Svetozar Cvetković: Često je mala uloga zahtevnija od neke koja bi se zvala glavnom

Glumac Svetozar Cvetković nedavno je osvojio nagradu za najbolju sporednu ulogu u filmu "Pucnji u Marseju" na Fjužn filmskom festivalu održanom virtuelno u Briselu, Valensiji i Varšavi. 

Cvetković je rekao da mu se tokom nekoliko decenija glumačke karijere desilo da tri puta dobije takvu vrstu nagrade - za film "Gorila se kupa u podne" u Manhajmu, za "Yugoauto My Head" u Hjustonu i sada.

"Onog časa kad izađete dovoljno daleko van zemlje i kad vas ne gledaju ljudi koji vas stalno gledaju, vi ste anonimni lik. Ne poznaju vas, gledaju samo to što je na platnu, i ako vam daju nagradu, shvataju da se tu radi o nečemu što je ipak neko umeće", rekao je glumac.

Cvetković je priznao da mu nagrade gode sujeti jer ih daju ljudi koji ne gledaju vaš pedigre već neki rezultat.

"Ovde me pogledala neka srećna zvezda jer ne znam ništa o tom festivalu, ni ko je u žiriju", istakao je Cvetković.

"Pucnji u Marseju" je arthaus film, neuobičajen po mešanju igranog i dokumetarnog, koji prema mišljenju Cvektovića uspeva da veže gledaoca koji ni ne znaju značaj ubistva kralja Jugoslavije Aleksandra Karađorđevića. 

"Meni je godilo da budem u tom filmu, da snimim niskobudžetni film na taj način", rekao je Cvetković. 

Prema njegovim rečima, u glumačkom poslu ključ je da treba sačekati, ne juriti nigde preterano, na prvi poziv.

"Svako je vreme teško i u mojim počecima nije bio previše posla. Danas se strašno puno snima. Ali treba da sačekate nešto što je tačna prilika, što može da vas iznutra angažuje", naglasio je glumac. 

Cvetković je ocenio da je uspeo zahvaljujući ljudima kojima je bio okružen da  bude okrenut autorskom filmu i pozorištu, i da u dobroj meri uspeo da opstane u tome. 

Za ulogu dede u seriji "Mama i tata se igraju rata" izabrao ga je njen glumac, koreditelj i koscenarista Gordan Kičić.

Tanjug/Strahinja Aćimović

"Njemu svaka čast što je imao ideju da napravi tako nešto, jer je urodilo plodom. Ceo koncept, tekst, način na koji je plasiran, na koji je uspeo da uskladi sebe u odnosu na celu okolinu sa neverovantom igrom koju produkuje", ocenio je Cvetković.

Prema njegovim rečima, Kičić svoj lik u seriji gra sa "ozbiljnim ironičnim stavom prema sveta i svom životu", dok su ostali likovi tu da "malo dosoljavaju, bibere ili šećere". 

Cvetković je priznao da je u Kičićevoj seriji napokon dobio priliku da igra nešto u skladu sa svojim godinama, ma koliko se sam pravio da nije u skladu sa njima.

"To daje mogućnost da to što imate u sebi, što se iskustva tiče i lične karte, izbacite napolje. I da to bude nešto što je oholo, gnevno, čangrizavo, a ipak u sebi u sadrži neku mudrost koju može da prenese mlađima", rekao je Cvetković.

Upitan kako gleda na trenutnu proizvodnju igranog sadržaja u Srbiji, Cvetković je rekao da je "bitno da ima jako puno posla", koga prethodnih godina nije bilo toliko.

"Stvorila se neka vrsta hiperprodukcije koja je otvorila mnogo prilika za one koji bi da pokažu šta umeju, a mogu i šta ne umeju", primetio je glumac.

Prema njegovim rečima, trenutna dobra situacije što se tiče produkcije rezultira time "da neiminovno ne mora sve da bude kvalitetno i većina toga i nije".

"Kako odabrati kvalitetno je osećaj za dobro, lepo i tačno. Morate to da nosite u sebi. Nema tog savetnika. Često je mnogo manja uloga zahtevnija i više pruža od neke koja bi se zvala glavna", zaključio je Cvetković.