Misteriozna ajkula koja može da živi do 500 godina pronađena u toplim vodama Kariba, naučnici zapanjeni

Biolozi su bili zapanjeni kada su pronašli hladnovodnu grenlandsku ajkulu hiljadama milja daleko od njenog prirodnog staništa, navodi se u nedavno objavljenoj morskoj studiji. Grenlandska ajkula, inače najdugovečniji kičmenjak na Zemlji, otkrivena je u tropskom Karipskom moru.

Istraživači su označavali i privremeno lovili tigraste ajkule na obali Belizea, kada su naišli na jednu misterioznu ajkulu, navodi se u radu nedavno objavljenom u naučnom časopisu "Marine Biology".

Nakon što su postavili mrežu u zaštitićenom području Gloverovog grebena, te pratili i istraživali tigraste ajkule, vratili su se i otkrili da se njihova mreža pomerila nekoliko milja od koralnog grebena u vode duboke do 600 metara.

Ubrzo su bili zapanjeni kada su shvatili da su pronašli antičku grenlansku ajkulu. Jedan od istraživača Hektor Danijel Martines je primetio da je izgledala veoma staro.

U početku su sumnjali da bi to mogla biti ajkula sa šest škrga, dominantni dubomorski grabljivac, ali nakon fotografisanja retko viđene životinje, potvrdili su njen identitet kao "najverovatnije" grenlandske ajkule.

"Odjednom smo pod površinom vode videli veoma sporo i tromo stvorenje", rekao je Devanši Kasana, biolog i doktor u laboratoriji za ekologiju i zaštitu predatora na Međunarodnom univerzitetu na Floridi, piše Mashable - "Izgledala je kao nešto što je postojalo u praistorijskim vremenima"

Grenlandske ajkule su najdugovečniji kičmenjaci na Zemlji, sa zapanjujućim životnim vekom od 250 do 500 godina, prema podacima Nacionalne okeanske službe.

Ove ajkule žive hiljadama stopa pod vodom u mrklom mraku i retko se mogu videti i fotografisati, a malo detalja je poznato o njihovom neverovatno dugom životu. U dubinama vode rastu, kreću se i polako stare. Njihov način života da štede energiju i kreću se sporim tempom je suštinski adaptacija na duboko more sa oskudnim hranljivim materijama.

Pronalaženje grenlandske ajkule u blizini koralnog grebena kod Belizea bilo je neočekivano, ali verovatno. Ove misteriozne ajkule preživljavaju u dubokim morima Arktika i mogle bi da naseljavaju i druge duboke okeane, uključujući i Karibe.

Osim toga, dadina obližnjeg grebena gde je pronađena grenlandska ajkula, uranja do dubine od 9.500, nudeći hladno i mračno okruženje pogodno za ovakvu vrstu ajkula.

Otkriće pak, ostavlja otvorenim pitanje da li je ova ajkula migrirala na Karibe iz arktičkih voda ili je veći deo svog života provela u dubinama tropskih voda regiona.

"Sumnjam da je jedina", rekao je za Mashable Demijan Čapman, direktor istraživanja za zaštitu ajkula i raža u laboratoriji i akvarijumu "Mote Marine".

"Moraju da čekaju više od 100 godina da bi se parile"

Duboka mora i njihova biosfera i dan danas ostaju mahom neistraženi, a otkriće ove arktičke ajkule usred Kariba služi kao podsetnik na to.

Studija iz 2020. godine utvrdila je genetskom analizom da postoje dve geografski odvojene populacije grenlandskih ajkula: jedna pliva u blizini kanadskog Bafinovog basena, iznad arktičkog kruga, dok se druga kreće u vodama severnog Atlanskog okeana između Nove Škotske i Svalbarda, blizu Norveške.

Grenlandske ajkule su prvenstveno čistači - jedu sve, mrtvo ili živo, uključujući ribu, foke, polarne medvede i kitove. Neke mogu da narastu i do sedam metara i teže do 1.200 kilograma, iako rastu samo jedan centimetar godišnje.

Prema studiji iz 2016. godine, grenlandske ajkule ne dostižu polnu zrelost dok ne napune najmanje 134 godine.

"Moraju da čekaju više od 100 godina da bi se parile - siguran sam da nisu baš oduševljene zbog toga", rekao je Julijus Nilsen, koautor te studije za "New Scientist" 2016. godine.