Izložba posvećena Ili Kofler: Jedna od najuticajnijih fotografkinja divljih životinja karijeru započela u Beogradu
Komentari08/05/2023
-11:27
Izložba posvećena fotografkinji Kamili Ili Kofler (1911 – 1955) biće otvorena u četvrtak, 11. maja u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu. Kamila Kofler je umetničko školovanje započela na vajarskom odseku Umetničke škole u Beogradu, gde je uzela presudonim "Ylla", da bi potom karijeru nastavila u Parizu i Njujorku, baveći se fotografijom. Kao prva žena fotograf animalista posvetila se snimanju životinja – kućnih ljubimaca, stanovnika zoo vrtova, u afričkoj divljini i predelima Indije – s dubokim poštovanjem njihovog karaktera i ličnosti, kao da se radi o ljudskim bićima. Fotografije, uglavnom rađene u serijama, objavljivanje su u časopisima, izlagane u mnogim čuvenim svetskim galerijama i prikazivane u tematskim slikovnicama uz tekstove autora poput Žaka Prevera.
Na izložbi u Muzeju primenjene umetnosti biće predstavljene digitalne reprodukcije Ilinih fotografija i dokumentarnog materijala, koje je Muzeju ustupio gospodin Prajor Dodž, Ilin naslednik i vlasnik autorskih prava nad njenom zaostavštinom. Izložbu prati katalog, a tokom njenog trajanja, do 24. juna, biće održavana stručna vođenja, predavanja i fotografske radionice.
Autorka izložbe Jasna Kujundžić Jovanov navodi da je Kofler životinje, posmatrala na isti način kao što drugi portretisti posmatraju svoje modele – kao bića s karakterom, emocijama i ličnim osobinama.
"Ila poseduje božanstven dar za razumevanje životinja i uspeva da im izmami ekspresivne izraze. Taj dar je kod nje uravnotežen sa zadivljujućim talentom za fotografiju", napisao je Žak Gen u časopisu "L'Ar vivan".
Godine 1937. učestvovala je na fotografskoj izložbi u Njujorku, uz Erži Lando, Man Reja, Andre Kerteša, Noru Dimu i druge. Ovaj nastup otvorio joj je vrata za preseljenje na severnoamerički kontinent pred naletom nacističke okupacije Francuske 1941. godine. Iline fotografije iz pariskog perioda plasirane su, uz izuzetne preporuke, u Beogradu, u dekoraterskom ateljeu njene majke Margite Kofler.
Beogradski list "Vreme" je 1940. godine doneo prilog o Ili i njenom zapaženom radu u Parizu na polju animalističke fotografije. Dolazak u Njujork za Ilu je bio novi početak, ali i otvaranje novih mogućnosti – zadobila je uvažavanje galerista i kustosa, albumi s fotografijama istovremeno su objavljivani u nekoliko svetskih centara, a uživala je i simpatije publike i vlasnika kućnih ljubimaca koji su želeli da ih ovekoveče. Konačno, stvarnu interakciju među različitim vrstama, kao i slobodno kretanje divljih životinja u njihovom prirodnom okruženju, doživela je i zabeležila kamerom tokom boravaka u Africi i Indiji. Upravo taj boravak u Indiji bio je koban: uvek odlučna da dobije što autentičniji snimak nije preživeka pad iz vozila u pokretu, iz kog je snimala prizor trke bivola.
"U nameri da nekadašnju Beograđanku, stanovnicu Pariza, Njujorka, predstavi široj publici, ova izložba može da ponudi tek deo Ilinog uzbudljivog života i njene odlučnosti da uvek postigne najbolje: bilo kada oblikuje glinu, prikazuje životinje, ili jednostavno kreira lični nastup u javnosti. Na prilici da to učinimo zahvalni smo prvenstveno gospodinu Prajoru Dodžu, Ilinom zakonskom nasledniku i vlasniku autorskih prava nad njenom zaostavštinom, koji nam je ustupio prava na reprodukovanje njenih fotografija na izložbi i u katalogu", navodi u opisu izložbe autorka Jasna Kujundžić Jovanov.
Komentari (0)