Uprkos pozivima da odstupe, oni su i dalje "u igri": Šta je zajedničko Bajdenu, Ronaldu i Mareju?
Komentari04/07/2024
-17:00
Dok raste pritisak na američkog predsednika Džoa Bajdena, fudbalsku ikonu Kristijana Ronalda i britanskog teniskog viteza ser Endija Mareja da se povuku ili odstupe sa vrha, sasvim je logično zapitati se - zašto je tako teško reći zbogom kad si najbolji, piše Euronews.
Prošle sedmice brojni fudbalski navijači bili su rastrzani između frustracije i tuge dok su gledali kako Kristijano Ronaldo izvodi jedan za drugim neuspešne slobodne udarce tokom utakmice Portugala protiv Slovenije na Evropskom prvenstvu 2024. u Nemačkoj
Dok su šutevi prelazili preko prečke, udarali u živi zid, leteli u publiku...deo njegovog sjaja je izbledeo i nestao je mali deo svakog fudbalskog navijača.
Da neko ne shvati pogrešno, Ronaldo je veliki. Gledali smo ga kako se razvija u vođu Mančester junajteda i divili mu se kako dominira svetskim fudbalom u Real Madridu – kakav igrač!
Ali u prošlog utorka uveče u parku Dojče Bank u Ajntrahtu u Frankfurtu, njegove slabosti svi su mogli da vide. Vest da će mu ovaj EURO biti poslednji zapravo predstavlja olakšanje za njegovu ogromnu svetsku bazu navijača.
U politici se sličan narativ piše o američkom predsedniku Džou Bajdenu.
Ovaj 81-godišnjak je morao da se nosi sa pitanjima o svojim godinama i sposobnostima čak i pre nego što je ušao u Ovalni kabinet. Setimo se samo Donalda Trampa, koji ima 78 godina, a koji ga je podrugljivo nazvao "Pospani Džo" tokom kampanje za predsedničke izbore 2020.
Tokom narednih godina, a posebno poslednjih meseci, njegova sposobnost da kompetentno obavlja funkciju predsednika Sjedinjenih Država dovedena je u pitanje.
Nedavna televizijska debata sa Donaldom Trampom bila je njegova prilika da dokaže da oni koji sumnjaju nisu u pravu i prekine debate o njegovoj sposobnosti da vodi, ali je zapravo samo potvrdila najgore strahove mnogih.
Ratnik hrabrog srca
Teniski turnir u Vimbldonu je u toku, a takođe i godišnja fešta stresa o zdravlju Endija Mareja. Vimbldon ne bi bio Vimbldon bez kiše, jagoda s šlagom i fitnes straha za Endija Mareja.
Već se povukao iz singla, ali će se takmičiti u dublu sa svojim bratom Džejmijem i sa mladom britanskom superzvezdom Emom Radukanu u mešovitom dublu, u još jednom pokušaju da zadovolji svoju legiju navijača. Obećava da će to biti pravi oproštaj od Vibldona, pre nego što ode u svoje srećno "lovište", Olimpijske igre, gde će Pariz vrlo verovatno biti njegov poslednji turnir. Koliko često je o tome pisano?
Ali, zašto svi ovi ljudi ne shvate nagoveštaj i prosto ne prekinu agoniju, ili barem odstupe sa netaknutim ugledom i nasleđem? Da li je to neka "muška stvar"? Ima li nešto u muškoj psihi što ih sprečava da okrenu leđa moći i dodvoravanju?
Godine 2017, 37-godišnja Džasinda Ardern šokirala je svet kada je postala najmlađa žena na čelu države na planeti kao premijerka Novog Zelanda. Pet i po godina kasnije ponovo je šokirala svet kada se povukla.
Nakon što je vodila svoju zemlju u vreme pandemije COVID-a i pomogla naciji da se oporavi posle terorističkog napada 2019. godine, odlučila je da je dovoljno i metaforički je "odjahala u zalazak sunca".
Džasinda Ardern je napustila politiku pod sopstvenim uslovima.
Bivša finska premijerka Sana Marin bila je na čelu svoje zemlje četiri godine, od 2019. do 2023. Kada je izgubila izbore 2023, shvatila je poruku i oprostila se od stranačke politike.
Ali postoje i primeri muškaraca koji su otišli dok su bili na vrhu.
Nemački trkački šampion Formule 1 Niko Rozberg se takmičio u ovom sportu tačno deceniju, od 2006. do 2016. Pet dana nakon što je uzeo titulu 2016. objavio je da se povlači.
Trener Mančester sitija Pep Gvardiola i bivši menadžer Liverpula Jirgen Klop su uzeli pauze u svojim poslovima pod visokim pritiskom dok su bili na vrhu evropske fudbalske piramide.
Klop uživa u životu u svojoj španskoj vili, dok se očekuje da će Gvardiola napustiti kormilo Mančester sitija na kraju sledeće sezone – za njih je ravnoteža između posla i privatnog života važnija od priznanja, barem za sada.
Borbeni duh
Dakle, šta je zajedničko Bajdenu, Ronaldu, Mareju i drugima što ih sprečava da procene situaciju i da se povuku, ili da barem dostojanstveno odstupe?
Odgovor nam možda gleda pravo u lice – jedinstveni borbeni duh koji ih je i doveo do vrha.
Bajden je ceo svoj politički život radio na ivici najveće moći. Uvek je želeo ovaj posao, a sada je njegov, i neće otići dok ne bude sasvim spreman, ili barem dok ne bude primoran.
Možda će stići pozivi da ode – čak i od nekih iz njegove stranke, ali da je bio tip osobe koja se podvrgava pritisku, nikada ne bi ni stigao u Belu kuću.
Poznato je da Ronaldo trenira mnogo duže i napornije od većine fudbalera. Njegova ishrana je savršena, njegova priprema je savršena, njegova igra je.. pa, poslednjih godina na međunarodnom nivou više promašaj nego pogodak. Ali niko ne može da porekne da je uložio naporan rad da dođe do vrha.
Marej igra vrhunski tenis sa metalnim kukom. To govori sve što treba da znate o njegovom psihološkom sastavu.
Ne otpisujte ih
Ova tri borca još nisu dobila nokaut udarac, tako da još ima nade. Bajden bi mogao da isprati Trampa i zadrži vlast, Ronaldov tim Portugalije mogao bi da pobedi Francusku u četvrtfinalu Eura u petak 5. jula i da se plasira među najbolje četiri reprezentacije, dok bi Marej mogao da dobije savršenu duplu labudovsu pesmu osvajanjem Vimbldona zajedno sa svojim bratom i Radukanu.
I možda je to poenta. Ako niste u trci, ne možete ni da pobedite. Možda je sebično što nastavljaju dalje sve dok ih ne isteraju ili dok njihovo nasleđe ne bude okrnjeno, ali znaju da kada se poslednja zavesa zatvori, onda je to to - nema nazad.
Ronaldove suze kada je promašio penal tokom meča u Sloveniji su slani pokazatelj koliko mu pobeda i dalje znači.
Uspeh je opojan i ova trojica očigledno ga se još nisu zasitili. Ko zna, možda imaju još jednu pobedu u sebi da dokažu da svi koji u njih sumnjaju - greše.
Komentari (0)