Evropa okovana snegom: Studija otkriva šta će starom kontinentu doneti topljenje arktičkog leda

Brze smene toplih i ledenih talasa smenjivali su se početkom ove godine u celoj Evropi. Šta tačno pokreće te čudne vremenske prilike?

Nova studija, koju su objavili Habard i kolege u časopisu "Nature Geoscience", ukazuje na neke faktore.

Tim naučnika je pratio vodenu paru sa Arktika u realnom vremenu 2018. godine i konstatovalo da je završila kao ogromna snežna oluja koja je prekrila veći deo Evrope te godine, zavredivši naziv "Zver sa istoka.“

Naučnici su koristili geohemijsku izotopnu uzimanja otisaka: pošto su izotopi u vodenoj pari od otopljenog snega različiti od onih u vodenoj pari iz mora, uspeli su da kvantifikuju koliko je tačno viška vlage oslobođeno iz Barencovog mora u tom periodu.

"Pre 100 godina, čak i pre 40 godina zimi, Barencovo more bilo je zaleđeno. Sada je postalo toplo, postalo je slano, postalo je mnogo veći isparljivi izvor vlage“, rekao je Habard, koji je objasnio da led deluje kao "poklopac" na okeanu, sprečavajući ga da isparava.

Oko 140 gigatona vode isparilo je iz mora, odnosno 88 odsto vlage koja je pala kao sneg na Evropu, prema proračunima naučnog tima.

Unsplash

Oluja je izazvala haos u većem delu severne Evrope u februaru i martu 2018. godine, što je samo ekonomiju Velike Britanije koštalo više od milijardu evra dnevno.

Iako studija ne može da dokaže da je nadolazeće čudno vreme u Evropi direktna posledica tog istog fenomena, upozorava se da će, ako se trenutni trendovi zagrevanja nastave, Barencovo more bez leda biti glavni izvor vlage za kontinentalnu Evropu.

"Koristili smo zver sa istoka da pokažemo, kao studiju slučaja, šta se dešava“, kaže Habard.

"Zver sa istoka je utkana u naše sećanje, aerodrom Hitrou je bio zatvoren, ljudi su umirali, ljudi su bili zaglavljeni na autoputevima", kaže Habard.

"Iako se to ne dešava svake godine, ono što to znači je da će u budućnosti biti mnogo više snežnih padavina povezanih sa tim događajima."

Topljenje arktičkog leda sada pogađa Evropu

Habard dodaje da, iako je javnost "zasićena" upozorenjima o klimatskim promenama, dešava se da često oseća da je to nešto što se dešava negde daleko. Međutim, otapanje arktičkog leda, kako pokazuje pomenuta studija, ima ozbiljne posledice u Evropi.

"Ljudi se osećaju izolovano i udaljeno od stvarnih efekata onoga što se dešava", kaže Habard.

"I u redu, leta su ponekad toplija. Ali sve je to deo ekstremnijih vremenskih uslova. Ekstremni vremenski uslovi su veoma loši za infrastrukturu, to dovodi do zastoja, veoma je loše za poljoprivredu i ukupni efekti su negativni.

Unsplash

On ističe da je to globalni fenomen. Kada je SAD prošle zime pogodilo nezapamćeno hladno vreme - kada je elektro mreža u Teksasu bila pod ogromnim opterećenjem zbog dodatne potrebe za grejanjem - to je bio sličan fenomen.

"U Teksasu su tada vladale te lude, neverovatno hladne temperature sa hladnim arktičkim naletima vlage, jer morski led nestaje i severno od Severne Amerike.“

Sada, kada ti događaji sa visokim nivoom vlage nastupe iz arktičkog regiona u martu ili aprilu, "kada bi, tradicionalno, morski led bio maksimalno prisutan, znaćemo da će biti bar "delimično izazvani onim što se dešava na Arktiku i smanjenjem debljine tamošnjeg morskog leda“, dodaje on.

"To je zaista svojevrsna forenzička istraga mesta zločina, gde ima vrlo malo dokaza, tako da morate da sklapate slagalicu. Uradili smo to veoma dobro i vrlo ubedljivo u ovoj studiji".

"Ovaj geohemijski otisak pare koja je stigla sa Arktika je skoro kao da ste pribavili krunski dokaz ovih efekata. To je nešto o čemu ljudi pričaju i nagađaju već duže vreme, ali po prvi put ono što smo pokazali je da ono što se dešava na Arktiku zapravo ima veliki uticaj na donju hemisferu, tačnije južnu Evropu i Veliku Britaniju".