Igre 
"Klimatski zarobljenici": Ove godine Crvena lista proširena za 2.000 ugroženih vrsta, ali nije sve tako crno
Komentari13/12/2023
-21:30
Nešto više od 44.000 vrsta našlo se ove godine na Crvenoj listi ugroženih, što je oko 2.000 više nego prošle godine, pokazao je novi izveštaj Međunarodne unije za očuvanje prirode.
Predstavnici te organizacije objavili su novi izveštaj na COP28 samit u Dubaiju, koji je obuhvatio informacije o 157.000 vrsta, odnosno 7.000 više nego prošle godine. Zaključak je jasan - kriza biodiverziteta na našoj planeti pogoršava se usled klimatskih promena.
Okruženje je postalo praktično smrtonosno za hiljade vrsta, što ubrzava smanjenje njihovih populacija, piše Euronews.
"Vrste širom sveta su pod velikim pritiskom. Gde god da pogledae, raste broj ugroženih", kaže Kreg Hilton Tejlor, koji je na čelu odeljenja za Crvenu listu.
Koje vrste su uključene u novu listu?
Klimatske promene pogoršale su uslove života za 6.700 vrsta kojima preti istrebljenje. Određene vrste lososa i kornjača su među onima čije se populacije ubrzano smanjuju usled zagrevanja naše planete.
Južnopacifičke i istočnopacifičke zelene kornjače su u većem riziku, jer rast nivoa okeana smanjuje pojas obale na kom mogu da prave svoja gnezda, tako da na svet dolazi sve manje mladunaca ovih veličanstvenih životinja. Pored toga, zagrevanje voda smanjuje količine morskih trava kojima se kornjače hrane.
Unsplash
Atlantskom lososu još ne preti istrebljenje, ali je njegova populacija pala za gotovo četvrtinu u periodu između 2006. i 2020. godine pokazuje izveštaj Međunarodne unije za očuvanje prirode.
Povezane vesti
Sada te ribe naseljavaju manje mesta i prete im ljudskom rukom izgrađene brane i zagađena voda.
Klimatske promene otežavaju im pronalaženje hrane, dok populacija konkurentskih, stranih vrsta koje su naselile prostor njihovih staništa počinje da raste.
Postoje i mali znaci poboljšanja situacije: broj jedinki atlantskog lososa porastao je u Mejnu u Sjedinjenim Američkim Državama tokom prošle godine.
Četvrtini slatkovodnih riba preti rizik od istrebljenja
Izveštaj uključuje i prvu veliku procenu zdravlja slatkovodnih vrsta ribe. Jedna četvrtina njih - odnosno oko 3.000 - suočava se sa rizikom od istrebljenja.
Kako raste nivo mora usled klimatskih promena, slana voda se na mnogo većem području u ušćima meša sa slatkom, što ugrožava ove vrste, kojima već prete zagađenje i prekomerni izlov.
Unsplash
Žabe, daždevnjaci i drugi vodozemci najviše su ugroženi time. Smatra se da je u riziku oko 41 posto ovih vrsta.
"Oni su klimatski zarobljenici zbog viših temperatura, suše – šta god da se desi, vodozemci ne mogu pobeći problemima i direktno su ugroženi klimatskim promenama", kaže Vivek Menon, zamenik predsednika Komisije za preživljavanje vrsta Međunarodne unije za očuvanje prirode.
Povezane vesti
Koje se vrste vraćaju sa ivice izumiranja?
Ima i dobrih vesti. Povećala se populacija dve vrste antilopa, iako su još daleko od dostizanja stabilnog broja.
Na primer, saharski oriks, papkar sa zakrivljenim rogovima, ranije je smatran istrebljenim u divljini, ali je sada samo "ugrožen". Njemu preti mnogo toga: od krivolova, do nesreća u saobraćaju i sve dužih suša.
Unsplash
Međutim, zahvaljujući naporima da populacija ove vrste oporavi u afričkoj državi Čad, sada u velikom prirodnom rezervatu ima 140 odraslih jedinki i gotovo dvostruko više mladunaca.
Povezane vesti
Generalna direktorka Međunarodne unije za očuvanje prirode Gretel Agilar kaže da je jasno da ljudi moraju da štite biodiverzitet naše planete i da, ukoliko se konzervacija prirode radi na pravi način, ima rezultata.
ONa smatra da je potrebno da svet odustane od fosilnih goriva, kako bismo se borili protiv pretnje klimatskih promena, što je i fokus ovogodišnjih pregovora na COP28.
"Priroda je tu da nam pomogne i zato i mi treba da pomognemo njoj", kaže Agilar.
Komentari (0)