Igre 
Profesorka Pravnog fakulteta za Euronews Srbija o slučaju Danke Ilić: Za šta se terete osumnjičeni i koje kazne im prete
Komentari10/04/2024
-09:04
Više je spekulacija i neproverenih činjenica u javnosti o kojima se govori u vezi ubistva dvogodišnje Danke Ilić. Iskaze osumnjičenih u ovom trenutku treba uzimati sa rezervom, a kada i ukoliko se pronađe telo devojčice, na osnovu obdukcije će biti lakše da se kvalifikuju krivična dela koja bi se osumnjičenima stavila na teret, rekla je za Euronews Srbija profesorka Pravnog fakulteta u Beogradu Vanja Bajović.
Ona je objasnila i da iskaz koji osumnjičeni daju policiji nije nikakav dokaz. Naime, zakonske odredbe nalažu da on to postaje onog trenutka kada se da u prisustvu branioca, kojeg u jednom trenutku osumnjičeni moraju da dobiju.
"Koliko znam iz medija, istraga je pokrenuta za krivično delo teško ubistvo. Ono na što ja apelujem jeste da se ne spekuliše sa činjenicama", rekla je Bajović i objasnila da neke stvari sada ne možemo da znamo.
Kako je istakla, da bi se znao uzrok smrti devojčice kao i vreme smrti, neophodan je pronalazak tela. U suprotnom, nema drugih dokaza sem iskaza osumnjičenih, a pitanje je koliko se njima u ovom trenutku može verovati. Zbog toga se iskaz osumnjičenog uvek uzima s rezervom.
"Faktički ovde postoje dve varijante. Ako su oni usmrtili devojčicu udarcem automobila, onda ne možemo da govorimo o teškom ubistvu zato što je smrt nastupila u trenutku kada su je udarili kolima. S druge strane, ako je tačna verzija koja se provlači po medijima, a to je da je do smrti došlo kasnije, u smislu da su je davili ili na taj način što je devojčica preminula u automobilu, onda možemo da govorimo o kvalifikaciji dela kao da se radi o teškom ubistvu", objašnjava ona.
Bajović kaže da je za podizanje optužnice, u konkretnom slučaju, neophodna sumnja, što znači da tužilaštvo mora da raspolaže određenim materijalnim dokazima.
Tanjug/Vladimir Sporčić
"U nedostatku tela jedna od mogućnosti je da se ide na to da se sa jednim od osumnjičenih zaključi sporazum o priznanju krivičnog dela kojim bi on priznao izvršenje krivičnog dela u zamenu za neku blažu kaznu. Na osnovu njegovog priznanja drugi osumnjičeni bi onda bio osuđen, što je u principu praksa kojom se služe naši sudovi", kaže.
Povezane vesti
Kako dodaje, praksa je takva i da će osumnjičeni tokom postupka tek davati iskaze, pa se i postavlja pitanje koliko će oni biti dosledni onome što su već rekli.
Tanjug/Vladimir Sporčić
"Često se dešava tokom krivičnog postupka da okrivljeni prizna krivično delo, posebno u policiji, a kasnije pred tužilaštvom ili sudom osporava izvršenje tog krivičnog dela. Napominjem, iskaz koji osumnjičeni da policiji nije nikakav dokaz. Kako bi se iskaz koji osumnjičeni daju policiji koristio kao dokaz u krivičnom postupku, neophodno je da takav iskaz bude dat u prisustvu branioca. Takve su zakonske odredbe", rekla je ona.
Takođe je važno napomenuti, kaže, da osumnjičeni moraju da tokom postupka imaju svog branioca, kojeg će ili pronaći sami, ili će im biti dodeljen po službenoj dužnosti.
"Svaki put kad se radi o postupku za krivično delo za koje može da se izrekne kazna zatvora preko deset godina, službena odbrana je obavezna. Tako da, faktički, neko od advokata će morati da pristane da ih brani", rekla je profesorka.
Pritvor bez optužnice može da traje do šest meseci
U procesnoj fazi istrage pritvor može da traje maksimalno šest meseci, kaže Bajović i dodaje da nakon tog perioda mora da se podigne optužnica. Ona je objasnila da optužnica može biti podignuta i kasnije, ali osumnjičeni moraju biti pušteni iz zatvora nakon šestomesečnog perioda.
"Ukoliko se u roku od šest meseci ne podigne optužnica, to ne znači da tužilaštvo ne može kasnije da podnese optužnicu. To samo znači da osumnjičeni moraju da budu upućeni iz pritvora nakon tog šestomesečnog perioda. Sad ćemo da vidimo, istraga je tek pokrenuta. Ja se iskreno nadam da će u roku od narednih šest meseci biti pronađeno telo i još neki dokaz", kaže ona.
Na pitanje kakvo je krivično delo zaprećeno u slučaju da je smrt nastupila usled saobraćajne nesreće ili kasnije, Bajović kaže da to što ti detalji još nisu poznati izaziva sumnju.
MUP Srbije
Povezane vesti
Kako navodi, saobraćajne nesreće se dešavaju i imaju različite posledice pa i shodno tome se kazne na taj način određuju.
"Dešava se čak i da počinioci nakon nesreće pobegnu sa lica mesta, da se uplaše, pa budu pronađeni. To je teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja, koje za posledicu ima tešku telesnu povredu, smrt. U tom slučaju maksimalno zaprećena kazna je 12 godina zatvora, s tim što i ta zaprećena kazna zavisi od prvobitnog odnosa učinioca prema delu, odnosno da li je delo izvršeno sa umišljajem ili je izvršeno iz nehata. Nehatno izvršenje dela znači da prosečna osoba u takvim okolnostima nije mogla da predvidi nastupanje posledice", objašnjava ona.
Kaže da je pored saobraćajne nesreće glavno pitanje šta se tačno odigralo nakon što je do nje došlo. Kako navodi, postoji razlika da li je smrt devojčice nastupila u trenutku kada je automobil udario ili nakon toga.
Tanjug/Vladimir Sporčić
Povezane vesti
Kako dodaje, sada samo može da se nagađa šta se tačno desilo i to isključivo nakon pisanja medija.
"U redovnim okolnostima nakon nesreće se sačeka policija, sačeka se Hitna pomoć. Ono što budi sumnju jeste njihovo ponašanje nakon tog udesa. Kako navode, oni stavljaju telo devojčice u automobil i odvoze ga na deponiju, tj. na nepoznato mesto. U prvim varijantama, kada dođe do krivičnog dela protiv bezbednosti u saobraćaju, tu postoji krivična odgovornost isključivo vozača. U drugim okolnostima, nakon izvršenja, suvozač njemu pomaže i tu se onda već radi o pomoći izvršiocu nakon izvršenog krivičnog dela. Ako je tačno to da su oni devojčicu stavili u automobil pa da su je nakon toga lišili života, tu govorimo o teškom ubistvu u saizvršiloštvu. Tu je postojao zajednički umišljaj. Tu je zaprećena maksimalna kazna koja je doživotna kazna zatvora", rekla je ona.
I dalje nije poznato gde se nalazi telo devojčice
Potraga za Dankom Ilić traje već sedam dana. Kako je Euronews Srbija pisao već je izvršen pretres kuće jednog od osumnjičenog iz sela Zlot, a juče su pretražene lokacije u ataru sela Zlot.
RTS je ranije preneo da se pretražuje drugi deo Lazarevog kanjona, nakon što je policija, zajedno sa spasilačkim timom i Gorskom službom spasavanja, pretražila prvih 3,5 kilometara. Pretražena je i jama iznad kanjona, doboka 70 metara. Za pretragu se koristi specijalistička spasilačka oprema.
Podsetimo, dvogodišnja Danka Ilić nestala je 26. marta na porodičnom imanju. Nakon deset dana potrage i detaljnih provera svih tragova i informacija, policija je uhapsila dva 50-ogodišnja muškarca iz Bora, osumnjičena za ubistvo, i oni su sprovedeni u Više javno tužilaštvo u Zaječaru na saslušanje.
Reč je o radnicima "Vodovoda", kojima je određen pritvor do 30 dana. Na teret im se stavlja krivično delo – teško ubistvo u saizvršilaštvu.
Tanjug/Vladimir Sporčić
Tužilaštvo je saopštilo da je D. D. priznao zločin, dok se J. S. branio ćutanjem. Uhapšeni su otac i brat jednog od osumnjičenih zbog sumnje da su pomogli da se telo premesti na za sada nepoznatu lokaciju. Brat osumnjičenog za ubistvo D. D. preminuo je u Policijskoj upravi u Boru.
Pre dva dana, direktor JP "Vodovod" u Boru podneo je ostavku iz, kako je naveo, moralnih razloga. On je naveo da će pokrenuti krivične i sve druge zakonom propisane postupke protiv osumnjičenih lica, ali i svih drugih zaposlenih odgovornih lica u preduzeću koji su svojim propustom činjenjem ili nečinjenjem doprinela da osumnjičeni ostanu na slobodi 10 dana.
Takođe, komentarišući ubistvo dvogodišnje devojčice, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će predložiti Vladi da se ponovo uvede smrtna kazna za najteža krivična dela.
Komentari (0)