Oproštaj od Dejana Mijača: Otplovio kada je dokazao da je pozorišna iluzija moguća
Komentari11/04/2022
-12:52
Brojne kolege i poštovaoci oprostili su se danas u Jugoslovenskom dramskom pozorištu od reditelja, profesora i akademika Dejana Mijača, koji je preminuo 5. aprila u 87. godini.
Od velikana pozorišne režije oprostile su se brojne ličnosti iz kulturnog sveta, Svetlana Ceca Bojković, Branka Petrić, Radoslav Zelenović, Gordan Kičić, Branko Cvejić, Jelena Stupljanin, Milan Caci Mihailović, Branimir Brstina, Egon Savin, Vida Ognjenović, Tihomir Stanić...
"Danas se sa tugom opraštamo od velikog čoveka, prijatelja, velikog reditelja, velikog - Dejana Mijača. Režirao je širom Jugoslavije 135 predstava, od toga 28 u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Poslednju režiju imao je ovde, `Višnjika`, ali nikada se nije oprostio od Jugoslovenskog dramskog pozorišta", kazala je, između ostalog, direktorka tog pozorišta Tamara Vučković.
Nakon minuta ćutanja prikazan je insert iz predstave "Pokondirena tikva", a potom je književnica i rediteljka Vida Ognjenović na početku svog govora upitala: "Da li cenimo ono što je uradio? Cenimo li ga kao prijatelja?"
"Bio je reditelj mislilac. Za njega nije bilo tajni u pozorištu, zato što je on bio tajna. Uvek je uspevao da predstavama da pun sjaj iznutra. Namučio se u našoj sredini prepunoj falšera, ali ni njima nije bilo s njim lako. Majstore, majstore zato mu kažem. Zbogom Dejane, dragi prijatelju, zaduzili ste našu kulturu", rekla je Ognjenović, a prenosi portal 24sedam.
Prema rečima predsednika SANU Vladimira Kostića, zahvaljujući Dejanu Mijaču mogli smo neprestano da prelazimo naše mogućnosti, što nas čini mudrijim.
"Znate svi o njegovoj mudrosti, mašti, a ja bih dodao i otmenost. Putuj, Dejane Mijaču, neka ti je večna slava", rekao je predsednik SANU.
Doviđenja Deso, kad sačiniš podelu od onih gore biće to gromoglasna podela
Reditelj Egon Savin je istakao kako je tužan povod da se prvi put javno zahvali svom profesoru.
"Govorio nam je o postavljanju gledaoca na privilegovano mesto. Govorio nam je da pozorište mora da pobedi sumnju u svet, jer je ceo svet - obmana. Strpljivo nas je učio opasnostima samoljublja i da reditelj svoje misli utisne u predstave. Gogolja je smatrao univerzalnim genijem, a režirajući Steriju pronašao je svoj rediteljski rukopis. Govorio je da glumac najbolje glumi ono što najbolje razume i da je Čehov naš najbolji prijatelj", istakao je Savin.
Glumac Branko Cvejić se prisetio kada se poslednji put čuo s Mijačem i pitao ga kako se oseća, a on mu je odgovorio: "Osećam se, na stend baju sam, čekam".
"Pitao sam ga da li hoda, a rekao mi je - po sećanju. Dejan je bio slavljen, ali i oklevetan žestoko zbog `Golubnjače`. Savet je glasao da se skine predstava s repertoara i plakali smo zbog toga. Mijač nije bio šovinista. Kazao je kako predstavu moramo da pokažemo ljudima. I igrana je na kraju u SKC-u. `Rodoljupcima` je govorio o svom narodu i njegovim greškama. Publiku nije potcenjivao, ali nije joj ni podilazio.
Bio je veliki jugoslovenski reditelj. Kada je radio `Mrešćenje šarana` zvao me je da gledam. Učio sam o pozorištu od Dejana i pola veka družio sam se s njim. Iz teatra je otišao zato što nije imao snage da se uklapa u nova pozorišna pravila. Verovalo mu se jer mu je misao bila duboka i tačna. Doviđenja Deso, kad sačiniš podelu od onih gore biće to gromoglasna podela", rekao je Cvejić.
Srđan Timarov pročitao je reči akademika i književnika Ljube Simovića:
"Na izmaku zime dogovorili smo se Dejan i ja da izađemo na Dunav. Nije nam se dalo... Otputovao je, otplovio kada je dokazao da je pozorišna iluzija moguća... Imao je sreću da ceo život provede u pozorištu. Režirao je sve, od Šekspira do Bernharta. Ali radeći Steriju i domaće pisce, izdvojio se. Njegovi `Rodoljupci` izazvali su Jovana Hristića da napiše kako je to naš najbolji komad. Sve što je od pozorišta dobio, vratio mu je."
Simović je naveo i to da Mijač nije adaptirao pozorišne tekstove tako da bi ih prilagodio svojoj ideji, već da je u tekstu pokušavao da otkrije nova značenja i mogućnosti. Kao primer za to naveo je Mijačevu režiju "Pokondirene tikve" u kojoj je Mijač pokazao da se komedija, jednim jedinim potezom "od kojeg se naš smeh gasi i ledi", može pretvoriti u tragediju.
Glumac Voja Brajović rekao je da Mijač bio filozof, hrabri reditelj, nenadmašni cinik koji je uspeo da svoja razmišljanja iskaže svojim režijama i da je svojim članstvom u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti otvorio vrata pozorišnoj umetnosti.
Svet bez njega više nije ono što je bio
Govor Svetozara Cvetkovića pušten je na video bimu:
"Ništa više nije kao što je bilo. Postoje stvari, slike, sećanja koje smrt ne može da dotakne. Sećam se dolaska na FDU i legendarnog profesora koji je svima udahnuo dah života. Sanjao sam da ću jednoga dana raditi s njim. Mladalačka slika pretvorila se u realnost kad sam bio upravnik Ateljea. I pita me, zamislite, `Upravniče, je l mogu da uđem?` Radio je Krležinu `Ledu`. Bili smo časni podanici našeg kralja. I danas sanjam tu predstavu, 20 godina kasnije. Bio je veseo, naš Mijač, za svakoga je imao osmeh, bio je zauvek mlad, najmlađi u idejama. Ostavio nam je svoj svet, jer ovaj bez njega više nije ono što je bio."
Prema rečima glumice Branke Petrić, Dejan Mijač je bio istinski kralj, priznajući da ima sada tremu, jer on ne može da režira ovaj njen nastup.
"Volela bih da prošetam pozornicom koja je bila tvoje Kraljevstvo. Oboje smo preležali koronu, čuli se telefonom i dogovarali druženje, šetnju, ručak, ali nažalost to nismo ostvarili", sa tugom je govorila Branka Petrić i ispričala anegdote sa proba drame "Putujuće pozorište Šopalović" u Mijačevoj režiji, kada je u ansambl Jugoslovenskog dramskog pozorišta primljen veliki glumac Miloš Žutić, a značajnu ulogu je tada ostvario, takođe, nedavno preminuli Milan Gutović.
Iza Mijača su predstave koje su i danas u kolektivnom pamćenju, režirao je dela klasika i savremenika na svim važnijim scenama ovog podneblja, a iza njega su i generacije studenata koje je odškolovao.
Talenat za pisanje ga je odveo na studije književnosti, a talenat da sve pretvori u pozorište na Akademiju za pozorišnu umetnost u Beogradu. Postavljao je komade u pravom trenutku, režirao je predstave koje su se uspostavljale kao bitne za društvo u kojem nastaju.
Nije pravio ustupke, a govorio je da se nije bavio politikom, jer je prezire, i da se tokom cele karijere bavio životom. Dobitnik je najznačajnijih nagrada, a upuštao se u pozorišne izazove i tako ispisivao pozorišnu istoriju.
Bavio se glumačkim pedagoškim radom u Novom Sadu, pri Dramskom studiju Srpskog narodnog pozorišta, a potom je prešao na Katedru za pozorišnu režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, gde je i ostao do penzije.
Dejan Mijač danas je sahranjen u Aleji zaslužnih građana. Patrijarh Porfirije opelo je služio u Crkvi Svetog Nikole, a poslednjem ispraćaju velikana jugoslovenske kulture prisustvovali su članovi porodice, prijatelji, kolege i poštovaoci.
Komentari (0)