Ipak je do selektora: Stojković može i više od Petkovića, Antića i Muslina

Ilija Petković 2006, Radomir Antić 2010, Slavoljub Muslin 2018, Dragan Stojković 2022. Srbija je četvrti put u 21. veku na Mundijalu (treći samo kao Srbija) i samo kad pogledamo imena selektora, njihovo znanje i personaliti, harizmu i energiju, sasvim je jasno, uz igrače koje su oni imali na raspologanju, da stoji činjenica - Srbiji je za uspeh bio potreban i selektor.

Bez želje da se poništi rad bilo kojeg selektora koji je vodio "orlove" (od Havijera Klementea, pa do Ljubiše Tumbakovića), pomenuti kvartet je imao prefiks "klasa".

Dragan Stojković je u odnosu na prethodnike - pokojne velikane Petka i Antaru, na Mukija kome je učinjena velika nepravda činom da se smeni posle uspeha u kvalifikacijama - podigao lestvicu u kvalifikacijama malo više: pobedio je veliki Portugal u Lisabonu.

 

 

Energičan, harizmatičan, za neke možda i previše nadmen, Stojković je preuzeo Srbiju u jednom teškom momentu posle kraha od Škotske, spoznavao je igrače, njihove mogućnosti u dva dana. Startovao je hrabro, priznajući u mečevima sa Irskom i Protugalom neke svoje pogrešne procene oko taktike i izbora igrača u tom momentu, kroz put od devet meseci izrodila se od jedne gubitničke ekipe (eliminacija protiv Škotske) jedan apsolutno pobednička.

Igrači koje je Ljubiša Tumbaković poslao na teren protiv Škotske, su oni isti koji su nadjačali Portugal na "Lužu". Ključ je bio u selektoru i sreći koju je on doneo, prizivao. Kako god ko želi da tumači.

General koji ne veruje u pobedu ne može da predvodi vojsku u pobednički rat. Stojković je od prvog dana, prve konferencije rekao da ga zanima samo Srbija i da veruje da može da ode na Mundijal kao prvi u grupi. Ponavljajući to uvek, čak i posle remija sa Irskom u dablinu kada je bilo izgubljeno prvo mesto, Stojković je uvek preuzimao na sebe pritisak, davao je onu dodatnu dozu energije i samopouzdanja igračima. Verovao je Piksi, verovali su Tadić, Mitar, Duca, Sergej...

Piksi ima tu iskonsu južnjačku pronicljivost, tokom karijere nas je mnogo puta ubedio da poseduje neobičnu harizmu, dar od Boga da rukovodi nekim timom, organizacijom. I da ima hrabrost, sportsku drskost da uvek, protiv bilo koga kaže - pokušaću da budemo bolji od tebe. Nije naš selektor ni zanesenjak, ni idealista, znao je on šta Portugal može kad je pravi, a gde je trenutno tanak. Znao je da ima baraž u rukama i da samo ako ostavi štit na klupi i lati se samo mača može da se vrati sa štitom kući. 

"Mi smo verovali u pobedu, niko od protivnika nema krila da leti. To je 10 na 10 na terenu i to je to. Pokazali smo srce volju i motivaciju i vratilo nam se. Ovo je zaista velika stvar. Juče su me pitali za 1984. i ja sam rekao da tradicije postoje da bi se rušile. Mislim da nemamo limit, posle ovoga ćemo analizirati sve. Prethodni period smo odradili perfektno i utakmica je pokazala ko je bolji, a to smo mi. Imamo potencijal za mnogo veće stvari", nagovestio je Stojković ono što sledi.

 

 

Rekli smo na početku da je posle Antića na SP 2010, kada je pobeđena Nemačka 1:0, Stojković podigao lestvicu jer je u kvalifikacijama "skinuo skalp" jednoj sili. I sada sledi unapređenje. Sa spojem iskusnijih igrača koje predvodi kapiten Dušan Tadić, sa generacijom zlatnih omladinaca sa EP 2013. (Mitrović, Rajković, Veljković...), sa zlatnim "orlićima" sa SP na Novom Zelandu 2015. (braća Milinković-Savić, Andrija Živković, Marko Grujić...) i ostalima (Vlahović, Jović, Ristić, Lukić, Gaćinović...), Srbija je dočekala da sazri - tim. Na Piksiju je da sa svojim stručnim štabom u narednih godinu dana poradi na detaljima, na usklađivanju linija, podizanju nivoa igre i od 21. novembra do 18. decembra 2022. u Kataru uradi nešto više od samog učešća.

Vreme je možda da Stojković uradi ono što nisu Petković, Antić i Krstajić (umesto Muslina) u 21. veku - da prođe prvi krug a zatim možda, kao kad je bio igrač na SP 1990. godine i 1998. godine uđe među 16, među osam na planeti. To je nova Piksijeva misija, to kraj njegove izjave u Lisabonu:

"Imamo potencijal za mnogo veće stvari".

Kapa dole igračima Srbije i Piksiju, na impresivan način, bez poraza (šest pobeda, dva remija) su otišli u Katar.