Uspon, pad i uskrsnuće muzičke institucije svetskog glasa: Sto svećica na torti za Beogradsku filharmoniju
Komentari14/06/2023
-20:57
Sinoćni koncert u Kolarcu prvi je u nizu kojim Beogradska filharmonija obeležava čitav vek postojanja. U poslednjih sto godina ta institucija prošla je različite etape - od uspona i proglašenja za jedan od najboljih evropskih orkestara, pada tokom devedesetih kada su joj bili zabranjeni međunarodni nastupi i ukinuto finansiranje, pa do uskrsnuća 2001. kada je na njeno čelo došao Ivan Tasovac, a orkestar doživeo takvu popularnost, da se na koncertima redovno rasprodaju čak i karte za stajanje.
"Beogradskoj filharmoniji je ovo možda jedan od najvažnijih datuma u našoj modernoj istoriji i mislimo da je svima nama pripala velika čast kako orkestru, tako i menadžmentu da našu kuću prevede iz jednog veka u drugi i da nekako tu kuću ostavi nekako raspoloženom i entuzijastičnom i hrabrom i za generacije koje dolaze posle nas", kaže Jelena Milašinović, menadžerka Filharmonije za odnose sa javnošću u emisiji Euronews Centar, posvećenoj velikom jubileju.
Prema njenim rečima, Filharmoničari se s najvećim uživanjem prisećaju perioda reforme koja je nastupila s Tasovcem u martu 2001.
"On je umeo da kaže da je tada bilo više muzičara u orkestru, nego što je bilo publike u sali. Odjednom se situacija potpuno menja sa jednom vrlo promišljenom programskom politikom, sa konstantnim ulaganjem u nivo orkestra i u širenju i komunikaciji sa celokupnom zajednicom. Možemo da kažemo da je Beogradska filharmonija jedan živi društveni akter, da je jedna od nas, ali da je visoki kvalitet izvođenja jedino što je elitno u našoj kući", dodala je portparolka te institucije.
Violinistkinja i koncert-majstor Filharmonije Tijana Milošević i sama je svedok promena koje je Filharmonija doživela poslednjih godina. Ona se dobro seća teških uslova koji su 1998. vladali na kulturnoj sceni Srbije, okovanoj sankcijama, kada je ona započela svoju muzičku karijeru.
"Svirala sam koncert Čajkovskog u pratnji svog orkestra sa targetom na leđima i nije bilo prijatno. Ljudi su sedeli u bundama, sa šubarama na glavama, a mi smo bili takvi profesionalci, da smo nosili satenske haljine na bratele i nismo se dali iako je bilo užasno hladno. Ta ljubav prema Filharmoniji, prema umetnosti, muzici i taj ponos i inat terao nas je da preživimo i izborimo se za bolje sutra", rekla je Milošević za Euronews Centar, dodajući da je velika privilegija biti deo zlatne generacije, koja ima priliku da oduva sto svećica na torti.
Velika ljubav Beogradske filharmonije i Zubina Mehte
Centralni događaj obeležavanja velikog jubileja biće uz najvećeg prijatelja Beogradske filharmonije, legendarnog maestra Zubina Mehtu, sa kojim će 20. juna održati Gala koncert na Kolarcu.
Danas 87. godišnji maestro, aktivni je dirigent nemerljive veličine. Na svetskoj muzičkoj sceni prisutan je više od 60 godina sa nastupima koji su postali istorijski. Koncert povodom stogodišnjice orkestra biće njegov 11. nastup sa Beogradskom filharmonijom, a poslednji put je to bilo 2021. godine povodom obeležavanja šest decenija od prvog nastupa sa Filharmonijom što je ujedno bio i njegov debi.
"Beogradska filharmonija može da se pohvali da je jedan od orkestara sa kojima dirigent redovno sarađuje i da u svoju istoriju upiše da je stogodišnjicu proslavila sa najvećim od svih", kaže Milašinović.
"On se orkestru vraćao, naravno iz zahvalnosti što mu je Beogradska filharmonija pružila priliku za njegov debi davne 1958. godine, ali je onda s godinama počeo da susreće jedan orkestar koji je neverovatno napredovao. Taj entuzijazam i to predavanje muzici je, ja mislim, ta tajna veza koja povezuje i gradi ljubav između gospodina Mehte i Beogradske filharmonije", dodaje naša sagovornica.
Gala koncert ujedno otvara regionalnu turneju Mehte i Beogradske filharmonije koja se nastavlja u Tirani i Skoplju, u okviru inicijative Otvoreni Balkan. Jedan od najvećih dirigenata današnjice i najznačajniji prijatelj Beogradske filharmonije, dokazani je autoritet u iniciranju izgradnje mostova između različitih kultura. Svojom jedinstvenom energijom i vizijom, doprineo je rušenju brojnih barijera koristeći snagu muzike. Maestro Mehta je sa velikim entuzijazmom podržao inicijativu Otvoreni Balkan između Srbije, Albanije i Republike Severne Makedonije, a zajedno sa Beogradskom filharmonijom prirediće vrhunske muzičke događaje za publiku ovih zemalja.
Na programu sva tri koncerta Mehta će predvoditi orkestar u izvođenju Simfonije br. 7 Ludviga van Betovena i „Fantastične simfonije“ Hektora Berlioza. Nakon Gala koncerta na Kolarcu 20. juna, slede nastupi u zgradi Nacionalne opere Tirane 22. juna i u Filharmoniji Republike Severne Makedonije 24. juna - prvi i za Mehtu, kao i za Filharmoniju.
"To samo pokazuje koliko je muzička misija gospodina Mehte u 87. godini njegovog života i dalje pokretač", ukazala je Milašinović.
Piknik uz "klasiku" i Mikija Mausa
Kruna početka obeležavanja stogodišnjice Beogradske filharmonije biće na besplatnom koncertu na otvorenom zajedno sa Gabrijelom Felcom, 2. jula na Ušću. Svi ljubitelji dosadašnjih filharmonijskih piknika, a pogotovo oni koji su s nestrpljenjem čekali izvođenje čuvene Diznijeve fantazije, sada će imati priliku da prisustvuju najvećem muzičkom pikniku do sada, koji će okupiti slušaoce svih generacija na besplatnom koncertu u novobeogradskom bloku 13.
"Taj Dizni je trebalo da se desi još 2019, i to će zaista biti izuzetan događaj za sve generacije, pa i za kućne ljubimce", kaže Milašinović.
Prema prvobitnom planu, kada je spektakl odložen zbog kiše, a narednih godina zbog pandemije, publika je trebalo da uz poznate melodije, pogleda i visokokvalitetnu projekciju visoke definicije, kompilacije originalnog filma Volta Diznija iz 1940. godine "Fantazija" i ostvarenja "Fantazija 2000" koji zvanično nikada nije prikazan na našim prostorima. Među kompozicijama koje će odjekivati ušćem su čuvena Peta simfonija L. van Betovena i to iz "Fantazije 2000", zatim delovi iz originalnog Diznijevog filma uz "Pastoralnu simfoniju" istog kompozitora, segment iz "Krcka Oraščića" P. I. Čajkovskog i "Mesečina" K. Debisija uz animiranu sekvencu koja je izostavljena iz originalne Fantazije 1940.
Tu su i "Žar ptica" I. Stravinskog, "Ples časovnika", A. Ponkijelija i "Čarobnjakov šegrt" P. Dikaa, uz čuvenu borbu Mikija Mausa i metle – koji je "krivac" za nastanak ovog dugometražnog remek-dela.
U savremenim crtaćima klasična muzika se vrlo retko sreće, pa najmlađe generacije za razliku od starijih, nemaju priliku da se svuda susreću sa takvim melodijama, ali im zato Beogradska filharmonija već godinama unazad približava taj svet kroz posebne programe.
"Suština je da se pronađe adekvatan način da se priđe određenoj grupi publike, tako da se i za bebe promišlja šta će i na koji način da se svira. Muzički repertoar je bogat, ali dobro upakovan i to je nešto što urednice programa jako vešto rade da iskomuniciraju jezik klasične muzike za publiku tako da ona to može na najbolji način da razume", objašnjava Milašinović.
Od nedavno Filharmonija svira i koncerte za tinejdžere u kojima je muzika iz velikih blokbastera, serija i video igara, koju je publika dočekala s oduševljenjem.
"Tinejdžeri su specifična ciljna grupa i treba na pravi način koncipirati tu priču, ali mislim da smo ove sezone to jako dobro uradili", kaže Tijana Milošević.
Novi dom Filharmonije
Upravo na mestu gde Filharmoničari održavaju svoje koncerte na otvorenom - na Ušću u bloku 13 - naredne godine trebalo bi da počne izgradnja nove zgrade
Dugogodišnji direktor Beogradske filharmonije, Ivan Tasovac, započeo je rad na ideji nove Koncertne dvorane pre više od jedne decenije smatrajući je neophodnom ne samo za dalji napredak vodećeg orkestra u regionu, već novim simbolom Beograda i Srbije i tačkom susretanja celoga sveta.
U ime Vlade Srbije u partnerstvu sa Kabinetom premijera, Ministarstvom kulture i informisanja, Gradom Beogradom i Beogradskom filharmonijom, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) je 2021. godine pokrenuo međunarodni konkurs za dizajn namenjen najpoznatijim svetskim arhitektonskim firmama. Pristiglo je 37 prijava iz 15 zemalja, a žiri je za pobednički rad odabrao rešenje projektnog studija Amande Levit (AL_A) iz Londona.
O svom konceptu Levit je ranije napisala da će Koncertna dvorana biti izraz skladnosti između prirode, arhitekture i muzike, na mestu gde se susreću građevine i priroda, istok i zapad, stari i Novi Beograd, generacije i kulture.
"Drago nam je da će gospođa Levit, kao i glavni akustičar gospodin Teteo Nakajama biti naši gosti na gala koncertu Zubina Mehte. U septembru očekujemo detaljni projekat i on nas već potpuno približava početku gradnje. Zgrada bi trebalo da ima četiri muzička prostora, a naša nova sala imaće 1.600 mesta, pa nećemo morati stalno da najavljujemo karte za stajanje", objašnjava Milašinović.
"Imaćemo kamernu salu od 400 mesta, muzički eksperimentalni studio od sto i amfiteatar za koncerte na otvorenom, a do tada ćemo mi vrlo vrlo ponosno da pravimo naše muzičke piknike", dodaje menadžerka Filharmonije za odnose s javnošću.
Prvi koncert u novoj sezoni posvećen Tasovcu
Nakon spektakularnih nastupa kojima otvara svoj jubilej, Beogradska filharmonija će obeležavati stogodišnjicu postojanja tokom cele koncertne sezone pod simboličnim nazivom "Zauvek", odnosno na 25 koncerata, od septembra 2023. do juna 2024. na Kolarcu. Prvi koncert biće posvećen upravo Tasovcu.
"Jedna ogromna Malerova simfonija - sto minuta muzike za sto godina - je jedan grandiozni osvrt na sve ono što je Ivan Tasovac za nas učinio i puno stvari koje nam je ostavio u zadatak da sprovedemo", rekla je Milašinović.
Komentari (0)