Dr Miljko Ristić za Euronews.rs: Eriksen može da nastavi karijeru

Kardiolog prof. dr Miljko Ristić, predsednik Medicinske komisije Fudbalskog saveza Srbije i nekadašnji direktor Kliničkog centra Srbije, smatra da postoji realna šansa da fudbaler Danske, Kristijan Eriksen, nastavi fudbalsku karijeru.

Jedan od najeminentnijih stručnjaka iz ove oblasti, ne samo u Srbiji, već i u Evropi, ističe da srčani zastoj od osam minuta ne ostavlja nikakav trag na srčani mišić i da u slučaju da sve dodatne analize budu u redu, prvotimac Intera može da se vrati na teren.

Drama u Kopenhagenu, Eriksen reanimiran na terenu, stanje mu je stabilizovano, meč odigran

Lekar reprezentacije Danske: Eriksen imao srčani zastoj

"Ne postoji dovoljno relevantnih informacija na osnovu kojih bismo mogli da donosimo zaključke i sve se svodi na pretpostavke i nagađanja. Ono što je definitivno jasno, odnosno, dostupno u javnosti, je to da je Eriksen imao srčani zastoj od osam minuta, a on uopšte ne mora da ostavlja trag na srčani mišić, jer imao sam tokom dugogodišnje karijere slučajeve u kojima su pacijenti reanimirani i po nekoliko sati, a onda su nastavili normalno da žive. Ipak, potrebno je pre svega, uraditi sve neophodne analize" počinje priču za Euronews.rs Miljković i pojašnjava o kojim analizama je reč:

"Procedura je takva da se, pre svega uradi ultrazvuk srca, onda magnetna rezonanca, pa se pritisak i puls prate 24 sata, laboratorijske analize su uglavnom gotove za nekoliko dana, tako da bi sve moglo da bude završeno u roku od sedam dana, a vrlo moguće i kraće. A, ukoliko svi rezultati budu odlični, nema razloga da njegova karijera bude dovedena u pitanje. Čak bi, sa medicinskog stanovišta mogao da zaigra i na ovom EP, ali je to teško izvodljivo, budući da on već nekoliko dana ne trenira.

Možda je u pitanju virus Covid-19

Jedno od pitanja na koje ni naš sagovornik nema odgovor, a koje zanima ceo svet, je i taj šta je zapravo razlog srčanog zastoja kod Kristijana Eriksena, ali Dr Ristić ima nekoliko objašnjenja.

"Možda je u pitanju umor, neprospavana noć, a možda čak i asimptomatski oblik virusa Covid-19. Takođe, potencijalno bi mogao da bude razlog i konzumiranje alkohola, ali bih te opcije odmah odbacio, jer, ipak, pričamo o vrhunskom sportisti.

Tanjug AP/Friedemann Vogel

Iz pomenutog dijapazona potencijalnih razloga kao dva najverovatnija se mogu izdvojiti koronavirus i zamor.

"To bi, po mom mišljenju, trebalo pre svega uzeti u razmatranje. Što se umora tiče, činjenica je da vrhunski igrači tokom sezone odigraju veliki broj utakmica, negde oko 60-70 i da taj broj mora da bude redukovan. Recimo, relativno skoro je rađena studija kod dve grupe igrača, u jednoj su bili oni koji su igrali 50 mečeva u toku sezone, a u drugoj oni sa 75 nastupa i došlo se do zaključaka da povrede i zdravstveni problemi mnogo više javljaju u drugoj grupi igrača, što je i logično. Zato, mislim da broj odigranih mečeva ne bi trebalo da bude veći od 50-52.

Defibrilator spasava živote

Što se pružanja medicinske pomoći tiče, dr Miljko Ristić posebno naglašava reakciju Simona Kjera koji je prvi prišao da pomogne Eriksenu.

Podrška za Kristijana Eriksena od Partizana i Crvene zvezde

Kapiten Simon Kjer, novi heroj Danske

"Uf, ta reakcija je bila izuzetno značajna i za svaku pohvalu. Zaista smatram da je od ključnog značaja da igrači i svi oni koji se nalaze na terenu, budu osposobljeni za pružanje prve pomoći i da znaju kako treba položiti povređenu osobu i kako izvaditi jezik, da ne bi došlo do gušenja. Ipak, koliko god reakcija kapitena Danske bila vrhunska, ono što je Eriksenu spasilo život je defibrilator. U pitanju je aparat koji teži oko 100-200 grama, može da stane u torbu, ima svoju bateriju i koji se prikači na grudni koš kako bi se izazvali elektrošokovi. Upravo to je urađeno i kod Eriksena", kaže Ristić i za kraj dodaje:

"Kada pričamo o velikim svetskim takmičenjima pod okriljem UEFA i FIFA postoje jasna pravila da delegat pre svake utakmice proverava torbu medicinskih ekipa i ukoliko u njoj nema defibrilatora meč ne može da počne. Bilo je ideja da toga bude i kod nas u Srbiji, ali nije zaživelo, mada cena jednog takvog aparata nije veća od 300-400 evra.