Aktuelno iz kulture

Kolarčeva zadužbina svečano proslavila Aranđelovdan i 144 godine postoja

Komentari

Autor: Tanjug

21/11/2022

-

15:15

Kolarčeva zadužbina svečano proslavila Aranđelovdan i 144 godine postoja
Kolarčeva zadužbina svečano proslavila Aranđelovdan i 144 godine postoja - Copyright Tanjug/Miloš Milivojević

veličina teksta

Aa Aa

Zadužbina Ilije Milosavljevića Kolarca danas je obeležila 144 godine postojanja i slavu Svetog arhangela Mihaila u prostorijama ove ustanove.

Svečanost je počela ceremonijom sečenja slavskog kolača u prisustvu patrijarha srpskog Porfirija, novog direktora Kolarca - Aleksandra Pekovića, starešine Saborne crkve Sverog arhangela Mihaila - Petra Lukića, i drugih sveštenih lica i ličnosti javnog života.

Srpski patrijarh Porfirije obratio se svim okupljenima u maloj sali na Kolarcu prigodnim govorom u kome je istakao da je današnja slava u Kolarčevoj zadužbini za sve nas zaista veoma velika radost.

Tanjug/Miloš Milivojević

 

"Uvaženi, neka je srećan i bogoslovljen današnji praznik. Obeležili smo slavski kolač i na taj način smo zapravo obeležili praznik osnivačima Zadužbine. Slava i jeste praznik zadužbinara, dok je zadužbina zasigurno izraz ljubavi prema Bogu ali i izraz brige prema svom narodu", naglasio je patrijarh Porfirije i čestitao praznik - slavu svim zaposlenima u kući Kolarčeve zadužbine.

"Ovaj dom je podignut da bude stecište, saborno mesto svih ljudi koji se brinu o onome što je najvrednije u njegovom narodu, a to je - duša. A ta duša se ovaploćuje različitim delima i proizvodima koji svi zajedno čine kulturu koja je uvek neraskidivo povezana sa duhovnošću", govorio je Porfirije i dodao da sama reč "kultura" jeste povezana sa svojim korenom "kult".

Tanjug/Miloš Milivojević

 

"Način pogleda na život, na tvorevine, na sve što se nalazi u njima, na ljudski rod, na samog sebe jeste ono što pripada duhovnom prostoru čovekovog postojanja. Spomenici kulture se prostiru od zvuka preko slike, do reči koje mogu biti napisane, izgovorene ili pretočene u dramski kontekst. Tako je kultura produkt kulta - stvaramo i živimo u zavisnosti od toga kakav je naš pogled na svet i našu veru, a dobro znamo kakva je vera našeg naroda kroz vekove", zaključio je srpski patrijarh Porfirije.

Kratko obraćanje je uputio i novi direktor Kolarčeve zadužbine Aleksandar Peković, koji je podsetio da je na ovu dužnost pristupio pre četiri meseca upravo na predlog bivše upravnice Kolarca - Jasne Dimitrijević.

Peković je otkrio da je u procesu uređenje Kolarca spolja, radovi će potrajati, i da je dobro da su počeli, i istakao da se konačno ponovo u holu Kolarca nalazi čuveni klavir Julius Bluthner izgrađen 1932. godine otkad postoji i ova zadužbina, a na ovom instrumentu su svirali mnogi veliki umetnici kao Sergej Prokofjev, Artur Rubinštajn, i drugi.

Tanjug/Miloš Milivojević

 

"Nama nije toliko potrebna pomoć, već je nama neophodna - pažnja", istakao je prvi čovek Kolarčeve zadužbine, nakon čega su uručene plakete Odbora za izuzetan doprinos programskoj delatnosti.

Dobitnici plaketa su između ostalih, na prvom mestu upravo patrijarh Porfirije, za koga je upravnik Pejković rekao da "redovno dolazi na kulturne programe, i dugogodišnji je prijatelj ove umetničke kuće".

Plakete su dobili i ministarka kulture Maja Gojković (umesto nje nagradu je primio Rade Vojinović iz tog Ministarstva), prof. dr Oliver Tomić, istoričar umetnosti, čuveni pijanista Aleksandar Madžar koji živi u Briselu (Belgija), dok je docent Fakulteta likovne umetnosti Vladimir Milanović - dobitnik Godišnje nagrade Galerije za najbolju samostalnu izložbu u sezoni 2021/2022 - "Carbon copy".

Takođe, plakete Kolarčeve zadužbine primili su - Beogradska filharmonija, bivša direktorka Kolarca - Jasna Dimitrijević, Ana i Boris Vrbanec iz agencije "Piano Land" (realizatori serijala koncerata "Steinway & Sons" inostranih pijanista), umetnički fotografi Nebojša i Branka Babić ispred "Orange studio", Vladimir Lučić - generalni direktor kompanije "Telekom Srbija", Centar beogradskih festivala - CEBEF, Zavod za zaštitu spomenika grada Beograda, Silvana Grujić ispred svoje TV emisije "Volim klasiku" (RTS), Dragoslav Fred Stanisavljević kao direktor Muzičke produkcije RTS, i mnogi drugi dobrotvori, partneri, saradnici, sponzori.

Tanjug/Miloš Milivojević

 

Voditelj programa Aleksandar Gajšek podsetio je da Kolarac danas puni 144 godine, ali da je sama zgrada nastala pre 90 godina, i da je Ilija Milosavljević Kolarac sav svoj imetak još tada poklonio narodu Srbije.

Povodom godišnjice Kolarčeve zadužbine, juče, u nedelju, održan je koncert pod nazivom “Najuspešniji mladi muzičar u 2021. godini”, u saradnji sa Udruženjem muzičkih umetnika Srbije (UMUS) na kojem su nastupili pijanisti Ivan Bašić i Nemanja Egerić.

Na Kolarcu je nedavno održan 54. BEMUS - Beogradske muzičke svečanosti sa mnogim inostranim imenima klasične muzike i opere, kao i solo koncert mladog violiniste Jurija Reviča.

Bogat program do kraja novembra uključuje samostalne koncerte Divne Ljubojević i "Melodi" (24. novembar), koja obeležava 30 godina karijere uz Hor "Svetog Jefrema" iz Budimpešte, Ansambla "Renesans" u matine nastupu "Mala škola bontona - Kako se sluša koncert" (26.11. u 11h), Gudača Svetog Ðorđa uz dirigenta Srbu Dinića (28.11.).

Vojvođanski simfonijski orkestar će 29. novembra izvesti koncert sa stranim gostima - violinistom Šlomom Mincom iz Izraela/SAD i dirigentom Leopoldom Hagerom iz Austrije, i na programu su dela Bramsa i Dvoržaka, dok će "Merry Gospel hor" 30. novembra proslaviti jubilej - 20 godina postojanja, a dirigent je Marija Borović Kuburić.

Komentari (0)

Kultura

Najskuplja voćka u istoriji: Kontroverzna instalacija sa bananom zalepljenom za zid prodata za preko šest miliona dolara
Aktuelno iz kulture

Najskuplja voćka u istoriji: Kontroverzna instalacija sa bananom zalepljenom za zid prodata za preko šest miliona dolara

Konceptualno delo Mauricija Katelana kupio je kineski investitor u kriptovalute Džastin San za četiri puta veći iznos od procenjenog.

21/11/2024

10:43

pročitaj celu vest
"Virdžina" u novom ruhu: Digitalno restauriran kultni film Srđana Karanovića o devojčici koja je odrastala kao dečak