Igre 
Najveća svetska jezera se smanjuju: Naučnici tvrde da je uzrok globalno zagrevanje, ali tu su još neki faktori
Komentari27/05/2023
-10:50
Više od polovine svetskih najvećih jezera i rezervoara presušuje, navodi se u najnovijem istraživanju. Visoke temperature izazvane klimatskih promenama i prekomerno korišćenje vode isušuje svetska jezera za bilione litara vode svake godine, još od ranih devedesetih godina prošlog veka.
Pažljivo ispitivanje skoro 2.000 najvećih jezera pokazalo je da godišnje nestaje oko 21,5 biliona litara vode. To zapravo znači da je svet između 1992. i 2020, izgubio ekvivalent 17 jezera Mid, američkog najvećeg rezervoara u Nevadi. Sjedinjene Američke Države otprilike iskoriste ovoliku količine vode u jednoj godini, specifično u 2015. godini, piše Euronews.
Čak i jezera u kišovitim oblastima se smanjuju. Žednija atmosfera prepuna toplog vazduha usisiva više vode isparavanjem, a žedno društvo preusmerava vodu iz jezera u poljoprivredu, elektrane i zalihe za piće, prema studiji objavljenjoj 18. maja u časopisu Nauka.
Autori takođe navode treći, kako oni kažu, 'prirodniji' razlog za ovaj fenomen, a to su promene u obrascima pada kiše i rečnih oticanja. Čak i ovo može imati komponentu klimatskih promena.
Ovo je najveći krivac za godišnje isušivanje jezera Urmia koje iznosi oko 1,05 biliona litara godišnje, navodi istraživanje.
Da li smanjivanje jezera može prouzrokovati manjak pijaće vode?
To što jezera postaju sve manja i manja ne znači da će nestati pijaće vode. Uprkos tome, ova pojava može dovesti do većeg takmičenja u potražnji jezerske vode, koja se koristi i u napajanju hidroelektrana, ali i u rekreativnim aktivnostima, navode autori istraživanja.
''Više od polovine izgubljene vode može se pripisati ljudskoj potrošnji ili indirektnim ljudskim aktivnostima koji dovode do globalnog zagrevanja'', rekao je Fangfang Jao, klimatski naučnik na Univerzitetu u Koloradu.
Povezane vesti
Izvlačenje vode iz jezera, koje predstavlja direktan ljudski uzrok skupljanja jezera, privlači više pažnje jer je ''veoma akutno, veoma lokalno i ima sposobnost promene pejzaža'', navodi ko-autor Ben Livneh, hidrolog sa Univerziteta u Koloradu.
Indirektno skupljanje jezera izazvano ljudskom aktivnošću, topliji vazduh zbog klimatskih promena, ''je globalan efekat zavese koji može da utiče na sve i na mnogo više mesta'', rekao je Livneh.
Kalifornijsko jezero Mono je odličan primer ovakvog skupljanja, rekao je Jao.
Tanjug AP/John Locher
Vlažna tropska jezera u Amazoniji sve više gube vodu, kao i jezera na Arktiku, što pokazuje mnogo rasprostranjeniji trend nego što se prvobitno mislilo. Čak i oblasti koje postaju vlažnije zbog klimatskih promena gube jezersku vodu jer topao vazduh brže upija vlagu iz jezera.
Ovo znači da će u vazduhu biti sve više vode, koja može završiti kao kiša i sneg, ali bi ''mogla i da završi mnogo dalje od basena u kome je isparila, čak i iznad okeana'', rekla je Livneh u e-mailu.
Naučnici koriste satelite da prate podatke o smanjenju svetskih jezera
Jao, Livneh i njihove kolege koriste satelitske slike u rasponu od 30 godina, klimatske podatke i kompjuterske simulacije da bi utvrdili šta se dešava sa jezerima. Koriste slike Landsata, svetskog najdugovečnijeg opservacijskog programa koji im omogućava da mere razdaljinu satelita između vode na površini da bi utvrdili kako su se jezera menjala kroz 30 godina.
Saznali su da se više od polovine jezera statistički značajno smanjilo i da ovo nije slučajna pojava.
Povezane vesti
U Sjedinjenim Američkim Državama jezero Mid je izgubilo dve trećine svoje vode između 1992. i 2020, dok se Veliko slano jezero takođe značajno smanjilo, rekao je Jao. Velika jezera su se značajno smanjila između 1992. i 2013, pa su stagnirala, da bi ubrzo nastavila trend sušenja.
Još jedan problem predstavlja punjenje jezera sedimentima i prašinom iz uzvodnih reka. Naučnici već dugo znaju za probleme klimatskih promena, skretanja i sedimentacije.
''Ipak, potpuna kvantifikacija varijacije vodenih zaliha Velikih jezera koju su Jao i njegove kolege objavile je potpuno nova'', i pravi ''mnogo jasniju sliku'' nego prethodna istraživanja, rekao je Tamlin Pavelski, profesor hidrologije na Univerzitetu u Severnoj Karolini, koji nije bio deo istraživanja.
''Generalno sam zabrinut zbog jezera koja su ekološki bitae i koja se nalaze u naseljenim područjima u kojima pružaju jedini izvor vode'', rekao je Pavelski u e-mejlu.
''Jezero Urmia u Iranu, Mrtvo more, Solton more... sve me brine.''
Verovatno će biti sve gore u jeku rastuće potražnje za vodom i zbog rastuće populacije i zagrevanja planete, rekao je klimatskih hidrolog Park Vilijams, koji nije bio deo istraživanja.
Komentari (0)