Zakon o digitalnim uslugama EU: Koje sve promene moraju da izvrše Fejsbuk, Instagram i drugi?

Na snagu je stupio novi Zakon o digitalnim uslugama EU, a velike tehnološke kompanije već su uvele određene promene u svojim algoritmima. 

Ovaj zakon ("Digital Services Act" - DSA), obuhvata sve "velike" tehnološke kompanije, odnosno platforme koje imaju više od 45 miliona korisnika, gde spadaju sve veće društvene mreže.

Usled poteza koje su pojedine društvene mreže preduzele, korisnici bi već trebalo da imaju mnogo veću kontrolu nad sadržajem koji gledaju.

Za sada, 19 platformi je obuhvaćeno, i tu spadaju Fejsbuk, Instagram, TikTok, Tviter, Jutjub i druge velike društvene mreže, ali i pet sajtova za onlajn prodaju, kao što su Amazon, Buking ili Alibaba (Aliekspres), prenosi Euronews.

Zakon određuje uklanjanje nezakonitog sadržaja, prema kom će platforme morati odmah da ga uklone čim stigne obaveštenje od strane pojedinaca ili nacionalnih vlasti, a moraće da proveravaju i onlajn trgovce kako bi se suzbila prodaja nelegalnih proizvoda.

Tu je i zabrana štetnih sadržaja, prema kojoj će platforme i pretraživači morati da spreče da njihovi algoritmi doprinesu širenju nelegalnog sadržaja, dezinformacija i sličnog. Takođe, biće obavezno označiti sadržaj koji je kreiran uz pomoć veštačke inteligencije (AI).

Kompanije će morati da obaveste korisnike kada uklanjaju njihov sadržaj, suspenduju im naloge ili ih u potpunosti ukidaju. Takođe, postojaće mogućnost i za sudsko ili vansudsko osporavanje ovih poteza.

Šta je za sada promenjeno?

Biće obavezna i algoritamska opcija koja neće preporučivati sadržaj na osnovu ličnih podataka, pa će biti manje "ciljanih oglasa", a korisnici neće više moći da budu uslovljavani ni "onlajn praćenjem".

Neke od platformi su već počele da usklađuju svoje usluge sa DSA - tako je Meta na Fejsbuku i Instagramu krenula sa uvođenjem hronološke početne stranice za rilse i storije u EU.

Amazon je otvorio novi kanal za prijavljivanje sumnjivih ilegalnih proizvoda i pruža više informacija o "prodavcima treće strane".

Aplikacija TikTok je korisnicima dala "dodatnu opciju prijave" sadržaja uključujući oglašavanje, za koji smatraju da je nezakonit. Kategorije kao što su govor mržnje i uznemiravanje, samoubistvo i samopovređivanje, dezinformacije ili prevare, pomoći će korisnicima da ukažu na problem.

Pored toga, na TikToku je moguće isključiti mehanizam koji preporučuje klipove na osnovu onoga što je korisnik prethodno pogledao. Ako se personalizovane preporuke isključe, predlozi će uključivati ono što je popularno u oblasti gde živi korisnik, ali i širom sveta.

Iz Snepčeta su rekli da tinejdžeri neće moći da koriste optumizovane ili personalizovane opcije u EU i UK. Stariji od 18 godina dobiće veću transparentnost u vezi sa oglasima koje vide, uključujući "detaljni izveštaj" o tome zašto im se neki oglas prikazuje.

Kazne i do šest odsto prihoda

Neke platforme, kao što je nemački sajt za prodaju garderobe Zelando, usprotivile su se ovom zakonu. Zelando je, tako, uložio sudsku žalbu zbog toga što je uključen u listu DSA, jer smatra da "nije tretiran na fer način".

Bez obzira na to, iz kompanije su rekli da podržavaju DSA, i čak su uključili upozorenje na svom sajtu za slučaj nelegalnih artikala, mada su rekli da "ne predstavljaju sistemski rizik kao ostale platforme".

Ono što je donekle kontroverzno, jeste to što DSA propisuje da tehnološke kompanije otkriju strogo čuvane informacije o tome kako funkcionišu njihove platforme. Konkretno, svakih pola godine, regulatori će imati pristup podacima, algoritmima i poverljivim podacima.

Kompanije koje ne poštuju pravila, mogle bi da se suoče sa kaznom do šest odsto globalnog prihoda, što može da iznosi i milijarde. Čak bi moglo da se desi i da budu zabranjene u EU.

Međutim, iz EU su rekli da je ideja da "steknu uvid u algoritme i to da li kompanije rade na zakonit način", a ne novčane kazne.

"Zvaničnici EU zabrinuti su ponašanjem korisnika s jedne strane, poput maltretiranja i širenja nelegalnog sadržaja, ali su takođe zabrinuti zbog načina na koji platforme funkcionišu i kako doprinose negativnim efektima", rekla je Seli Broton Micova, vanredni profesor na Univerzitetu Istočne Anglije.

Prema pravilima, najveće platforme će morati da identifikuju i procene potencijalne sistemske rizike i da li čine dovoljno da ih smanje. Ove procene treba da budu gotove do kraja avgusta, a posle će biti izvršena nezavisna revizija.