Igre 
"Bio bih idiot da to radim pred 20.000 ljudi": Da li zvezde plagiraju muziku, ili zbog hiperprodukcije sve zvuči isto
Komentari29/04/2023
-19:32
Pokušavajući da dokaže da je njegova pesma "Thinking Out Loud" zaista njegova i tako odbrani svoju čast (ali i novčanik), popularni muzičar Ed Širan morao je na klupi za svedoke da zasvira gitaru. Njega su naslednici Eda Tauzenda, koji je sa Marvinom Gejom napisao njegovu pesmu "Let's Get it On" tužili za krađu autorskih prava tvrdeći da Širanov hit iz 2014. godine nosi "upečatljive sličnosti" sa čuvenom Gejevom pesmom sa njegovog trinaestog albuma, koji će ove godine napuniti 50 godina.
Kao dokazni materijal u sudnici je prikazan snimak u kom muzičar na sceni izvodi naizmenično delove iz jedne i druge pesme, tako da praktično zvuče kao jedna, a advokat Tauzendovih naslednika porotnicima rekao da spajanje tih melodija deluje kao "priznanje".
Tanjug AP/Seth Wenig
Širan je rešen da dokaže da je sam napisao pesmu koja je među njegovim najpopularnijim, budući da je bila na prvom mestu top lista u jedanaest zemalja i ima više od milijardu pregleda na Jutjubu i ovo nije jedini put da se za autentičnost svoje muzike bori pred sudom. To su morale i mnoge njegove kolege, kao što su Dua Lipa, Bruno Mars, Sem Smit, grupa Coldplay, pa čak i jedna od najnagrađivanijih muzičarki našeg doba Tejlor Svift. (Više o nekim od najpoznatijih sporova zbog autorskih prava možete pročitati u odvojenom tekstu.)
Jesu li poznate ličnosti zaista toliko drske da otvoreno plagiraju tuđu muziku u eri veštačke inteligencije, kada čak i softver može da prepozna sličnost između dve melodije? Da li je problem u nedostatku originalnosti ili možda samom muzičkom ključu?
Sve pesme u četiri akorda
Mnogi upućeni u muziku bi na ova pitanja odmahnuli rukom i jednostavno rekli da originalnost, barem kad je reč o popularnoj muzici, ne postoji. Pojednostavljeno gledano, većina pop muzike zasnovana je na različitim kombinacijama samo četiri akorda.
Da je moguće preplitati različte pesme tako da deluje da je sve vreme reč o jednoj te istoj, dokaz je snimak koji su advokati Tauzendovih naslednika prikazali na sudu, ali i jedna tačka poznatih muzičara-komičara "Axis of Awesome" koji su uvezali čitav niz poznatih pesama - od "Don't Stop Believing" grupe Journey pa sve do Andree Bočelija i "Time To Say Goodbuy", kao da je reč o jednoj.
Međutim, Adriana Sabo, muzikološkinja i teoretičarka kulture, za Euronews Srbija kaže da problematiku pitanja originalnosti ne treba svoditi samo na ograničenja pomenutih akorda.
Povezane vesti
"Čak i ako duže vremena slušate improvizovanu muziku, uočićete konstante i fraze. Ne bih se složila da ograničenost muzičkog sistema zapada izaziva repetitivnost muzike - svaki sistem je zatvoren i ograničavajuć i to je, u krajnjoj liniji i definicija sistema", kaže Sabo, koja je doktorantkinja Postdiplomske škole Naučno-istraživačkog centra Slovenačke akademije nauka i umetnosti.
Nevidljiva ruka tržišta u muzici
Naša sagovornica ističe da nikada nije bilo lako, ali ni teško biti originalan, jer je sve "novo" što se pojavi zapravo rezultat dugotrajnog rada i ponavljanja, a time i usvajanja nekakvih normi, a samim tim i njihovog menjanja.
"Činjenica da uopšte govorimo o važnosti 'novog' i 'originalnog' vezana je za način na koji smo naučeni da posmatramo istoriju muzike ili umetnosti - kao niz otkrića, ili niz ličnosti koji su donosili nešto novo u muziku. Ipak, kad se samo malo zagrebe po istoriji, dođe se do zaključka da je mnogo drugih faktora - van muzike ili umetnosti uopšte - uticalo na to da neki kompozitor, na primer, postane deo kanona, ili da neki bend uđe u legendu", kaže Sabo.
Unsplash
Kao primer, muzikološkinja novodi Baha koji je danas to što jeste, zato što su ga Nemci "ponovo otkrili" u trenutku nacionalnog buđenja u 19. veku, kada je bilo potrebno konstruisati njihov muzički kanon. Tada su napravili razvojni put nemačke muzike koji se svodio na imena Bah-Betoven-Brams.
Isto tako, ni popularnu muziku, kao ni bilo koju umetnost, ne možemo sagledavati odvojeno od političkih, ekonomskih i drugih uslova u kojima nastaje, od kojih je danas, možda i najvažniji upravo tržište.
Sabo ističe da je upravo hiperprodukcija dovela do toga da mnoge pesme zvuče isto.
"Danas imamo more 'iste' muzike, a onda i neke pesme i izvođače koji se iz tog mora izdvoje. Ali jedinstvenost njihove muzike je samo jedan od faktora zbog kojih se to dešava. Zapravo, stručnjaci za muzičku industriju kažu da, pored svih istraživanja, iskustva i slično, nikad ne možete sa sigurnošću da predvidite koja će pesma i zašto baš ta, a ne neka druga, postati hit", kaže muzikološkinja.
Unsplash
Povezane vesti
Ona ističe da se muzička industrija uvek oslanjala na kvantitet - "što više toga napravimo, veća je šansa da će se nešto od toga prodati" - ali su danas konzumiranje muzike preko streaming platformi, dostupnost tehnologije za proizvodnju i snimanje muzike omogućili rapidno umnožavanje proizvoda industrije popularne muzike.
"Samim tim, ne mora da znači da je neka pesma postala hit samo zato što poseduje neke originalne muzičke osobine, već razlog može biti i činjenica da se, kolokvijalno rečeno, nalazi svuda, odnosno da izvođač čija je pesma poseduje resurse koji mu/joj omogućavaju da postigne planetarnu slušanost", objašnjava Sabo.
Kvalitet zvuka opada, nezavisno od žanrova
A hitovi koji danas broje na milijarde pregleda na Jutjubu i Spotifaju, prema istraživanjima stručnjaka Španskog nacionalnog istraživačkog saveta, su sve manje "kvalitetni". Oni su utvrdili su da se timbar, odnosno svojstvo zvuka prema kom uvo razlikuje tonove iste visine, jačine i boje drastično opao u svim žanrovima od 1955. do 2010. godine. Muzičkom montažom uklanjaju se mnogi kvaliteti zvuka zbog čega instrumenti deluju manje zvonko i vibrantno, a sve više robotički. Takođe, moderna muzika koristi istu kombinaciju "instrumenata" ili tačnije, kompjuterskog softvera, koji u velikoj meri oduzima specifičnost koju ljudska interpretacija iste melodije na nekom instrumentu može imati.
Unsplash
Olako bismo stoga mogli da predtpostavimo da je upotreba savremene tehnologije u muzici isključivo kriva za to što tako mnogo pesama zvuči isto, ali je toga bilo i ranije. Takođe, ni to što neka pesma pripada "andergraund" žanru, ne određuje je odmah kao jedinstvenu i originalnu.
"Istina je da se u nekim od njih više važnosti pridaje autentičnosti, odnosno, ti koncepti imaju važnije mesto u ekonomiji nekih žanrova. Tu, na primer, mislim na rok, koji je mnogo polagao na ideologiju originalnosti, autentičnosti, iskrenosti i slično, ili recimo na hip-hop ili rep, za koje se, kao ključni vezuju koncepti poput 'keep it real', 'say it like it is'. Ali ne treba zaboraviti da je i ranije, naročito gledajući američko ili britansko tržište, bilo bezbroj bendova koji su svirali rokenrol, ili progresivni rok ili fank, i svi zvučali više-manje slično", objašnjava Sabo.
Klizav teren autorskih prava
Pitanje originalnosti u muzici nije proizvod samo novog doba, kada su zakonodavstvom obuhvaćena gotovo sva područja ljudskog delovanja, pa i "slobodarska" umetnost. Sagovornica Euronews Srbija objašnjava da je koncept originalnosti postojao i u klasičnoj muzici, ali je ekspanziju doživeo u trenutku kada je muzika izašla na tržište dakle u 19. veku, kada kompozitori više nisu bili stalno zaposleni u crkvama i na dvorovima.
"Tada je bilo potrebno nekoj muzici dati višak vrednosti kako bi bila prodata. U današnje vreme pogotovu, koncept originalnosti je usko vezan za tržište. Za neke muzičke žanrove je bitniji, za neke manje bitan, ali ono što bi bila suština je da se to šta je originalno konstruiše od prilike do prilike i da ne postoji objektivno merilo", kaže Sabo.
Činjenica da je koncept usko vezan za kapital, vidljiva je i u tužbama za plagijatorstvo, koje se obično javljaju kada neko od neke pesme zaradi mnogo novca.
"Ipak, fenomen obrada u popularnoj muzici, recimo, pokazuje koliko je klizav taj teren, i koliko je teško definisati minimum sličnosti i minimum razlike koji bi omogućio da se razluči obrada od krađe. U našoj popularnoj muzici imamo mnogo primera gde su, recimo, rifovi preuzimani iz velikih stranih hitova, ili preuzimanja čitavih pesama od drugih izvođača - recimo, autori pop-folk ili dens muzike devedesetih su bili majstori za to", objašnjava Sabo.
A da li je tome pribegao i Širan kada je pravio "Thinking Out Loud" ?
"Bio bih idiot da stanem na scenu pred 20.000 ljudi i radim to", rekao je muzičar na sudu.
Komentari (0)