Slika koja je u fokusu javnosti – hapšenja u Beogradu zbog pokušaja preprodaje poznatog dela Vlaha Bukovca

U akciji SBPOK-a i švajcarske policije uhapšeno je nekoliko osoba koje su osumnjičene da su pokušale da preprodaju vrednu sliku “Blagoveštenski sabor” poznatog slikara Vlaha Bukovca, pišu mediji. Navodna cena slike je 600.000 evra.  

Kako su pisali mediji, policija je pretresla stanove osumnjičenih u Makedonskoj ulici u Beogradu, a policijska vozila su bila ispred Zadužbine Riharda Freliha.  

Zvaničnih podataka iz policije, ali ni iz zadužbine o ovoj akciji nema, ali je slučaj privukao veliku pažnju javnosti.  

SANU

Vlaho Bukovac je bio slikar i akademik koji je rođen 1855. godine u Cavtatu a umro je 1922. u Pragu. Retrospektivna izložba njegovih odabranih dela "Vlaho Bukovac - slikarstvo neprolazne lepote", ovorena je krajem prošle godine u SANU.  

U Srbiji je naslikao niz portreta pripadnika vladarskih porodica. Voleli su ga i nekrunisani vladari. Poznati su njegovi portreti kralja Petra I, kralja Aleksandra Karađorđevića i Aleksandra Obrenovića.

Tito intervenisao da njegove slike ne odu u inostranstvo

Zahvaljujući tome što je bio jedan od omiljenih Titovih slikara, neka Bukovčeva antologijska dela danas su u Srbiji. Naime, direktnom intervencijom Josipa Broza Tita sprečeno je da slika "Bela robinja" bude poklonjena predsedniku Indonezije Suhartu 1961. 

Na isti način je zaustavljeno otuđenje slike "Ružičasti san", koja se nalazila u jednoj od spavaćih soba u Belom dvoru u Beogradu.

Titov odgovor Službi poklona bio je odlučan: "Ne dolazi u obzir nijedna od ovih slika jer treba da ostanu u zemlji".

SANU

Za portret Natalije Obrenović dodeljen mu je orden Takovskog krsta.  

Početkom 1884. godine Bukovac je izabran za dopisnog člana Srpskog učenog društva, a 1892. godine i za počasnog člana Srpske kraljevske akademije. Bio je dopisnik Akademije umestnosti, a 1919. postao je počasni član Jugoslovenske akademije nauka i umetnosti. Takođe je bio član Češke akademije.  

Napisao je autobiografiju “Moj život” koju je 1925. godine u beogradu objavila Srpska književna zadruga.  

Kad je nastala slika “Blagoveštenski sabor 1861. godine? 

Sliak koja je ovih dana u fokusu pažnje javnosti je “Blagoveštenski sabor 1861. godine”. Tu sliku je zagrebački trgovac Petar Nikolić umnožio kao litografiju i prodavao.  

Na njoj je predstavljen Sabor Srba u Austrijskom carstvu koji je održan 2. aprila 1861. godine.  

Okupio je najuglednije predstavnike Srba iz Ugarske i imao je 75 članova. Na Saboru su svi bili saglasni da bi trebalo dobiti autonomnu oblast, ali nisu bili saglasni oko toga od koga je treba tražiti.  

Na slici je sa desne strane dominira figura patrijarha Josifa Rajačića.  

Dela Vlaha Bukovca mogu se pronaći u Narodnom muzeju u Beogradu, u Galeriji Matice srpske, zbirci medija centra “Odbrana”, kao i u drugim privatnim i javnim kolekcijama.