Igre 
Olimpijske igre bez srpskih košarkaša: Košmar koji je postao java
Komentari05/07/2021
-10:11
Nestrpljivo iščekujući da olimpijski plamen zasija na Nacionalnom stadionu u prestonici Japana, već možemo polako da podvučemo crtu i da vidimo s koliko će to sportista Srbija napasti medalje na najvećoj smotri svetskog sporta.
Za razliku od Rija, gde je srpski olimpijski tim brojao 103 takmičara i takmičarki u 14 sportova, u Tokiju će broj sportista iz naše zemlje biti daleko manji, jer se do ovog trenutka, bez većih šansi da se značajno uveća do početka Igara, na spisku olimpijskog tima Srbije našlo 83 u 15 sportova. Od osamostaljenja države do danas – nikad manje i prvi put na spisku je više dama od muškaraca (43-42).
Očekivali smo mnogo od košarkaša - vicešampiona sa poslednjih Olimpijskih igara i zvanično pete selekcije na Mundobasketu. A njih u Japanu nećemo čak ni gledati. Tim koji je do sinoć u analizama stručnjaka bio među glavnim kandidatima za medalju, kod onih subjektivnijih i manje realnih čak i kadar da Amerikancima ponovo pomrsi račune i okiti se zlatom, od nedelje uveče je na godišnjem odmoru.
MN Press
Nije dovoljno biti favorit
Srbija je u Beogradu poražena, a dobrim delom meča bila i sportski ponižena od Italije. Na Olimpijske igre će "azuri" i to potpuno zasluženo, jer su jednostavno na terenu, u utakmici "biti il' ne biti" pokazali više.
Pre samo mesec i po dana Srbiju je zahvatila košarkaška euforija, koja je kulminirala uspehom košarkašica na Evropskom prvenstvu, osvajanjem drugog zlata u poslednjih šest godina. S uspehom tima selektorke Marine Maljković poklopio se i početak dugo iščekivanog kvalifikacionog turnira za košarkaše.
Domaćin je bio Beograd, protivnici po kvalitetu, uprkos svim otkazima igrača, što zbog povreda što zbog želje da ne igraju za državni tim, daleko ispod nivoa Srbije. Očekivalo se sigurno viziranje olimpijskog pasoša u konkurenciji Dominikanske Republike, Filipina, Portorika i Italije, dok je Senegal zbog problema sa koronavirusa morao da otkaže nastup.
Na papiru smo bili sigurni putnici za Tokio, ali je realnost, ipak, bila drugačija, kako to često zna da bude u sportu.
Povezane vesti
Vasilije Micić odigrao je sezonu života za Anadolu Efes vodeći ga do prve titule prvaka Evrope. Srpski plejmejker proglašen je i za najboljeg igrača Fajnal fora. Miloš Teodosić se okitio MVP priznanjem u Evrokupu, a Filip Petrušev u ABA ligi. Crvena zvezda je ponovo najbolja u regionu i obezbedila još jednu sezonu u najjačem evropskom takmičenju.
Oečkivalo se da sve to bude samo uvod pred groznicu Olimpijskih igara.
MN Press
Mnogo je nedostajo Jokić
Košarkaška groznica najžešće je tresla Srbiju u noći između 8. i 9. juna. Te večeri prvi put je jedan Srbin postao najkorisniji igrač NBA lige i tek peti stranac od formiranje najkvalitetnije lige sveta. I upravo je Nikola Jokić prvi počeo stišavanjem euforije, podelivši Srbiju odlukom da ovo leto "preskoči" reprezentaciju.
Momak zbog kojeg nacija danima nije spavala prateći njegove bravure u dresu Denvera, "odjavio" je nacionalni tim ističući da mu je potreban odmor.
"Na moju veliku žalost, ovo je trenutak kada moram da saopštim da i pored ogromne želje, nisam u mogućnosti da nastupam za reprezentaciju. Jednostavno, stanje mog tela iziskuje duže odsustvo sa terena radi oporavka. To je stav i sugestija kluba i jedna neminovnost koju moram da prihvatim. Ubeđen sam da momci i bez mene imaju kvalitet da naprave rezultat koji će nam svima doneti mnogo radosti", rekao je Jokić Tanjugu i posle toga ostao pri ranije donetoj odluci da ne daje izjave srpskim medijima.
Naravno, ima onih koji ga podržavaju, kao i onih koji će mu uvek zamerati što je privatne razloge stavio iznad onih nacionalnog tima, ali i jedni i drugi moraju da mu odaju priznanje na iskrenosti. Jer, nije Somborac "zavlačio" selektora, tražio prostora da razmisli ili zahtevao određene ustupke, već je otvoreno i apsolutno na vreme rekao šta će učiniti, tako da je stručni štab znao na čemu je i sa čime raspolaže ovog leta.
Jokić je i ranije znao da se premišlja oko igranja za Srbiju, pa ma koliko bila teška njegova odluka, bila je u neku ruku i očekivana. Ono čemu se Srbija nije nadala su i dva otkaza mladih igrača i košarkaša koji su projektovani da jednog dana budu nosioci državnog tima – Alekseja Pokuševskog i Alena Smailagića, momaka od 19 i 20 godina.
Povezane vesti
"Nažalost Aleksej je odlučio da se posveti svojoj fizičkoj spremi za sledeću sezonu. Žao mi je, mislim da bi igrač takvog talenta mogao mnogo da nauči i napreduje uz ove momke, ali poštujem njegovu odluku. Takođe i Smailagić. I on će biti usredsređen za sledeći njegov posao i narednu sezonu i obojici želim sve najbolje", izjavio je nedavno selektor Igor Kokoškov.
Narušen kult reprezentacije
Odluka pomenutog tandema ostavila je sve u neverici, posebno reprezentativce zašle uveliko u četvrtu deceniju i sa višegodišnjim stažom u nacionalnom dresu, koji su i ovoga puta bez pogovora odazvali.
Svi lomovi i neočekivani neuspesi u košarkaškoj reprezentaciji kroz istoriju su vezani narušenom hemijom u timu i svlačionici. Ni ovaj put nije drugačije, sudeći po brojnim izjavama posle poraza od Italije. Ali, gledajući sa strane, deluje da su kult dresa sa grbom Srbije narušili momci koji se nisu ni pojavili na okupljanju.
Povezane vesti
Povrede i obaveze u NBA ligi takođe su sprečile pojedine igrače da se nađu u konkurenciji za tim Srbije na kvalifikacionom turniru. Bogdan Bogdanović je "morao" sa Atlantom da igra finale Istočne konferencije, ali je i pored bola kolenu, s kojim je igrao seriju protiv Milvokija, isticao da jedva čeka da se priključio saigračima u reprezentaciji, ne pomišljajući da je neuspeh moguć.
Zbog povreda nisu mogli da se odazovu Nikola Milutinov, Nemanja Nedović, Vladimir Lučić, Marko Gudurić, Branko Lazić, Ognjen Jaramaz, Vanja Marinković, Miroslav Raduljica, a na sve to vezale su se i tri povrede tokom samog turnira. Stefan Jović je u utakmici sa Filipinima ostao izgubljen do kraja, dok su Nemanja Bjelica i Nikola Kalinić bili na poštedi i očigledno nedovoljno opravljeni za poslednji meč.
Boleće dugo, dok ne stignu nove medalje
Kako god, Srbija je morala bolje protiv Italije i opravdanja nema, jer koga nema bez njega se može i mora. Uprkos tome što je selektor Kokoškov bio suočen sa brojim otkazima, imao je najbolji tim u Beogradu, jer su i Italijani u prestonicu Srbije doputovali takođe bez prvih zvezda i skoro cele petorke. Bili su, međutim, tim, sa jasnim planom i strategijom. Sve ono što mi nismo u prethodnih sedam dana, jer je i u prava tri meča primetno bilo da se "orlovi" muče i da ne funkcioniše sve kako je zamišljeno.
Nervoza je u finalu bila prisutna od prvog minuta. Videlo se da domaćini i prvi favoriti nisu spremni. Teško su košarkaši Srbije nalazili rešenja u napadu, a u odbrani su delovali mlako, što je Italijanima omogućilo da se raspucaju i da pogađaju nebranjene šuteve iz daljine. Buđenje je usledilo kasno, tek da se razlika u porazu svede na pristojnu. Publika je pokušavala dok god je nada postojala da pokrene mašinu, ali ona je u nedelju uveče bila fan funkcije.
"Blago je reći neuspeh, ovo je katastrofa. Ostaće, nažalost, da smo samo hteli da usrećimo naš narod. Mogu samo da se izvinim. Nikad nisam bežao od odgovornosti. Sa ovakvom igrom i pristupom nismo ni zaslužili da odemo. Užasnu košarku smo igrali. Težak poraz. Treba da se vidi kako ćemo dalje. Treba da se zapitam da li ima smisla da uopšte više igram. Nije problem biti deo neuspeha, ali očigledno ne mogu da pomognem ekipi. Još jednom bih se izvinio navijačima", rekao je "vruće glave" Nemanja Bjelica, kapiten koji još dosta toga ima da da reprezentaciji, kao što je doprinosio u velikim pobedama ostvarenim u deceniji za nama.
MN Press
Stručne analize odradiće oni koji su za to kadri. Utvrdiće se gde se grešilo, šta se dogodilo sa Micićem u drugom poluvremenu (nije ulazio u igru) i zbog čega se neslavno završio turnir koji je do pre nekoliko nedelja delovao kao rutinski posao za "moćnu" Srbiju. Cilj je bila medalja u Tokiju.
Pamtiće se i boleće poraz, ali će i proći. Brzo će nova takmičenja i nove prilike za medalje, a za građane Srbije su uvek u prvom planu one najsjajnije. Biće i novih Mundobasketa i Olimpijskih igara...
Neuspeh će se, kao što smo napisali, zaboraviti, neke druge stvari verujemo da neće. To je, ipak, posao za Košarkaški savez Srbije i selektora.
Komentari (0)