Šest nesvakidašnjih izložbi u Novom Sadu: Heroine vizuelne umetnosti

Komentari

Autor: Euronews Srbija

15/05/2022

08:09

Šest nesvakidašnjih izložbi u Novom Sadu: Heroine vizuelne umetnosti

Feministička avangarda - Copyright Colection Sammlung Verbund

veličina teksta

Aa Aa

Od Brazila do Srbije, od tradicije do avangarde, od slike do perfomansa - šest potpuno različitih i nesvakidašnjih izložbi u četiri dana biće otvoreno u Novom Sadu i to sa jednom glavnom poveznicom - ženom.

U ovogodišnjoj Evropskoj prestonici kulture, koja maj i jun posvećuje ženskom stvaralaštvu, od 18. do 21. maja biće otvorene velike izložbe i to u najznačajnijim kulturnim institucijama Novog Sada, kao sam početak programskog luka "Heroine".

Vizuelne umetnice koje su menjale svet i položaj žena

Radovi više od 70 legendardnih umetnica iz celog sveta na izložbi "Feministička avangarda" rekapituliraće hrabre umetničke iskorake sedamdesetih godina, koji su uticali na radikalne promene u načinima predstavljanja žene u umetnosti.

Začetnica performansa i neprikosnovena Katalin Ladik, zatim hrvatska umetnica, dizajnerka i aktivistkinja Sanja Iveković, brazilska vizuelna umetnica Sonia Andrande, njujorška umetnica najpoznatija po svojim faličnim crtežima i slikama Džudit Bernštajn, austrijska feministička avangardna vizuelna umetnica Renata Bertlman, američka filmska rediteljka Barbara Hamer, nemačka video umetnica Urlike Rozenbah, poljska filmska rediteljka Eva Partum neke su od zvučnih imena svetske umetničke avangarde koje će biti predstavljene na izložbi.

"Feministička avangarda" biće otvorena 19. maja u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine.

Najznačajnije slikarke s početka 20. veka

Legendarni Pavle Beljanski bio je jedan od retkih muškaraca koji je u ono vreme skupljao i pomagao žensku umetnost. Baš sada, u godini Evropske prestonice kulture biće predstavljena jedinstvena kolekcija koja okuplja najznačajnije slikarke u okviru multimedijalne izložbe "Heroine Spomen zbirke Pavla Beljanskog", a koja će biti otvorena 20. maja.

"Spomen-zbirka predstavlja redak primer legata u međunarodnim okvirima sa umetničkom kolekcijom u kojoj četvrtinu od ukupnog broja dela čini žensko stvaralaštvo. Svoju zbirku Pavle Beljanski je uobličavao od početka dvadesetih godina do svoje smrti 1965. godine i ona sadrži radove sedam umetnica: Nadežde Petrović, Vidosave Kovačević, Lize Križanić, Zore Petrović, Leposave St. Pavlović, Ljubice Sokić i Milice Zorić.

U periodu između dva svetska rata, kada je Beljanski sakupio dela koja čine nukleus današnje zbirke, kolekcionari širom Evrope su i dalje uglavnom birali dela muških autora. Uz 46 dela iz zbirke Pavla Beljanskog, na izložbi će biti predstavljen i izbor radova umetnica iz Likovne zbirke muzeja formirane putem otkupa i poklona, u kojem se prvi put izlažu crteži Ljubice Sokić, kao i fotografije heroina Spomen-zbirke Pavla Beljanskog", ističe upravnica te ustanove, Milana Kvas.

Da uticaj Pavla Beljanskog prevazilazi okvire njegovog legata i da transcendira vreme, svedoči i izložba udruženja "Češka beseda - Iz ženskog ugla" koja obogaćuje panoramu preokupacija, delovanja i dostignuća izuzetnih umetnica na ovom tlu od 1850-1950, a koja će biti otvorena 21. maja u Kulturnom centru "Karlovačka umetnička radionica", u Sremskim Karlovcima.

Iz kolekcije Jovanke Broz

Netipična pojava koja je doživela gotovo filmski razvoj - od linije fronta u Narodnooslobodilačkoj borbi preko glamuroznog sveta visoke diplomatije i džet seta, do starosti u potpunoj izlolaziji, prva dama Jugoslavije Jovanka Broz kroz decenije postala je svojevrsna pop ikona.

Po prvi put će javnosti biti predstavljena umetnička dela iz njene vile na izložbi: "Partizanka i Fragonar: Kolekcija slika Jovanke Broz". Ova izložba će biti otvorena 18. maja u Galeriji Matice srpske, kao plod saradnje sa Muzejom Jugoslavije.

"Čini mi se da ova kolekcija najpre govori o njenim uspomenama. Razumem je kao jednu zbirku sećanja čija je kustoskinja upravo Jovanka. Nakon Titove smrti iz Rezidencije je prenela (ono što je uspela i što je mogla) sve one stvari koje su budile određena sećanja i koje je lično smatrala važnim. Ova kolekcija nije ništa drugo nego zbirka uspomena pomoću kojih je ulagala napor da ponovo osvoji vreme koje je smatrala izgubljenim", istakao je Nikola Ivanović, kustos Galerije Matice srpske.

Tapiserije snova tkanih željom i kudeljom

Odgovarajući na to šta su "ženske tradicije" i kako se one danas sagledavaju, Ustanova za izradu tapiserija "Atelje 61" osmislila je za godinu titule Evropske prestonice kulture međunarodnu izložbu tapiserija, kako bi se na inovativan način popularizovala ova umetnost i preispitale njene osnove.

Međunarodna izložba "Ženska nit", na kojoj će biti izložene "tapiserije snova tkanih željom i kudeljom", i koja će biti otvorena 18. maja u Kreativnom distriktu, ukazaće na problematiku ženskog stvaralaštva i nasleđa na specifičnom polju tapiserije koja se oduvek smatrala kućnom radinošću, rezervisanom isključivo za žene.

"Biti umetnica je velika odgovornost, baš kao i baviti se umetnošću u bilo kojoj njenoj interpretaciji. Kroz svoj izraz one aktivno preoblikuju tradicionalne forme, pre svega kroz upečatljiv tretman teme i materijala. Brišu podelu između tradicionalnog i savremenog, prošlosti i sadašnjosti. Umetnik danas mora biti jedan specifičan izveštač svakodnevice, sposoban da iz svakog, čak i trivijalnog elementa izvuče kreaciju čiji rezultat bi bila njihova neponovljivost, originalnost, uzvišnost, slojevitost, zagonetnost", kaže Jelena Đorđević, autorka izložbe.

Ženska marama - deo svakodnevne ženske kulture, deo radne ili svečane odeće, predmet narodne radinosti ili modni dodatak? Možda pak izraz patrijarhalne opresije ili ženskog otpora?

Odgovore možemo pronaći na izložbi "Marama kao kulturni označitelj", koju kreira Savez feminističkih organizacija "(Re)konekcija" uz internacionalni tim od šest kustoskinja i koja kroz različite aspekte marame kao kulturnog koda tematizuje kulturu nošenja marama na tri kontinenta (Evropa, Afrika, Azija) sa posebnim naglaskom na aktuelno mešanje kultura izazavano sve većim migracijama i pomeranjem stanovništva.

Izložba će biti otvorena 18. maja u Muzeju Vojvodine.