Dragana Varagić o ulozi o predstavi "Naš sin", inspiraciji i životu van Srbije: "Dok mi dišemo, disaće i pozorište"
Komentari09/11/2022
-15:06
Gošća nove epizode video serijala Tanjug Reflektor bila je Dragana Varagić koja je govorila o predstavi "Naš sin" za koju je nagrađena kao najbolja glumica na Međunarodnog festivala glumca "Zaplet 14" u Banja Luci.
Varagić je priznala da glumci vole nagrade sa glumačkih festivala i ističe da je publika bila "inspirativna to veče".
Predstava "Naš sin" produkcije Hartefakt i autorski projekat Patrika Lazića se inače izvodi u stanu u ulici Despota Stefana 7 u Beogradu, a Varagić ističe da je u Banjaluci prvi put igran u pozorišnim uslovima na sceni.
Varagić je primetila i da banjalučki festival zanimljiv jer ga otvaraju razne ličnosti koje su ostvarile nešto u naučnim i umetničkim profesijama
Prema njenim rečima, prilikom igranja "Našeg sina" u stanu, publika se ne oseća izolovano i vrlo brzo posle prvih rečenica počne da reaguje.
"Napravi se bliskost publike i glumca. To je krupni plan od sat i po, tu odmora nema. Naporno je, drugačija je vrsta igranja, ali ta bliskost vraća nešto važno glumcima. Osvežava na glumački zanimljiv način", naglasila je glumica.
Varagić je Kraljica Elizabeta u "Zaljubljenom Šekspiru", koja je "fenomenalno napisana" uloga, igra i u "Deci", rađenoj po romanu Milene Marković kao opera u 17 pesama, što je "potpuno nešto drugo".
Uz to, predstavu "Doktor Auslender Made for Germani" igrala je u prostoru Medicinskog fakulteta u Beogradu.
"Sve što sam do sad radila je različito i ta različitost me osvežava svaki put kad treba da igram", priznala je glumica.
Varagić je prethodne dve decenije provela igrajući u Kanadi po potpuno drugačijem sistemu sa četiri nedelje proba od osam sati i potom tri nedelje igranja sa samo po jednim danom odmora.
Po povratku u Beograd priznaje da joj je trebalo vremena da se ponovo navikne da igra repertoar sa pet različitih uloga u mesec dana, ali stiče da je "već stekla kondiciju" i da joj "različitost vraća nešto od glumačke radoznalosti".
Upitana kako vidi budućnost pozorišta u vreme tehnološke revolucije, Varagić podseća da je i ranije bilo govora da teatar neće preživeti tehnološki udarac.
Varagić je opcenila da će pozorište opstati zato što je "prisutnost nešto što pozorišna umetnost nosi u sebi kao najveći kvalitet - neponovljivost trenutka koji se dešava".
"Koliko god mi probali uvek je to što se dešva na sceni malo drugačije. Pozorište diše. Dok mi dišemo disaće i pozorište", rekla je Varagić.
Komentari (0)