Petar Lubarda pred Nišlijama: Putovanje kroz stvaralaštvo slikara, koji je "uzburkavao mora" i "rasklapao bregove"

Komentari

Autor: Ljiljana Pavlović, Snimatelj: Dragan Živanović

23/10/2022

08:59

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Slike i crteži čuvenog slikara Petra Lubarde, arhivske fotografije do sada nepoznate javnosti, kao i dela iz fonda Muzeja Jugoslavije poklonjena Josipu Brozu Titu našli su se od nedavno u Paviljonu u niškoj Tvrđavi. Na ovaj način se obeležava 115 godina od rođenja slikara koji je stvarao u "epskim razmerama". Izložena dela koja nisu deo stalne postavke u Legatu Petra Lubarde, kao i dela iz umetničke zbirke Doma Vojske Srbije.

Petar Lubarda, jedan od najvećih jugoslovenskih i srpskih umetnika prošlog veka, slikar snažnih, emotivnih kompozicija koji je jugoslovensko slikarstvo pedesetih godina prošlog veka uveo u novo razdoblje savremene umetnosti. Dobitnik brojnih prestižnih nagrada u Parizu, Hagu, Tokiju, Njujorku, Beču..

"To je rvanje sa nevidljivim koje mora postati vidljivo. Ja sam ja i svet slikam po svojoj volji. Uzburkam more, rasklapam bregove. Crvene stene kršnih predela, plave senke u podne, žuti strah smrti, beli krik galebova, sve su to boje moje palete", govorio je Lubarda.

Nije voleo da se naziva apstraktnim umetnikom, bio je mnogo više od toga, iako ga mnogi tako svrstavaju. Direktor Kuće legata Filip Brusić Renaud za Cult Euronews Srbija to objašnjava: "Govorio je da slika u kontekstu, to je tačno, jer kada pogledate naziv slike, pomogne vam da nađete asocijaciju. Neka dela jesu apstraktna, ali je on sebe tako doživljavao".

Slikarsku zaostavštinu Petar Lubarda je poklonio Beogradu 1974. godine. Legat je za posetioce otvoren 2014. godine. U godini jubileja, 115 godina od rođenja velikog umetnika, pred Nišlijama je bila postavka Lubarda jedna priča, odabrana dela iz Legata, umetničke zbirke Doma Vojske Srbije i fonda Muzeja Jugoslavije.

"Iz naše zbirke najstariji rad je iz 1944/45 - skica za kompoziciju 'Patnja naroda'. Zatim 'Glava rudara' iz 1946. Nižu se skice, a postavku završavaju četiri velika platna koja referiraju na poslednju fazu kada se okreće sintetičkim bojama, pionirski radi sa nitro lakovima", objašnjava Dina Pavić, kustoskinja Kuće legata.

Naša sagovornica objašnjava da su tu i nešto meditativnije scene, slika "Putovanje kroz noć", klasična predstava konjanika kojima se vraća u poslednjim fazama stvaralaštva. Postavka se završava slikom "Napušteni brod - Prizori na Savi", koja referiše na Beograd, simbolično, jer je umetnik odlučio da tokom svog života u Beogradu tom gradu pokloni veliku zbirku".

Jelena Knežević, viša kustoskinja, načelnik Doma Vojske Srbije u Beogradu, kaže da se u njihovoj zbirci nalazi osam dela iz perioda pre i posle Drugog svetskog rata.

"Za Lubardu nas veže njegova prva samostalna izložba. Slika sa te izložbe je ovde, selo 'Ljubotinj', njegovo rodno selo, iz 1933. Tu je i 'Kikirigdžija', iz 1934. U toj međuratnoj fazi je radio portrete, mrtvu prirodu, pejzaže. Iz 1936. iz istorijskog ciklusa je 'Zbeg iz Španije'. Poslednje delo je iz 1970. 'Rađanje jezera', to je faza kada se igra sa bojama, sve vri, i kultura i forma, to je igra čudnovatih bića", objašnjava Knežević.

Iz Muzeja Jugoslavije izloženo je devet dela, većinom pokloni Titu, koja nikada nisu zajedno izlagana. Viša kustoskinja Muzeja Jugoslavije Ana Panić kaže da se Lubarda i bivši predsednik SFRJ nikada nisu sreli, iako su živeli blizu jedan drugom na Dedinju.

"To su pokloni radnih organizacija, visokih državnih organa što znači da je Lubarda bio cenjen, i u inostranstvu. Tako je i predstavljen Nesvrstanima. Tu je slika 'Buđenje Afrike', koja je bila na izložbi 1961, koja je otvorena pred konferenciju, da se Jugoslavija pokaže kao moderna zemlja, koja ima modernu umetnost, raskinula je sa socijalizmom i krenula svojim putem. Tu i je i slika 'Prometej'. Poznata je Lubardina slika 'Prometej ili industrijalizacija' koja se danas nalazi u Domu sindikata i koje je sa te izložbe 1961. preneta u salu Narodne skupštine i stajala je iza leđa lidera sveta koji su pozivali na mir", objašnjava ona.

Nišlijama se Lubarda prvi put predstavio na izložbi 1963. godine. Njegova dela iz kolekcije Narodnog muzeja u Beogradu bila su izložena i 2008, u sklopu obeležavanja stogodišnjice rođenja velikog umetnika

Emilija Ćoćić Bilić, direktorka Galerije savremene likovne umetnosti u Nišu o najnovijoj postavci kaže: "Ova izložba ukazuje na značaj zaštite i očuvanja baštine i kulturnog dijaloga. Tri su se institucije povezale, i Galerija, da prikažu dela koja čuvaju u svojim fondovima. GSLU Niš u fondu nema Lubardina dela, ali Muzej baštini sliku 'Put u kosmos'".