Zet kneza Pavla: Bio je renesansni princ, nepodoban da bude regent zemlje koja će postati igračka dva čudovišta

Nil Balfur, britanski političar, investitor, pisac i bivši suprug kneginje Jelisavete Karađorđević, gostuje u Beogradu gde je predstavio drugo, dopunjeno izdanje knjige "Knez Pavle Karađorđević - Jedna zakasnela biografija" koju je napisao sa svojom rođakom Sali Makej. 

"Knez Pavle bio je potpuno nepodoban da bude regent zemlje koja će postati igračka dva čudovišta: jednog u Italiji i jednog u Nemačkoj", ocenio je Balfur na predstavljanju te knjige u izdanju Službenog glasnika, kom su pored urednika Petra Arbutine, prisustvovali i kneginja Jelisaveta, kao i njen i Balfurov sin Nikolas.

Službeni glasnik

"On je za mene bio renesansni princ u svakom smislu te reči. Visokoobrazovan, izuzetno osetljiv, verovao je u kulturu, verovao je u civilizaciju. Da je njegov život bio bajka, srećan kraj bi bio da je prihvaćen u svojoj zemlji od strane naučne zajednice na osnovu dokumentovane istine, da vidi da je istina prihvaćena i da je njegovo ime čisto od svih kritika i groznih stvari koje su govorili za vreme njegovog života. Voleo bih da je ovde sada da ovo vidi", rekao je Balfur za Euronews Srbija.  

"Najtužniji čovek kog sam sreo"

Pavle Karađorđević rođen je u Sankt Peterburgu, tadašnjem Petrogradu 1893. godine, kao sin kneza Arsena i kneginje Aurore Pavlovne Demidov od San Donata. Sve do ubistva kralja Aleksandra I Karađorđevića 1934, on je živeo miran život sa suprugom Olgom i sinom Nikolom i klonio se politike, ali je nakon stupanja na poziciju kneza-namesnika tada maloletnog kralja Petra II, postao jedna od najkontroverzijih ličnosti srpske istorije.

On je dozvolio pristupanje Jugoslavije Trojnom paktu i zbog toga je od strane jugoslovenskih komunista, ali i Britanije proglašen izdajnikom. Tročlano namesništvo čiji je bio član, svrgnuto je s vlasti samo dva dana nakon potpisivanja pakta 27. marta 1941. godine, a knez je proteran u Grčku. Usledio je nemački napad na Jugoslaviju 6. aprila i kapitulacija nakon samo 12 dana.

„Kada smo se Jelisaveta i ja venčali, upoznao sam kneza Pavla koji je bio, kako ja mislim, najtužnije ljudsko biće koje sam ikad sreo. Videlo se u njegovom izrazu lica, načinu na koji je držao ruke, u nervozi, da je patio. Duboko, duboko je patio“, kaže Balfur.

Službeni glasnik

"Voleo je sve što je bilo britansko: običaje, istoriju, kulturu. Svi njegovi prijatelji bili su Britanci. Bio je veći Britanac od Britanaca. Godinama je dolazio u London i upozoravao da se sprema rat, upozoravao Čerčila da će to čudovište Hitler na kraju pregaziti Evropu i Balkan i predvideo je da će krenuti i na Rusiju, ali su ga u Londonu doživljavali potpuno neozbiljno. Preklinjao ih je za pomoć iznova i iznova, tražio avione, brodove, oružje, pomoć, ali nije dobio ništa. Dobio je samo smeh. Oglušili su se na njegove apele, prozivajući ga paničarem", dodaje autor.

On objašnjava da se knez Pavle na početku rata našao u dubokom unutrašnjem konfliktu: s jedne strane, Britanija je vršila pritisak na Jugoslaviju da se suprotstavi Hitleru, a s druge, bio je svestan da njegova zemlja nema snagu da pobedi Sile osovine.

"Britaniji odgovaralo da primora Jugoslaviju da uđe u rat, da praktično traži samoubistvo jedne nacije, ali je on to odbio. Morao je da spase ovu zemlju i da je preda što je bolje moguće mladom kralju Petru. To je bila njegova dužnost. I ta dužnost dovela je do svih odluka, zbog kojih su Britanci, narod koji je najviše voleo, organizovali prevrat kojim je skinut s vlasti", smatra Balfur.

Nakon progona u Grčku, Karađorđevići su neko vreme proveli u Kairu, a potom su ga britanske snage gotovo kao zatvorenika sprovele do Kenije, gde je bio do kraja Drugog svetskog rata.

"Knez Pavle je razumeo razloge zašto su Britanci želeli da nateraju Jugoslaviju da ratuje. Ali ono što ga je, ja mislim, najviše ranilo, bio je tretman koji je dobio u Africi", objašnjava Balfur.

Rehabilitacija kneza Pavla

Iz zatočeništva ga je spasao general Smats, prijatelj porodice kneginje Olge, koji je gajio duboko poštovanje prema knezu Pavlu. Smatsa je, takođe, poštovao i Čerčil i zahvaljujući njemu je Pavle prvi put rehabilitovan.  

"Drugu rehabilitaciju je inicirao kralj Džordž VI i kraljica Elizabeta, po kojoj je Jelisaveta dobila ime. Kraljica Elizabeta bila je prijateljica kneza Pavla u dvadesetim godinama prošlog veka i ona i kralj Džordž VI su se uvek starali za to da knez Pavle bude primljen u Londonu sa najvišim poštovanjem. To mu je mnogo značilo", kaže Balfor.

Treća rehabilitacija usledila je tek u decembru 2011. kada je odlukom Višeg suda u Beogradu osporena njegova krivica i presuda iz 1945. godine koja ga je teretila za izdaju i saradnju sa okupatorom.

U Pavlovoj voljenoj Britaniji, nije ni morao da bude rehabilitovan, smatra Balfor, jer je "njegovo ime oduvek tamo bilo veoma poštovano".

Službeni glasnik

"Ljudi koji su ga optužili da je kvisling bili su političke neznalice. Svi su umrli vrlo brzo posle rata. Ali establišment u Britaniji uvek je pamtio Pavla kao nekoga koga su kralj Džordž VI i kraljica Elizabeta jako voleli", rekao je Balford za Euronews Srbija.

"Imao je na hiljade prijatelja, sve na vrlo važnim pozicijama, zato, iako je bio kritikovan, od strane britanskih političara tokom rata i, iako je njegova pozicija u Jugoslaviji tokom perioda dok je bio regent bila protiv interesa Britanije, mislim da ga britanski akademski krugovi i britansko društvo, nisu tretirali kao ovde u Srbiji. Nisu ga tretirali kao izdajicu. U Britaniji nije bilo ni potrebe za njegovom rehabilitacijom. Istina je morala biti rečena u mojoj knjizi, koja je prvi put objavljena 1980. To je sve što je bilo potrebno u Britaniji", smatra on.

"'Rob' nikad nije bio cilj"

"Ja sam skoro zaplakala kada je Nil pričao o tugi mog oca. To što je rekao je tačno. On je bio jako ponosan čovek i odjednom je bio u blatu. Jako je teško preživeti nešto tako“, rekla je kneginja Jelisaveta Karađorđević za Euronews Srbija.

Ona je ispričala da je njen otac bio vrlo zatvoren čovek koji nije voleo da sa porodicom deli svoje utiske o prošlim vremenima, pa je i ona iz knjige Balfura i Mekej saznala šta se dešavalo u politici pre i za vreme rata.

Službeni glasnik

"On je bio dobar otac naroda, koji je želeo da spase ljude od stradanja. Ali tada naša crkva uopšte nije razumela, rekli su bolje grob, nego rob. Ali taj ’rob’ nikad nije bio cilj. Cilj je bila neutralnost, što je jako pametno stanovište. Oni su nas gurali u smrt, a ja to kao majka ne mogu da podržim", rekla je kneginja Jelisaveta za Euronews Srbija.

Šifrovani spisi

"Napisao sam knjigu, jer nisam mogao da nagovorim dva veoma ugledna istoričara da je napišu, jer su mislili da od toga neće imati zaradu. Da su pristali, ovo bi bila i opširnija i bolja knjiga, ali sam se na kraju prihvatio tog zadatka", ispričao je Balfur .

Prvo izdanje te knjige, objavljeno je na engleskom jeziku u Londonu 1980. godine, dve godine pošto su se Jelisaveta i on razveli. Balfur je građu prikupljao u celom svetu, a važnu okosnicu čine porodični spisi i dnevnici kneza Pavla koje mu je ustupila kneginja.

"Proučavanje spisa kneza Pavla koji se čuvaju na Kolumbija univerzitetu, bilo vrlo komplikovano, jer je on na državničkim sastancima  beleške hvatao levom rukom, pišući unazad, poput odraza u ogledalu, na francuskom jeziku i to ćirilicom (radi čuvanja tajnosti informacija prim.aut). Ja to nisam mogao da čitam, ali moja mlada rođaka Sali Makej provela je devet meseci u Njujorku sa ogledalom ispred sebe, kako bi mogla da protumači obrnuti rukopis i prevela je sve njegove beleške", ispričao je Balfur.

Kneginja Jelisaveta je relativno skoro u Londonu uspela da dođe do tajne dokumentacije koja objašnjava ulogu Britanije u puču 27. marta i ona je između ostalog, dodata u knjigu.

"Kad je Arbutina odlučio da objavi reizdanje u koje bi uključio neke nove materijale koji su pronađeni, brinuo sam jer nisam znao da li će oni potvrditi ili neće potvrditi ono što sam pisao. I divna je stvar što je svaki dokument koji je pronađen i koji se našao u ovom izvanrednom novom izdanju, potvrđuje sve što smo rekli o knjizi. I to za mene znači mnogo", rekao je autor.

Veći deo posleratnih godina knez Pavle je proveo u Parizu, gde je i preminuo 1976. Njegovi i posmrtni ostaci kneginje Olge i njihovog sina Nikole oktobra 2012. su preneti u porodičnu grobnicu Karađorđevića na Oplencu.

U utorak, 15. juna, od 18 časova, kneginja Jelisaveta i Nil Balfur družiće se sa čitaocima u knjižari Službenog glasnika u Novom Sadu.