Montiran deo tornja na Centralnoj kuli Memorijalnog centra "Staro Sajmište"

Deo tornja montiran je danas na Centralnoj kuli Memorijalnog centra "Staro Sajmište" u Beogradu. Krinka Vidović Petrov direktorka memorijalnog centra Staro Sajmište kaže da rekonstrukcija Centralne kule teče u predviđenom roku.

Ona je komentarisala navode iz peticije Nikole Radića Lucatija iz Centra za istraživanje i edukaciju o Holokaustu.

"Navedeno je u toj peticiji da mi rušimo Centralnu kulu Starog sajmišta radi ugradnje panoramskog lifta. Moram da na naglasim da je demontiranje tornja bilo neophodno samo iz građevinskih razloga. Nije bilo načina da se toranj sanira i sada smo došli u situaciju da montiramo potpuno nove segmente tornja koji su izrađeni na osnovu originala koji su demontirani. Na vrh tornja biće postavljen i originalni jarbol koji smo sačuvali", kazala je Vidović Petrov.

Prema njenim rrečima u celoj priči oko Memorijalnog centra Staro sajmište postoji jedna politička manifestacija koja se tiče lifta u Centralnoj kuli. 

"U objektu u njegovom izvornom obliku postojao je lift uz koje ide uzano stepenište. Mi ćemo u Centralnu kulu lift. Namera nam je da centralna kula postane javni izložbeni prostor i neophodno je da zbog posetilaca sa posebnim potrebama postoji taj lift kako bi oni mogli da idu sa prizemlja na gornji sprat. Takođe potreban je lift i nama kako bi prenosili elemente izložbe iz prizemlja gore u izložbeni prostor i nazad. Mi smo rešili da taj lift ide do osmouganog platoa na Centralnoj kuli koji zovemo "Zvezda". Naši posetioci će biti u prilici da izađu na taj plato i vide okolinu: Kalemegdansku tvrđavu, Muzej savremene umetnosti...Dakle nije reč o panorasmkom liftu, već o liftu u koji može da stane 5 ljudi. Nema mistifikacije" kazala je Vidović Petrov. 

Tanjug/Strahinja Aćimović

Za nju nema dileme da je Nemački pavliljon izgrađen naknadno u odnosu na objekte u Memorijalnom centru Staro Sajmište.  

"Nemačka je izgradila svoj paviljon na susednom placu i on je izgrađen 1939. godine na perifernoj lokaciji gde je 1940. godine započet i Sovjetski paviljon. Rat i bombardovanje su zaustavili izgradnju tog paviljona. U takozvanom Nemačkom paviljonu nikada nisu bili zatočeni logoraši, niti su tamo mučeni logoraši. To se dešavalo u drugim paviljonima memorijanog centra. Već 1992. godine postojao je plan da se na tom mestu spoje dve saobraćajnice, tako da nema spornih detalja u tom delu uređenja Memorijalnog centra Staro Sajmište", kazala je Vidović Petrov. 

Prema njenim rečima svi memorijalni centri na svetu su državni projekti od Izraela do Poljske i SAD i Švedske. 

"I naš centar je državni projekat i mi imamo izuzetnu saradnju sa dve manjinske zajednice: romskom i jevrejskom" kazala je Vidović Petrov.