Najnovija studija: Otkriće "tamnog kiseonika" pokreće nova razmišljanja o poreklu života na Zemlji

Naučnici koji rade u zoni Klarion-Kliperton (CCZ) u severnom Tihom okeanu otkrili su da metalne grudve (noduli) na morskom dnu proizvode sopstveni kiseonik.

Ovim otkrićem dubokomorskog kiseonika, nazvanog "tamni kiseonik", naučnici su prvi put primetili da se kiseonik može stvoriti bez učešća živih organizama i dovodi u pitanje ono što znamo o nastanku života na Zemlji, naveli su istraživači, prenosi Live Science.

Metalne nodule razbacane po morskom dnu Tihog okeana proizvode kiseonik u potpunoj tami i bez ikakve pomoći živih organizama, otkrivaju nova istraživanja.

"Kada smo prvi put dobili ove podatke, mislili smo da su senzori neispravni, jer je svaka studija ikada sprovedena u dubokom moru videla samo da se kiseonik troši, a ne proizvodi", rekao je vodeći autor studije Endru Svitman, profesor i vođa istraživačke grupe za biogeohemiju pri Škotskom udruženju za nauku o moru (SAMS), navodi se u saopštenju.

Ali kada su instrumenti nastavili da pokazuju iste rezultate, Svitman i njegove kolege su znali da su "našli nešto revolucionarno i o čemu se nije ni pomišljalo".

Rezultati, objavljeni danas u časopisu "Nature Geoscience", sugerišu da mali metalni noduli pronađeni u zoni Clarion-Clipperton (CCZ) severnog Pacifika proizvode kiseonik putem elektrolize morske vode, tako što se morska voda razdvaja na kiseonik i vodonik u prisustvu naelektrisanja.

Ovaj naboj može proizaći iz razlike u električnom potencijalu koji postoji između metalnih jona unutar nodula, što dovodi do preraspodele elektrona, navodi se u studiji.

Takozvani polimetalni noduli su uobičajeni na ravnim oblastima morskog dna između 3.000 do 6.000 metara ispod površine okeana.

Ovi noduli uglavnom sadrže okside gvožđa i mangana, ali takođe sadrže metale poput kobalta, nikla i litijuma, kao i retke zemne metale (lantanoidi) kao što je cerijum, koji su bitne komponente elektronike i tehnologija sa niskim sadržajem ugljenika.

Svitman i njegove kolege su prvobitno proučavali potencijalne uticaje rudarenja polimetalnih nodula na ekosistem morskog dna u CCZ, ponornoj ravnici koja se prostire na 4,5 miliona kvadratnih kilometara između Havaja i Meksika.

Kao deo ove procene, tim je izmerio promene u koncentraciji kiseonika koristeći posebne eksperimentalne komore na više lokacija. Nikolas Ovens, direktor SAMS-a, rekao je da je to "jedno od najuzbudljivijih otkrića u nauci o okeanu u poslednje vreme".

"Konvencionalno mišljenje je da su kiseonik prvi put proizveli pre oko tri milijarde godina drevni mikrobi zvani cijanobakterije i da je nakon toga došlo do postepenog razvoja složenih oblika života", rekao je Ovens.

Studiju, objavljenu u časopisu Nature Geoscience, delimično je finansirala kanadska kompanija The Metals Compani, koja namerava da počne da iskopava nodule u CCZ sledeće godine.