Pola veka stvaralaštva Milana Cileta Marinkovića obeleženo na Kosovu i Metohiji

Publika na Kosovu i Metohiji prvi put se našla pred platnima Milana Marinkovića Cileta, u godini kada se obeležava pola veka njegovog stvaralaštva. Umesto njega, o slikama je govorila njegova kćerka Danica Karađorđević.

"Ciletu je uvek bila želja da bude baš ovde, njegovim delima je prisutan, da pošalje jednu poruku nade, jedan obojeni svet nečega čemu se svi nadamo i čemu svi težimo", rekla je Danica otvarajući događaj.

"Kosovo i Metohija je kolevka svih nas i baza njegovog umetničkog dela i u studentskim danima obilazio je Dečane, Gračanicu, naše svetinje. Proučavao je ikone, proučavao je jedno slikarstvo i jedno sveto trojstvo koje nas sve ujedinjuje. Ciletovom radu su mnogi govorili, istoričari umetnosti zemlje i inostranstva, ali meni je uvek posebna čast da o očevom radu govorim upravo ja, kao svedok stotina dela, koja su nastala i prolazila kroz atelje kao jedan vizuelni narativ koji prati moje detinjstvo, odrastanja, ali i živote mnogih drugih ljubitelja njegovog slikarstva", dodala je Marinković.

Euronews Srbija/Vladislav Ćup

Slike Cileta Marinkovića pripadaju ekspresionizmu, ali kritičari su ih svrstavali i poredili i sa pop-artom, novim ekspresionizmom, novom figuracijom, čak i sa transavangardom.

"Rad i hrabrost Ciletova i velika energija vodlili su ga na putu svog životnog dela. Napravio je više od dve hiljade slika i crteža, a od studentskih dana do danas izradio je likovni izraz, koji je kasnije razređivao i kojem je ostao dosledan do danas, iskreno čuvajući svoju stvaralačku energiju. Taj umetnički izraz koji prepoznaju istoričari umetnosti, kritičari, a i onima kojima je umetnost predmet interesovanja, zapazili su tu pozitivnu energiju, koja izranja iz ovih platana", istakla je Ciletova ćerka.

Euronews Srbija/Vladislav Ćup

Iz platna izranjaju dela, po mišljenju francuskog istoričara umetnosti Žana Rodolfa Lota, na temelju uvek moguće pretnje od uništenja, propadanja i regresije… Baš kao na Kosovu i Metohiji, gde treba očuvati kulturu i duhovnost, dodaje direktor Doma kulture Gračanica, Živojin Rakočević.

"Ova izložba Cileta Marinkovića je zapravo jedan prinos kontinuitetu naše kulture i duhovnosti na Kosovu i Metohiji. Ta izložba je naše lice u svetu, i to lice koje tom velikom svetu objašnjava njegovu suštinu", izjavio je Rakočević.

Euronews Srbija/Vladislav Ćup

Sedamnaest slika Milana Marinkovića, ostaju u gračaničkoj galeriji, na radost publike, ali i učesnika likovne kolonije "Vidovdan 2022". Na ovoj koloniji učestvuje deset umetnika iz zemlje i inostranstva, tvrdeći da im inspiracija u Gračanici neće nedostajati.

"Kada dođem na koloniju, znači ono što radim u ateljeu, što radim za izložbe i neki moj trenutni opus, prilično se razlikuje od onoga što radim na koloniji, tako da ovde ću verovatno raditi apstraktne slike, ali koje će ipak imati nekog uticaja sa nekim vizantijskim stilom slikarstva zastupljenog u ovim krajevima", kaže jedan od učesnika kolonije Lazar Marković iz Novog Sada.

Dvadeset četvrtu likovnu koloniju, kojom počinju Vidovdanske svečanosti, otvorio je princ Filip Karađorđević.

"Vidovdanske svečanosti su prilika i povod da sa ovog mesta iz Gračanice pošaljem poruku mira, razumevanja i solidarnosti među narodima koji žive na ovim prostorima. Stvaranjem regiona mira, napretka i saradnje najbolje ćemo se odužiti našim precima koji su dali svoje živote za mir, slobodu i pravdu", izjavio je Karađorđević.