Novo istraživanje otkriva: Kakva je medijska i digitalna pismenost građana Srbije

Komentari

Autor: Euronews Srbija

01/12/2022

13:26

Novo istraživanje otkriva: Kakva je medijska i digitalna pismenost građana Srbije

Rad od kuće - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Od svih medija, građani Srbije najviše vremena provode uz društvene mreže, oko 100 minuta dnevno, 57 minuta provedu slušajući radio, štampi posvećuju 28 minuta dnevno. Građani su 2021. godine prosečno provodili nešto preko sat vremena dnevno uz televiziju (68 minuta), a sada se njihovo poverenje u televiziju, kao i vreme koje provode uz ovaj mediji povećalo na skoro sat i po vremena (88 minuta), pokazuju rezultati istraživanja CeSID u okviru programa "Nova pismenost", koji partnerski sprovode Propulsion i Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID).

Menažer programa "Nova pismenost" Goran Zarić izjavio je da građani svoju medijsku i digitalnu pismenost ocenjenjuju kao "zadovoljavajuću".

"Mladi su najčešće na Instagramu, dok je 66 posto tinejdžera svakodnevno na TikToku. Putem televizije se primarno informiše publika starija od 40 godina. Skoro polovina ispitanika i dalje navodi da veoma retko ili nikad ne proverava izvore informacije koju su čuli ili pročitali. I pored pomenutih medijskih navika, ubedljivo najveće poverenje građana iskazano je za informacije koje dobijaju putem ličnih kontakata (76%), dok najmanje poverenja ispitanici imaju za influensere kao kanale informisanja (18%)", ističe Zarić.

Četvrti ciklus istraživanja u okviru programa "Nova pismenost" pokazuje da je indeks medijske pismenosti najviši u protekle tri godine i trenutno iznosi 3,97 od idealnih 6, dok je kod indeksa digitalne pismenosti primećen pad u odnosu na prethodni istraživački ciklus i on sada iznosi 10,68 od maksimalnih 15.

Zarić je istakao da program Nova pismenost od ove godine meri i indeks medijske i digitalne pismenosti kroz rodnu prizmu.

"Veoma je zanimljivo da je kod žena zabeležena viša vrednost medijske (4,06) i digitalne (11,00) pismenosti u odnosu na muškarce", kaže menadžer programa.

Prikupljeni nalazi ukazuju da građani svoje mogućnosti u pogledu kritičkog razmišljanja i procenjivanja sadržaja koji se emituju u medijima ocenjuju nešto bolje nego u kriznim, pandemijskim godinama. Međutim, kako indeks medijske pismenosti još uvek nije dostigao vrednost iz perioda pre pandemije čini se da je preplavljenost informacijama o korona virusu i situaciji u zemlji i inostranstvu, sada zamenila trenutna međunarodna politička i ekonomska kriza izazvana agresijom Rusije na Ukrajinu, što je ponovo uticalo na niže nalaze kada je u pitanju proveravanja izvora informacija, ali i toga da li tekst potkrepljuje tvrdnju koja je izneta u naslovu.

Istraživanje pokazuje i da građani Srbije sve više uviđaju značaj zaštite ličnih podataka na internetu. U ovom istraživačkom ciklusu zabeležen je najveći procenat ispitanika koji znaju da zaštite lične podatke na internetu (59%), a takođe i najviši procenat ispitanika koji su u nekoj meri doživljavali neprijatnosti u komunikaciji putem interneta, u vidu vređanja, prozivanja, ismevanja, pretnji (42%).

Istraživanje je sprovedeno na populaciji starosti između 12 i 60 godina, kako bi razumeli budući donosioci odluka i drastične razlike između navika "Generacije Z" i "Bejbi bumera". Rezultati istraživanja reflektuju medijske navike i ponašanje građana, ali i njihov odnos prema medijskoj i digitalnoj pismenosti u proteklih godinu dana.