Igre 
Vordenklif obeležio godišnjicu smrti Nikole Tesle kvizom: Čovek koji je izumeo 21. vek preminuo na Božić pre 79 godina
Komentari07/01/2022
-21:21
Godišnjicu smrti srpskog srpskog naučnika i pronalazača Nikole Tesle, koji je umro na Božić 1943. godine, jedina preostala njegova laboratorija - Teslin naučni centar Vordenklif (TSCW) na Longajlendu, obeležila je virtualno na Fejsbuku i Jutjubu.
Direktor tog centra Marko Alesija kaže da je i ova godišnjica Teslinog odlaska omogućila njegovim poštovaocima i obožavaocima širom planete da zajedno podele divljenje prema čoveku koji je, kako kaže, "izumeo 21. vek".
Naučni centar je na društvenim mrežama objavio video kviz obliku sa pitanjima u vezi sa likom i delom Nikole Tesle.
U čast Nikole Tesle, koga je čuveni Vol strit žurnal nazvao "najvećim naučnikom koji je ikada živeo", u Hotelu Njujorker će 15. januara biti održana konferencija u organizaciji Naučne fondacije iz Filadelfije.
Konferencija će biti održana uz podršku Generalnog konzulata Srbije u Njujorku i okupiće učesnike iz brojnih zemalja.
Prvi čovek Fondacije Nikola Lončar za Tanjug kaže da će to biti prilika za podsećanje na neke od najvažnijih Teslinih izuma, kao i prilika da se prikaže film "Final Freguency".
Lončar, čija se Naučna fondacija zalaže za uvođenje Nikole Tesle u školske programe i otvaranje klubova sa njegovim imenom, kaže da ovakve konferencije organizuje već osam godina
Povezane vesti
Iz Hotela Njujorker, u kojem je Tesla proveo poslednje godine života, ranije su za Tanjug rekli da brojni turisti iz celog sveta i dalje traže da budu smešteni u sobi u kojoj je slavni naučnik živeo.
EPA/ ALBA VIGARAY
Na ulazu u sobe 3.327 i 3.328, koje su nekada, po rečima Teslinog rođaka Vilijma Terboa, činile posebnu celinu, nalaze se pločice na kojima je naznačeno da je u njima od 1933. do 1943. živeo veliki pronalazač.
U Njujorkeru za Teslu kažu de bio jedna od najneobičnijih osoba koja je ikada boravila u hotelu. Od 1994. godine, u Njujorku se ugao 40. ulice i 6. avenije zove Ugao Nikole Tesle.
Pionir radio-tehnike bežične telegrafije i radara
Pronalazač je jačine magnetnog polja, trofaznog sistema prenosa električne energije, indukcionog motora, generatora i transformatora, fenomena elektromagnetne rezonance i patentirao je niz izuma na kojima se zasniva savremena elektronika, a bez kojih bi bila nezamisliva tehnička civilizacija, pogotovo prenos električne energije.
Tesla je pionir radio-tehnike, bežične telegrafije i radara. Njegov polifazni sistem naizmeničnih struja pokazao je vrednost na prvoj hidrocentrali na Nijagarinim vodopadima.
Patentirao je oko 700 pronalazaka u oblasti naizmenične struje, telekomunikacija, akustike i mašinstva, od kojih su mnogi našli široku primenu.
Nakon što je završio studije elektrotehnike u Gracu i kratko stažirao u Budimpešti i Parizu, Tesla se odselio u SAD, čiji je državljanin postao 1884. godine, ali je sve do smrti u Njujorku, na pravoslavni Božić 1943, održavao bliske kontakte sa otadžbinom.
Povezane vesti
Proniknuvši u tajne oscilatornih kretanja elektriciteta i materije, Tesla je u SAD ostvario najveće naučne poduhvate. Povodom veka od njegovog rođenja, 1956. godine jedinica za merenje visokog napona nazvana je njegovim imenom, kao i jedinica jačine magnetnog polja.
Nikola Tesla rođen je kao četvrto dete Milutina i Ðuke Tesle u svešteničkoj pravoslavnoj porodici, u srpskom selu Smiljan u Lici, Hrvatska. Bio je veliki pronalazač i naučnik koji je isticao svoje srpsko poreklo.
Kada je u junu 1892. godine doputovao u Beograd, odlikovan je Ordenom Svetog Save drugog stepena. Tesla je tada posetio Narodni muzej i Veliku školu, gde je o svom radu govorio studentima i profesorima, a sa srpskim fizičarom Ðorđem Stanojevićem razgovarao je o započetoj gradnji prve električne centrale u Beogradu.
Povezane vesti
"Ja sam, kao što vidite i čujete, ostao Srbin i preko mora, gde se ispitivanjima bavim. To isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu srpstva u svetu", poruči je tada Tesla studentima.
profimedia
Nakon Tesline smrti, njegova zaostavština stigla je u Beograd na osnovu odluke američkih sudskih vlasti pošto je za jedinog Teslinog naslednika proglašen njegov nećak Sava Kosanović.
Prema želji Nikole Tesle, Kosanović je dokumentaciju i lične Tesline predmete preneo u Beograd 1951.
Muzej Nikole Tesle u Beogradu ima više od 160.000 originalnih dokumenata, više od 2. 000 knjiga i časopisa, preko 1.200 istorijsko-tehničkih eksponata. Arhivska građa iz Tesline zaostavštine upisana je 2003. godine u registar Uneska "Pamćenje sveta".
Po Nikoli Tesli nazvan je međunarodni aerodrom u Beogradu, a njegovo ime nose Elektrotehnički institut u Beogradu, koji je osnovan 1936. godine, Elektrotehnička škola, biblioteka Univerziteta u Nišu, kao i dve termoelektrane u Srbiji.
Komentari (0)