Igre 
Nova studija tvrdi da se osobe koje liče obično i ponašaju isto – kakve su posledice ovog otkrića?
Komentari27/08/2022
-21:00
Novo istraživanje bavilo se osobama koje bi, iako nisu ni u kakvom srodstvu, mogli da budu dvojnici jedno drugom, a studija je zaključila da ti pojedinci često imaju veoma slično ponašanje.
Naučni tim je ustanovio da pojedini dvojnici dele karakteristike u genima koji su odgovorni za crte lica, a ti geni mogu uticati i na ponašanje. Ispitanici su zaista imali slične navike poput pušenja, a često su imali iste usvojene metode učenja.
U studiji objavljenoj u časopisu "Cell Reports", autori tvrde da "molekularne karakteristike koje mogu da utiču na formiranje ljudskog lica, takođe utiču na bihevioralne atribute".
Pozevuje ih mnogo toga, ne samo izgled
Istraživači su hteli da saznaju da li postoji naučna osnova za fenomen dvojnika.
"Ljudi koji liče kao da su kopije jedno drugog, dugo su tema u umetnosti u popularnoj kulturi, ali im se nikada nije pristupilo sa naučne tačke gledišta", rekao je dr Manel Esteler, direktor Instituta za istraživanje leukemije Josep Kareras.
Cilj Estelera i naučnog tima bio je da prikupe biološki materijal od pojedinaca koji izuzetno liče i da ustanove da li postoji objektivan razlog za njihovu sličnost.
Tim je regrutovao dvojnike iz radova kanadskog fotografa Fransoa Bruneja, koji se bavi projektom prikupljanja i fotografisanja dvojnika od 1999. godine.
Povezane vesti
Na ukupno 32 para kandidata obavljeno je biometrijsko testiranje i popunili su upitnike o životnom stilu, nakon čega je testiran njihov DNK.
Naučni tim je koristio softvere za prepoznavanje lica, koji kod 16 parova nije uspeo da napravi razliku između dvojnika.
"Takođe je bilo zanimljivo proveriti da sličnost ovih dvojnika nije ograničena samo na crte lica, već je uticala i na druga fizička svojstva – visinu i težinu – i čak je proširena na određene osobine njihovog ponašanja", objasnio je dr Esteler.
Rekao je da je uveren da bi studija jednog dana mogla da pruži "osnovu za dijagnostikovanje genetskih bolesti na osnovu analize slike i oblika lica".
On se nada da bi to takođe moglo da dozvoli forenzičkim istražiteljima da koriste nepoznati uzorak DNK sakupljen na mestu zločina "da rekonstruišu lice osobe kojoj pripada taj genetski materijal".
Preporuka za vas
Komentari (0)