Igre 
Srpski takmičarski program na Beldoksu: Predstavljamo 7 filmova koji su u trci za nagrade
Komentari04/05/2022
-23:21
Sedam filmova srpskih dokumentarista biće u konkurenciji za nagrade Beldocs-a, koji će biti održan od 11. do 18. maja, a otvoriće ga jedan od njih "Muzej revolucije" autora Srđana Keče, najavili su danas organizatori.
Osim pomenutog "Muzeja revolucije", u okviru selekcije Srpski takmičarski program biće prikazani i: "Bez" Luke Papića, "Jabuka i dve trešnje" Mine Petrović, "Pejzaži panonske paprati" Marka Cvejića, "Proleće" Viktora Horvata, "Ruku mojeju" Koštane Banović i "Prilagođeni" Dejana Petrovića.
Pored ovih filmova, u okviru drugih programa Beldoksa biće prikazano još pet ostvarenja i još jedan film u kome je Srbija manjinski koproducent.
"Muzej revolucije"
Srđan Keča će doći direktno na otvaranje festivala, a na konferenciji za medije koja je održana u Beogradu se obratio onlajn iz Amerike.
"Početna tačka je prostor u središtu Beograda, jedan podrum od 4000 kvadrata. Sad ga znaju kao prostor na kojem bi trebalo da se izgradi nova zgrada Beogradske filharmonije. A nekada je planirano da se tu izgradi jedan od najvećih muzeja na prostoru bivše Jugoslavije. Kako se ta ideja više ne spominje, a u tom prostoru su živeli neki ljudi, želeo sam da pokažem njihove male istorije i velike istorije koje mi stalno brišemo", kazao je Keča.
Prema njegovim rečima, od tri junakinje "Muzeja revolucije" dve su Romkinje, a u dugometražnom ostvarenju je hteo da ih prikaže sa "intimom koja je bila odsutna u našim medijima, ne samo u filmu".
"Bez"
Posle nedavnog trijumfa na festivalu Visions du Reel u Nionu, gde je osvojio nagradu žirija za najbolji srednjemetražni film, na Beldocs stiže i film "Bez" Luke Papića.
Povezane vesti
Ovaj duhoviti dokumentarac, u trajanju od 63 minuta, prati Aleksandra Denića, slikara i radnika koji se, nakon što ostaje bez posla u magacinu, upušta u potragu za svojim izgubljenim psom.
Rad na filmu Luka Papić je započeo nacrtom za scenario o slikaru koji noći provodi tražeći svog izgubljenog psa i jedini je lik u filmu bez psa.
"Svi ljudi koje sreće imaju bar jednog, a оn dane ispunjava slikajući pejzaže oko nedovršenih crkava u okolini Beograda, putujući sa platnom kao slikari iz devetnaestog veka. Onda sam predložio Aleksandru Deniću da on igra glavnu ulogu, da ga iskoristimo kao tog lika, uzimajući neke autentične elemente iz njegovog života, a druge falsifikujući slično kao što on to radi na svojim slikama.
Denić je to vrlo rado prihvatio, a Đorđe Branković je pristao da glumi njegovog prijatelja, pomoćnika u potrazi, pronašli smo likove koji su bili voljni da podele svoje autentične priče o psima i počeli smo da snimamo", naveo je Papić.
Film je na programu 13. maja u Domu omladine Beograd, kada će biti prikazan i kratki dokumentarac "Prilagođeni" Dejana Petrovića koji govori o jedinstvenom azilu za pse smeštenom u okviru zatvora u Sremskoj Mitrovici, gde se vrši resocijalizacija zatvorenika kroz obuku pasa.
"Prilagođeni"
"Zahvaljujući Upravi za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde, uz podršku Filmskog centra Srbije, a u produkciji Filmarta i producentske kuće Cinnamon Films, film je snimljen u zatvoru u Sremskoj Mitrovici, koji je neuobičajen ne samo što je jedini zatvor u svetu u kome se nalazi azil za pse, već i po tome što je jedan od tri zatvora u Evropi u kome se sprovodi program resocijalizacije osuđenika putem obuke pasa", kaže Petrović.
"Pejzaži panonske pameti"
U obraćanju video linkom autor Marko Cvejić je naveo da je njegov film "Pejzaži panonske pameti" - "dokumentarna bajka" i "onirički prikaz autorovog sna o nestajanju Panonskog mora".
Povezane vesti
"Panonsko more se nametnulo kao neki dramturški motiv filma, iako to nije bila moja namera od početka. Film je nastao na bazi moje lične arhive koju sam skupljao 20 godina. To su neke scene, restlovi koji nisu ušle u filmove koje smo završili ili su usput snimani na raznim događajima", rekao je Cvejić. Film će biti premijerno prikazan 14. maja u Domu omladine Beograd.
Koštana Banović je otkrila da je devet godina radila na svom dugometražnom dokumentarcu "Ruku mojeju" koji govori o životu 15 mladih monahinja manastira na malom ostrvu u Crnoj Gori.
"Ruku mojeju"
Povodom prikazivanja njenog filma na Beldocs-u 15. maja u Domu omladine, Banović je u obraćanju video linkom rekla da je zanimaju zajednice odvojene od normalnog sveta, koje žive u nekoj vrsti utopije, a motiv za "Ruke mojeju" bilo je njeno prvo prisustvo u crkvi ili pri drugim verskim obredima.
Povezane vesti
"Filmom sam želela najviše da prenesem doživljaj bivanja u takvoj zajednci. Film pruža vrlo malo informacija o monahinjama i veri. Fokusira se na ono što primamo čulima", rekla je autorka, koja nije želela da otkriva ime manastira "da turisti ne navale".
Iste večeri biće prikazan u Domu omladine i kratki film "Jabuka i dve trešnje" koji je Mina Petrović ostvarila u filmskoj radionici za dokumentaristkinje iz jugoistočne Evrope "Tabačka forward", tokom boravka u slovačkom gradu Košice, gde je prva učesnica rezidencije bila upravo autorka pomenutog ostvarenja.
"Jabuka i dve trešnje"
Uslov rezidencije je bio da se snimi kratki dokumentarni film o ženskom liku iz Košica. Tako je Mina za glavnu junakinju odabrala Katarinu Bajkajovu, mladu vajarku iz Košica i snimila čitav film na slovačkom jeziku.
"Postavljajući pitanje pozicije žena, a posebno umetnica u Slovačkoj i globalno, dolazi i do sopstvene istine - bolnih i traumatičnih iskustava iz prošlosti koja potom transformiše u trodimenzionalna vajarska dela. Iako smo rođenjem smešteni u određenu porodicu i geografski položaj, umetnost nam daje slobodu da formiramo sopstvene želje a potom ih i materijalizujemo u toku naših života", najavljuje Mina Petrović svoj film.
"Proleće"
U okviru "Srpskog takmičarskog programa" Beldocs-a biće premijerno prikazan 14. maja u Domu omladine i kratki film "Proleće" Viktora Horvata o nekoliko korisnika staračkog doma "Nanini konaci" u Zrenjaninu, koji žive na drugačiji način od ostalih korisnika tog istog doma.
Oni odbijaju da se pomire sa svojim godinama i sa stereotipnim "načinom života" koji je rezervisan za korisnike ove institucije.
"Ovo je film o ljudima koji odbijaju da se prepuste. O ljudima koji ne žele da umru pre smrti", kazao je o svom ostvarenju Viktor Horvat.
"Motivacija mi je bilo to što sam dobro upoznat sa mestom i likovima koji se pojavljuju u filmu. Vlasnik doma za stare, u kojem je sniman film, jeste moja majka… Ideja filma je da nikada ne treba izgubiti volju za životom. Čovek treba i mora živeti dokle god je živ", reči su autora.
Žene vs Sistem
U programu specijalnih projekcija, biće prikazano još nekoliko filmova nastalih u produkciji naše zemlje, koji se ne takmiče za nagrade Beldocsa: "KOLEKTИV" Dejvida Dosona i Nine Vukadin (nastao u koprodukciji sa Velikom Britanijom), "(Re)volucija 2.0: U potrazi za kiborgom" Dragana Ilića i Darka Štetina, "Kraljevo - priča o nadi u doba korone" Sava Tufegdžića, "Pod našim prozorima" Slobodanke Radun i Vladislave Vojnović i "Znaci života" Marka Nikolića.
Na konferenciji se obratila medijima i Aleksandra Vušurović, koja je predstavila program Žene vs Sistem.
"Naš ovogodišnji specijal posvećujemo ženama, kao omaž ženskoj borbi i vanvremenskoj inspiraciji koju one čine za današnji, ali pre svega za sutrašnji, bolji, svet: nema sumnje da u izazovnim vremenima i prelomnim istorijskim trenucima, budućnost je na plećima žena, i one to dokazuju iz dana u dan. Filmovi i diskusije predstavljeni u programu vodiće publiku na uzbudljivo putovanje kroz prostore ženskog otpora u ovoj selekciji koja nosi izraženu borbenu notu i beskompromisan stav prema dominantnim nepravdama koje oblikuju život žena i društava širom sveta", kazala je Vušurović.
Ieva Ubele predstavila je Beldocs Industry - program kroz koji će biti podržani buduća dokumentarna ostvarenja i produkcije, a koje će biti prikazane u Srbiji kroz par godina.
"Snimanje dokumentarnog filma može da bude veoma dug proces i mi pokušavamo da podržimo stvaraoce dokumentarnih filmova pružanjem obuke, povećanjem vidljivosti njihovih dolazećih filmova na tržištu, kao i okupljanjem filmskih stvaralaca i njihovih potencijalnih koproducenta, finansijera, kupaca i distributera. Naročito smo zadovoljni što ove godine najavljujemo saradnju sa Al Jazeera Balkans, koja će dodeliti glavnu nagradu od 2.000 evra za najbolji pitch", navela je Ubele.
Prema njenim rečima, osim glavne nagrade, biće dodeljene i Nagrada za umrežavanje Festivala dokumentarnog filma u Solunu, Nagrada East Silver Caravan koju je obezbedio Institut za dokumentarni film, Nagrada za ohrabrivanje Dokumentarnog udruženja Evrope i Nagrada PitchtheDoc platforme.
Preporuka za vas
Komentari (0)