Filmska magija koja i zmajevima daje glas: Sve tajne umetnosti stvaranja zvučnih efekata

Neopevani heroji filmske industrije, majstori zvučnih efekata, dodaju u postprodukciji raznovrsne zvukove kojim poboljšavaju doživljaj filma. Jedan od njih, holandski umetnik Roni Van der Vir, za Euronews kaže da je njegov posao da stvara detalje koji publiku približavaju likovima.

"Čak i kad ljudi nisu svesni da zvuke stvaramo mi, a ne glumac, to je i dalje vredan dodatak filmskom iskustvu", smatra on.

U svom studiju u Harlemu, nadomak Amsterdama, Van der Vir je pravio zvučne efekte za filmove kao što je "Jastog" Jorgosa Lantimosa i holandski ratni film "Zaboravljena bitka", ali i Netfliksovu seriju "Ljubav i anarhija". On proizvodi zvukove koji dočaravaju scene bitke ili napetost situacije u ključnim scenama horor filmova, a dao je glas čak i zmajevima.

Van der Vir kaže da se njegova veština svodi na to da napravi ravnotežu između realističnih, uverljivih zvukova i raskošne filmske magije.

"Često pokušavamo da rekonstrišemo stvarnost dodajući detalje, tako da imate osećaj da je ono što čujete stvarno povezano s onim što vidite. To može biti baš ta cipela na tom podu u toj posebnoj sobi sa posebnom akustikom, ali nekad takođe pokušavamo da napravimo nešto što je veće od života", ističe umetnik.

Na primer, u stvarnom životu, puške ne zveckaju, kao u filmu.

"To bi značilo da vam je puška pokvarena, zar ne? Ali u filmovima, kliše je da kada neko zgrabi pušku, ona malo zazvecka. Ili kada vojnik trči sa puškom, čuje se taj zvuk", objašnjava Van der Vir.

Prema njegovim rečima, najzabavniji deo njegovog posla je stvaranje prisustva za stvari koje normalno ne proizvode zvuk.

"Kada mrav hoda po listu, mi to ne čujemo. Ali kada ga snimao izbliza, ti koraci moraju da se čuju. Ili mrav možda nešto jede, tako da i ja odjednom nešto grickam, kako bih stvorio taj zvuk. To je smešno, jer u stvarnom životu, to nikad ne biste čuli", objašnjava on.

Kako nastaju Folijevi zvukovi

Zvučni efekti u filmovima zovu se još i Folijevi zvukovi, po Džeku Foliju, prvom tvorcu takvih efekata za neme filmove.

Printscreen/euronews.com

Prvi korak u njihovom stvaranju, kaže Van der Vir je gledanje izvornog materijala.

"Obično prvo pogledam film, kako bih dobio ideju i proverio da li imam sve rekvizite u studiju. Razgovaram sa dizajnerom zvuka da vidim koji je stil filma. Pitam da li ima nekih specifičnih zvukova koji su važni, a koje reditelj možda želi da čuje", kaže umetnik.

Van der Virov studio prepun je rekvizita, koji se nalaze u različitim kutijama sa oznakama. Ima različite vrste podova, za sve situacije. Ima više cipela, nego što možete da zamislite. Ima čak i mali automobil, koji koristi za scene koje su snimljene u vozilima.

Kada prikupi sve rekvizite, počinje snimanje. Van der Vir će zatim pustiti izvorni materijal i početi da izvodi zvukove za svaku scenu.

"Koristimo mnogo slojeva u procesu snimanja, tako da za scenu u kojoj neko gazi preko kese, prvo uradimo obične korake, a onda šuškanje kese. Takođe radimo i šuškanje odeće. Možda neko nosi nakit, pa je to nešto što bismo snimili. Takođe je dobro da dizajner zvuka to ima odvojeno", objašnjava stručnjak.

On gotovo uvek radi sa inženjerom zvuka, koji snima i može da nijansira konačni rezultat. Tako gledalac filma po zvuku može da oceni da li se neko približava ili udaljava od kadra. 

Zvuk prati emocije

Van der Vir kaže da više voli da snima zvuk hronološki, jer mu to pomaže da iskusi film na isti način kao publika.

"Obično prvo pogledamo scenu, pa uradimo sve zvukove za nju i zatim prelazimo na sledeću", objašnjava umetnik.

"Ono što volim u tom procesu je što idemo na isto putovanje kao gledaoci i likovi. Tako, na primer, na pola filma možemo da odlučimo da promenimo cipele, jer je lik stekao više samopouzdanja ili hoda drugačije", dodaje on.

Koraci su najčešći, ali i najsloženiji zvukovi koje specijalisti za zvučne efekte prave. Kad nađe adekvatnu cipelu i adekvatan pod za scenu, Van der Vir mora i da uđe u kožu lika, kako bi pogodio zvuk.

"Postoji razlog zašto ne možete da koristite unapred snimljene zvučne efekte za korake, jer svaki lik hoda drugačije. Čak i u istoj sceni, neko je možda u drugačijem emotivnom stanju i zato hoda različito od drugih. Kamera je možda udaljenija ili odjednom vrlo blizu. Sve te stvari uzimamo u obzir kada snimamo Folijeve zvukove", ističe ovaj stručnjak.

On kaže da je njegov posao učinio da svet vidi drugačije. Sada je više u skladu sa zvukovima koji ga okružuju u svakodnevnom životu - na primer, dok sedi u bašti, oslušku vetar, ptice, insekte... I stvari je počeo da posmatra iz perspektive njihovog zvučnog potencijala.

"Dešavalo se da dođem kod nekoga i kad sednem, pitam: 'Hej, mogu li da kupim ovu stolicu?', jer tako dobro škripi. Ja to ne mogu da isključim i to je nešto čega sam stalno svestan - da su zvukovi svuda oko nas", objašnjava umetnik.