"Univerzalna poruka mira ostaje kao konstanta": Istoričar o kulturi sećanja i simbolici Dana primirja

Komentari

Autor: Euronews Srbija

11/11/2024

16:15

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Često kažemo kako je vreme Prvog svetskog rata najtragičniji, ali i najslavniji period naše istorije. O kulturi sećanja i simbolici 11. novembra - Danu primirja u Prvom svetskom ratu za Euronews Srbija govorio je istoričar Stanislav Sretenović.

"Simbolika Prvog svetskog rata i 11. novembra je veoma značajna u kulturi sećanja Srba", rekao je Sretenović, za Euronews Srbija.

"Ona je nekako obnovljena od 2012. godine, kada je 11. novembar postao državni praznik u Srbiji. Pre toga, ona je godinama, skoro pola veka, i zaboravljana od strane komunističkih vlasti u Jugoslaviji, zato što je za komuniste istorija počinjala od 1945. a sve ono što je bilo pre svesno je brisano i zaboravljeno. Ovaj praznik je, međutim, u kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, Jugoslaviji između dva svetska rata imao veliki značaj i Srbi su ga vrlo rado proslavljali, mada taj praznik nije bio nacionalni, državni praznik. Njega je više proslavljala vojska i ratnici koji su učestvovali u Prvom svetskom ratu", rekao je Sretenović.

Važnost simbolike Dana primirja

Važnost simbolike Dana primirja treba razumevati u kontekstu činjenice da je Srbija učestvovala u Prvom svetskom ratu od samog početka i da je mir, koji se danas obeležava, postignut uz velike žrtve, smatra Sretenović.

"Simbolika ovog praznika je velika. Zašto? Zato što on pokazuje da je Srbija učestvovala u Prvom svetskom ratu od prvog do poslednjeg trenutka, da je u tom svetskom ratu njen doprinos pobedi i ostvarivanju mira bio ključan i veliki. Taj mir je dosignut uz velike žrtve. Podsetiću vas da je Srbija među svim saveznicima skupo platila učešće u Prvom svetskom ratu i da je ona u tom ratu izgubila oko jedne trećine populacije odnosno oko polovine muškog stanovništva", izjavio je Sretenović.

"Dakle, ovako visoka cena plaćena u učešću u Prvom svetskom ratu je morala da na neki način bude simbolički zadovoljena posle 1918. godine. Naime, trebalo je dati smisao ovako velikim žrtvama. I zato je 11. novembar koji simboliše i koji podseća ljude na učešće Srbije u Prvom svetskom ratu i na potpisivanje primirja u Prvom svetskom ratu u jednom selu koja se zove Retonde, blizu francuskog grada Compiègne na severozapadu Francuske, severozapadno od Pariza, kada je Nemačka položila svoje oružje, veoma značajan", smatra Sretenović.

Sretenović je naveo još jedan datum koji je u simobličkom smislu postao konkurentan 11. novembru - 15 septembar, datum proboja Solunskog fronta.

"Datum proboja Solunskog fronta je mnogo više bio vezan za srpsku vojsku, francusku vojsku koja je zajedno sa srpskom izvršila proboj Solunskog fronta 15. septembra i u međuratnom periodu to je više bio datum koji su obeležavali Srbi i Francuzi u slavu njihovog savezništva tokom Prvog svetskog rata i bratstva po oružju, 11. novembar je više bio praznik koji je podsećao na univerzalne vrednosti. Dakle, Srbi su zajedno sa Francuzima, Britancima, Italijanima i ostalim saveznicima u Prvom svetskom ratu slavili 11. novembar koji ih je podsećao na univerzalne vrednosti ostvarivanja mira i želje za napretkom u miru", ističe istoričar.

Univerzalna poruka mira kao konstanta tumačenja Dana primirja

"Zato što su Srbi tokom Prvog svetskog rata učestvovali na svim frontovima, na strani Antante, a protiv Sentralnih sila, danas 11. novembar može da se tumači sa srpskog stanovišta kao jedan datum koji podseća da Srbija pripada Evropi, da su se Srbiji 1918. godine i od 1914. do 1918. godine borili za vrednosti koje danas takođe i cela Evropa deli. A to su vrednosti prvenstveno mira, zatim prosperiteta, zatim slobode, tolerancije i života u jednom mirnom društvu koje se razvija uz ostale narode koje su se tokom Prvog svetskog rata oslobodili. Dakle, ova univerzalna poruka mira i prosperiteta ostaje jedna konstanta u tumačenju 11. novembra kao veoma važnog praznika za Srbiju", zaključio je Sretenović.