Goran Kapetanović je režiser najgledanije švedske serije, kako je moguće da ne znamo za njega

Pandemija nam je ograničila kretanje, pa se i potpisnik ovih redova, poput mnogih, priklonio Netfliksu i bindžovanju serija. Pažnju je ubrzo privukla preporuka za najgledaniju švedsku seriju pod nazivom "Kalifat".

Osam epizoda "u dahu" se prati, priča je "zarazna", ostavlja utisak i podstiče na razmišljanje. I posle ove serije, sigurno nećete početi sa gledanjem neke sledeće...

U fokusu serije "Kalifat" je troje ljudi, umešanih u teroristički napad, a koji militarna organizacija Islamska država planira da izvede u Švedskoj. Radnja se odvija u sirijskom gradu Raki i Švedskoj, tako da je bura komentara nakon emitovanja bila za očekivati.

Iznenađenje će tek sledi. "Kalifat" potpisuje reditelj Goran Kapetanović, koji je rođen u Sarajevu, a koji je zbog rata u Bosni otišao u Švedsku, gde je potom završio Švedsku filmsku akademiju. 

"Kao dete sam odrastao na našoj kinematografiji od Petrovićevih ‘Skupljača perja’ reko Kuste pa sve do Makavejeva. Uspeo sam da ‘uhvatim’ tu bivšu jugoslovensku školu kinematografije i to je u meni budilo interesovanje", počinje razgovor za Euronews Srbija Goran Kapetanović.

Reditelj nije previše pričao za medije sa ovog podneblja jer je, kako kaže, razočaran u celu situaciju u reginu, pa se "malo čuvao sa strane".

Netflix/screenshot

Ali kako je neko "sa strane" uspeo na najbolji mogući način da prikaže problem integracije muslimanskog stanovništva u Švedskoj? Pitam da li je upravo situacija u našem regionu devedesetih, bila dobra podloga za razumevanje lažnih ideologija i njihovih posledica. 

"Mi, bivši Jugosloveni smo se vrlo brzo integrisali jer imamo isti školski sistem i ne gledaju nas više kao strance. Jedan psiholog, koji je radio sa tom decom u predgrađu Stokholma, zapravo je napisao scenario za seriju, dok je kalifat još postojao. Malo, pomalo ušla je u priču švedska televizija, pa Netflika. Radio je scenario skoro četiri godine, pa kada smo počeli, nismo znali da će se raspasti kalifat. S druge strane, ostaje činjenica da je preko hiljadu ljudi iz Švedske otišlo da se bori za ISIS. U pitanju su ljudi koji su se navukli na neku laž i ideologiju, a većinom su u pitanju bili kriminalci koji su našli Boga", kaže Kapetanović.

Prestonicu Islamske države Raku u seriji "glumi" Aman u Jordanu, gde je Goran sa ekipom proveo dva meseca snimanja. Kako kaže, možda baš zbog bivše Juge i sam gaji naklonost prema tim nesvrstanim zemljama.

"Brzo sam tamo postao raja s njima. Bilo je predivno", dodaje reditelj.

Međutim, nije bilo baš tako lako napraviti scenografiju ISIS, posebno ne vioriti njihovim zastavama u tuđoj zemlji, iako je sve bilo samo za potrebe serije.

"Tema serije nije baš tako jednostavna, pa smo dobili zaštitu službe bezbednosti. Najkomplikovanije je bilo to što nismo mogli da snimamo scene u kojima se viore zastave Islamske države, pa nas je to prilično skupo koštalo da napravimo u postprodukciji", objašnjava Kapetanović.

Serija koja je podelila Švedsku

Za očekivati su bile kritike i komentari na seriju, ali je utisak da je ova priča najveću uslugu napravila muslimanskom stanovništvu u Švedskoj, koje je imalo u najvećem procentu reči hvale za "Kalifat". Tome je sigurno doprinelo to što su pripadnici ISIS predstavljeni kao obični ljudi, poput svih nas od krvi i mesa, samo vođeni pogrešnom ideologijom.

"Pa, svakako nisu životinje. Niko pre, nije smeo da napravi ovakvu seriju. Bile su i debate o tome kako se prikazuje muslimansko stanovništvo i onda sam ja dolazio u situaciju da se branim, ali ne možeš ljudima objasniti. Ovo se zaista desilo, nisu to bili Crveni Kmeri već obični ljudi, komšije koje su živele do vas i odlučile odjednom da se bore za ISIS. Dobro je ispalo jer su se posvađali i levičari i desničari, nisu mogli da svrstaju seriju tamo gde su oni hteli. Još je bolje ispalo što je sad neki Goran iz bivše Juge postavio standard kako serije ubuduće treba da se rade",

Netflix/screenshot

Posle 400 članaka u novinama i debata na radiju, niko nije mogao da ospori uspeh serije, ne samo u Švedskoj, već i u inostranstvu. "Kalifat" je bila najgledanija serija i u Turskoj mesecima, možda zato što je glavna glumica Gisem Erdogan poreklom iz te zemlje. Publici s ovih prostora neće promaći Fatima, agentica švedske Službe bezbednosti, poreklom iz Bosne.

"Ona je skroz sekularna. To je bila moja ideja jer ima puno ljudi koji su kao deca, pre 25-30 godina došli ovde. Hteo sam da serija odiše i tim sarajevskim duhom - ona cuga, ima seks i puši travu, ali nosi dres Sarajeva i jede pitu. To mi je bilo skroz super", navodi reditelj.

Nostalgija prema bivšoj Jugi

Upućen je u srpsku kinematografiju. Dopale su mu se Bjelogrlićeve "Senke nad Balkanom", a ne krije želja da veća kompanija uđe na srpsko tržište i napravi seriju vrednu neke međunarodne striming platforme. 

"Mislim da još uvek imamo taj nostalgični osećaj, što se tiče muzike i filmova iz osamdesetih i devedesetih. Nije se nešto previše dobrih sadržaja napravilo nakon toga. Zvuči žalosno, ali tako je. Naravno da ima par izuzetaka", ističe Kapetanović.

Netflix/screenshot

Devedesete na Balkanu kao tema nekog novog projekta još uvek nisu na Goranovom repertoaru. Kako kaže, tim temama bi voleo da se bavi kada malo ostari jer je sve "još uvek friško".

"Problem je u tome što još uvek imam osećaj kao da rat nije stao. Žao mi je što se strasti u regionu nisu smirile, pa samim tim ne možeš da napraviš dobar projekat koji se neće gledati kroz politiku. Zamislite da je "Dara" napravljena osamdesetih ili devedesetih, pa sve bi bilo drugačije. Mislim da još uvek nismo zreli za takve filmove. Drugi svetski rat može da se radi kada su svi već uveliko jedni drugima oprostili, ali kod nas još nije došlo vreme za to. Zato predratni filmovi imaju mnogo bolji kontekst nego ovi današnji. Pa, i ja sam znam napamet barem pet starih filmova. Zašto? Zato što su imali lep umetnički dojam i zato što su bili politički na dobar način", navodi Kapetanović.

Voleo bih da oživim Tita

Ali nije da nema želju da napravi neku seriju koja će probuditi nostalgiju za Jugoslavijom, a koja će se osvrnuti na sedamdesete i osamdesete.

"Bez obzira na njegov moral koji me ne zanima, voleo bih da prikažem Tita i vreme kada je svet dolazio na naša vrata i kako je uopšte Juga tada izgledala", otkriva reditelj, koji je nedavno završio snimanje danske serije "Those Who Kill".

Pred njim je i režija serije "The Congregation", koja ima za temu "najveću švedsku traumu", odnosno ubistva u švedskom selu Knutbi. Dve decenije kasnije, naime, jeziva priča o mladoj dadilji kojoj je ljubavnik, ministar malog grada, isprao mozak i naterao da ubije njegovu ženu, prvi put će biti adaptirana za televiziju. 

"Velika mi je čast što su baš od mene tražili da snimim seriju od šest epizoda na ovu temu", dodaje reditelj.

Da li bi uskoro moglo da dođe do neke saradnje sa Srbijom?

"Postoji jedna serija koja bi mogla da se snima u Srbiji. Da li će se snimati ili ne, zavisi od vakcina. Ko bude imao najviše vakcina, taj će dobiti projekat. Brat iz Sarajeva je nedavno bio u Srbiji da se vakciniše i jako sam zahvalan zbog toga. Malo je falilo da sednem i ja u avion i dođem na vakcinu. Zbog takve organizovanosti Srbija može biti dobar izbor za snimanje jer su trenutno filmska osugranja ta koja najviše koče snimanja, jer ako glavni glumac dobije koronu sve se obustavlja do daljnjeg", kaže Kapetanović.