Deseti rođendan UK Parobrod: Izložba radova 75 umetnika u "ledolomcu" beogradske kulturne scene

Izložba "DOK 10", nastala povodom decenije postojanja Ustanove kulture Parobrod, otvorena je sinoć u ovoj ustanovi kulture.

Izložba na jednom mestu okuplja likovne umetnike koji su u protekloj deceniji doprineli da Parobrod danas bude jedan moderan umetnički hab, mesto susreta raznovrsnih shvatanja i gledišta, spoj nespojivog, dobre energije, mladih, kao i iskusnih, drugačijih pogleda i opredeljenja.

Pozivu Parobroda odazvalo se 75 umetnika, a odabir dela za izlaganje prepušten je njima samima, i dok se neki predstavljaju radovima s kojima su i debitovali u ovoj instituciji, drugi prikazuju nove.

UK Parobrod  jedna je od najznačajnijih referentnih tačaka savremene kulture u Beogradu, nastala na tradiciji Školigrice i Škozorišta – Centra za kulturu Stari grad (Ljubice Beljanski Ristić), koji u svom drugom životu, za 10 godina svakodnevnog rada pokriva vizuelni program, film, pozorište, muziku, radionice i festivale, pop kulturu…

Filmstreet, Velika očekivanja, Biseri iz upravničkih fioka, Rock’n’Dorćoll, Amstel Unplugged, Trezor omaži, Evropske prestonice kulture, Weightless.rs, jazz scena DasBoot, samo su neki pojedinačni naslovi i derivati proistekli iz portfolia Parobroda. Kuća Đure Jakšića u Skadarliji deo je njenog  organizacionog ustrojstva.

Njegov bioskop od 37 mesta po imenu čuvenog domaćeg glumca "Dragana Gaga Nikolića" je repertoarska dvorana namenjena novom domaćem igranom filmu i televizijskoj kinoteci. Klavir hol Arsena Dedića u spomen na najvećeg regionalnog kantautora, kamerni je prostor reprodukcije live nastupa nacionalnih džez i pop klasika. Takođe džez klub u podrumu, inspirsan je programski njujorškim Village Vanguardom, imenom po čuvenom filmu Volfganga Petersa.

Ovaj multimedijalni prostor lokalne samouprave Starog grada i savremene kulture Beograda na reminiscenciji pop kulture 80’ i SFRJ empatije, reafirmiše i reintegriše jedinstveni evropski kulturni prostor na prostoru Zapadnog Balkana.

Parobrod se nalazi u art deko arhitekturi moderne, zgradi Prvog Dunavskog društva (Erste Donau-Dampfschiffahrts-Gesellschaft) iz 1925. austrijskog arhitekte Aleksandra Popa i praškog đaka Stevana Tobolara, sa vidnim uticajem kasne Bečke secesije i Češkog kubizma.