prodici, ali takođe ne znamo na koliko. Takođe smo čuli da je doneta odluka da on bude pušten iz pritvora i da se ta kazna zameni blažom merom, tačnije zabranom prilaska i kontaktiranja", kaže Macnović  i ukazuje da nakon ovog slučaja glavno pitanje to da se utvrdi na koji način je pravljen plan zaštite žrtve ove porodice ukoliko je odlučeno da neko ko je procesuiran za porodično nasilje izađe na slobodu.

"Na koji način su žrtve bile obaveštene o tome da je njemu pritvor zamenjen novo merom", pita se Macanović.

Kako kaže, nadozor nasilnika od strane insituticija je veliki problem u Sbiji, jer nakon što on izađe na slobodu niko se ne bavi njegovim daljim postupanjem kao i životom žrtve.

"Mi nemamo dobar nadzor mere koja se izriče u krivici, a to se odnosi na zabranu prilaska i kontaktiranja. Pitanje je šta je tačno sudija naložio. Verovatno, samo da se javlja policiji na određeno vreme, ali to nije dobra i dovoljna mera. I u ovom slučaju bi bilo dobro imati određenu nanogicu koja bi alarmirala nadležne ukoliko bi se na primer on na 500 metara približio porodici. U svakom slučaju, uvek kada neko ko je procesuran za delo nasilja, treba da bude pod nadzorom, ali je važno da nadležni i obaveste žrtve o tome da planski postupe prema njima", smatra Macanović.

Kaže da su nihova iskustva pokazala da su u celom sudskom procesu, često presudnu ulogu imaju veštaci koji procenjuju okrivljenog.

"Naša iskustva u radu sa ženama koje su žrtve nasijla je pokazalo da bi se pritvor njhovim nasilnicima ukidao ukoliko bi veštaci procenili da on navodno nije opasan po sebe i druge. Onda je i Sud tu nemoćan, jer je vezan za mišljenja veštaka. Veštaci moraju da imaju uvid u to šta je taj neko prethodno radio i o onome šta čini već godinama. Ne treba sagledavati individualan događaj, već ceo kontekst. Tačnije, kakav je istorijat onoga ko čini naislje. U ovom slučaju imate čoveka koji je otvreno nekada pretio tužiocu, i to su veštaci trebali da uzmu u obzir. Utisak je da je ceo taj deo zanemaren u celom ovom slučaju, a govori nam dosta o njemu", smatra ona.

Kako je rekla, u preventivi eskalacije porodičnog nasilja kao i u njegovom sprečavanju potrebno je raditi i kroz zakone, ali i u njihovom detaljnom sprovođenju.

"Vi ne možete da menjate Krivični zakonik, ali postoje drugi zakoni koji gledaju širu sliku - Zakon o sprečavanju nasilja u prodici i Porodični zakon. Prvim je ustanovljeno da su gurpe za koordinaciju planiranja beznenosti žrtve Sud, Tužilaštvo i Centar za socjalni rad io ne su važne i srž zaštite, plus NVO sektor koji je takođe dobrodošao ukoliko ga ima u toj sredini", rekla je Macanović.

Mihajlović: Država ima sve instrumente, potrebno da se i civilni sektor uključi

Na temu porodičnog nasilja oglasila se danas i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović koja je rekla da je država donela sve potrebne zakone i podzakonska akta u borbi protiv nasilja nad ženama.

"Bez obzira na situacije koje mogu da se dese, da neko u policiji nije reagovao adekvatno i na vreme, to nije stav policije, to nije stav institucija. Postoje pravilnici, socijalne službe su takođe obučene. Postoji normativni okvir i od kada imamo zakone o nasilju u porodici, imamo i stotine žena koje su ga prijavile", izjavila je Mihajlovićeva.

Država ima sve instrumente, ali je, kako je rekla, potrebno da u rešavanje tog problema budu uključeni i civilni sektor, mediji i svi građani.

"Imamo sve potrebne zakone, podzakonska akta i strategije, postoji politička volja da se borimo protiv rodno zasnovanog nasilja, ali je potrebno i da svi zajedno radimo više na tome“, rekla je Mihajlović za TV Insajder, a prenosi resorno ministarstvo. 

Nasilje u prodici nije problem pojedinca, već celog društva. Ukoliko ste izloženi nasilju ili znate nekog ko je žrtva prodičnog nasilja, pozovite:

Sigurna kuća

0800 011 011 besplatan poziv radnim danima 10-19 časova

011 2769 466 radnim danima 10-19 časova
062 304 560 noću 19-10 časova

Autonomni ženski centar

0800 100 007 - SOS telefon

065 26 56 178 - besplatna pravna pomoć

Oba broja telefona su dostupna radnim danima od 10 do 20 časova.

Tu su i mejlovi zene.savet@azc.org.rs ili pravnapomoc@azc.org.rs.