Igre 
Otkriće koje menja udžbenike geologije: Naučnici pronašli skriveno jezgro u srcu Zemlje
Komentari17/03/2023
-12:41
Naučnici su otkrili dokaze da je Zemljino jezgro verovatno mnogo kompleksnije nego što su ranije mislili, što bi moglo da promeni udžbenike iz geologije.
Oni su uz pomoć analiza ranije neopisanih seizmičkih talasa koji prolaze kroz jezgro, ali se takođe odbijaju napred i nazad u njegovoj unutrašnjosti, prikupili dragocene podatke o strukturi naše planete.
Baveći se zemljotresima magnitude veće od šest koji su pogodili svet u poslednjoj deceniji, detektovali 16 seizmičkih talasa koji su se ponašali na ranije nepoznat način, a koji im je omogućio da bliže ispitaju jezgro i otkriju skriveno dodatno jezgro u samom srcu Zemlje.
Poreklo i struktura Zemljinog jezgra je od velikog značaja jer ono generiše magnetno polje planete, koje nas štiti od Sunčevog zračenja.
"Razumevanje kako je magnetno polje evoluiralo izuzetno je važno za život na površini Zemlje", rekao je seizmolog sa Australijskog nacionalnog univerziteta u Kanberi, Hrvoje Tkalčić.
Od ranije je poznato da se jezgro, čiji prečnik iznosi oko 6.600 kilometara, sastoji iz dva glavna dela: tečnog spoljašnjeg jezgra i čvrstog unutrašnjeg jezgra. Tečnost bogata gvožđem cirkuliše u spoljašnjem jezgru, a deo materija se hladi i kristalizuje formirajući čvrst centar. Ta međusobna kretanja generišu Zemljino magnetno polje.
Pojedine naučne studije sugerišu da je pre 565 miliona godina formirana takva struktura jezgra, što predstavlja samo delić u postojanju Zemlje od 4,6 milijardi godina.
Povezane vesti
Kako se sve više i više kristala bude hladilo, proces će se usporavati i na kraju zaustaviti, isključujući magnetno polje planete za milione ili milijarde godina od sada.
Različiti tipovi i strukture minerala, kao i različite količine tečnosti u jezgru, mogu promeniti brzinu seizmičkih talasa koji putuju kroz Zemlju, nudeći naznake za sastav unutrašnjosti.
Istraživači su 2002. godine primetili da se seizmički talasi koji putuju kroz unutrašnji deo Zemlje kreću nešto sporije u jednom pravcu u odnosu na polove planete nego u drugim pravcima. To sugeriše da postoji neka neobičnost - možda razlika u kristalnoj strukturi, odnosno skriveno središte koje može da bude neka vrsta fosila - dugo očuvani ostatak ranog formiranja jezgra.
Od tog zapažanja, Tkalčić i drugi naučnici su istraživali seizmičke podatke, pronalazeći nezavisne linije dokaza koji potkrepljuju ideju o najdubljem unutrašnjem jezgru Zemlje.
Komentari (0)