Igre 
Kolege se opraštaju od Dejana Mijača: Strog i zahtevan reditelj sa kojim su glumci voleli da rade
Komentari05/04/2022
-16:36
"Džabe civilizacijsko-tehnički napredak, ako je čovek ugrožen u svojoj ljudskosti", reči su Dejana Mijača, akademika i jednog od stubova srpskog savremenog pozorišta, koji je preminuo u 87. godini u Beogradu.
Iza Mijača su predstave koje su i danas u kolektivnom pamćenju, režirao je dela klasika i savremenika na svim važnijim scenama ovog podneblja, a iza njega su i generacije studenata koje je odškolovao.
Talenat za pisanje ga je odveo na studije književnosti, a talenat da sve pretvori u pozorište na Akademiju za pozorišnu umetnost u Beogradu. Postavljao je komade u pravom trenutku, režirao je predstave koje su se uspostavljale kao bitne za društvo u kojem nastaju.
Nije pravio ustupke, a govorio je da se nije bavio politikom, jer je prezire, i da se tokom cele karijere bavio životom. Dobitnik je najznačajnijih nagrada, a upuštao se u pozorišne izazove i tako ispisivao pozorišnu istoriju.
"Bilo je zadovoljstvo raditi i drugovati sa vama"
Bavio se glumačkim pedagoškim radom u Novom Sadu, pri Dramskom studiju Srpskog narodnog pozorišta, a potom je prešao na Katedru za pozorišnu režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, gde je i ostao do penzije.
"Glumci su voleli da rade sa Mijačem jer je on kroz glumce umeo da sprovede svoje ideje na način da su i sporedne uloge postajale vidljive i učestvovale u značenju predstave. Umeo je da angažuje ansambl, da u glumcu potakne ono najbolje što ima da podari, premda je Mijač bio poznat i kao strog i zahtevan reditelj", navode iz Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
Na sceni tog teatra, Mijač je postavio poslednju, testamentarnu režiju (Čehovljev komad "Višnjik") kada je odlučio da se povuče iz aktivnog pozorišnog života 2011.
Povezane vesti
"Dragi Profesore, Bilo je veliko zadovoljstvo i čast raditi i drugovati sa vama", od reditelja se oprostio glumac i reditelj Gordan Kičić.
"Zbogom profesore", napisala je na svom Instagram profilu glumica Sloboda Mićalović, a glumica Jelena Đokić je podelila fotografiju Dejana Mijača na kojoj se vidi oreol oko njegove glave i potpis: "Dejan Mijač".
Glumica Jasna Đuričić je sa pratiocima na društvenoj mreži podelila sećanje:
"`Dejane, mogu li sutra da ne dođem na probu, moram da okrečim stan?`, upita mlada Jaca. `Ne može, ti ovde krečiš Jaco, na sceni, zapamti!` Zapamtila sam i to i mnogo toga drugog. Hvala ti Dejane za sve, počivaj u miru. Dejan Mijač (1934-2022) najveći srpski i jugoslovenski pozorišni reditelj i pedagog!"
Vida Ognjenović, srpska rediteljka, književnica i prevodilac, izjavila je za Tanjug da je Dejan Mijač bio jedan od najznačajnijih jugoslovenskih reditelja koji je uspostavljao standarde u pozorištu i da će njegove predstave ući u istoriju jugoslovenskog pozorišta.
"Dejan Mijač je umeo na specifičan način da osavremeni klasiku u pozorištu, a isto tako uspevao je da pronalazi nove izuzetne pozorišne komade. Svojim predstavama uspevao je uvek iznova da uspostavlja pozorišne standarde na prostoru nekadašnje Jugoslavije", kazala je Ognjenović.
Na društvenoj mreži, rediteljka Milica Kralj napisala je:
Povezane vesti
"Dejan Mijač primio je moju klasu. Za mene bio i ostao najveći. Doviđenja, profesore. Svet je ceo zaista otišao sad."
Bosanskohercegovački pozorišni reditelj Dino Mustafić na svojoj fejsbuk stranici napisao je da je Mijač bio "generacijama glumaca pravi maestro u teatru".
"Znao sam ostajati satima sa njim u dijalogu o umetnosti. Neke savete i sugestije sam trajno upisao u svoju memoriju. Naučio me da na probama možda 'ponavljam istu grešku'. Zbogom i hvala dragi Dejane", napisao je Mustafić.
Glumac Hadži Nenad Maričić ističe da je "otišao poslednji predstavnik jednog drugog sveta"
"Često smo se sretali u stanu mog profesora Predraga Bajčetića. Bili su to razgovori koji kao da vas u trenutku prebace u drugo vreme, bez mobilnih telefona, u svet knjiga ili pozorišnih velikana koji su njima opet bili toliko bliski. Takve priče niste mogli tek tako slušati, već načuljenih ušiju upijate svaku reč", prisetio se Maričić i dodao da je sreo Dejana Mijača, okruženog prijateljima, nedavno na terasi jednog kafića na Obilićevom vencu u Beogradu.
"Nakon našeg kratkog razgovora, rekao je: `Pogledajte, kakav mladić! Pred njim je tek život`. I tako Mijačev osmeh za kraj", sa setom je rekao glumac za Tanjug i dodao reči kao poslednju poruku preminulom reditelju:
"Ostale su nam dve nedovršene predstave. Ipak... Svima ste nam obogatili život."
"Nestade ceo jedan svet"
Glumac i producent Goran Šušljik na Tviteru je podelio svoja osećanja povodom smrti velikog reditelja:
"Od profesora Mijača moglo se naučiti gotovo sve što pripada pozorištu, a u stvari je život sam.
Bio je najveći i najvažniji reditelj! Sad ga više nema..."
"Nestane ceo jedan svet", napisao je kratko na društvenoj mreži glumac Svetozar Cvetković.
"Nije bio čovek, nego pojam"
Bio je apsolutno veliki i najveći, izjavio je za Tanjug glumac i reditelj Irfan Mensur i dodao:
"Toliko toga je napravio, za njim ostaju sve te legendarne predstave, on je tako veliko ime. Mijačeve režije su mi bile značajne u karijeri, od 'Nahoda Simeona' pa nadalje. Mnogo glumaca se afirmisalo upravo preko njegovih predstava."
Mensur kaže i da se uvek konsultovao sa Mijačem oko svojih režija.
"Velika mi je sreća da sam ga poznavao. Pozorišno me je odgajio. Duboko sam tužan i povređen njegovim odlaskom. On više nije bio čovek, nego pojam. I kad jedan čovek postane pojam, onda nema granica... I kada se povukao, svima nama je bio mentor. Toliko je bio mudar i voleo je teatar da je osetio pravo idealno vreme da ode profesionalno.
Napravio je pravi potez jer mu je bilo besmisleno da dalje radi ako je mislio da će to biti silazna putanja. Nije želeo da uvredi pozorište. Svi mi imamo prava na neuspeh, i on ih je imao, ali jako malo. Samo pogledajte šta je sve ostavio za sobom u pozorištima JDP, SNP, svuda po regionu. Veliki gubitak za naše pozorište i kulturu", smatra Mensur.
Željko Hubač, dramaturg, dramski pisac i reditelj, navodi da je Dejan Mijač bio jedan od najznačajnijih jugoslovenskih reditelja, umetnik koji je na estetskom, ali i planu pozorisne etike bio neprikosnoveni autoritet.
"Dejan Mijač je bio jedan od poslednjih stubova sve krhkije brane koja teatarsku umetnost brani od poplave estetskog konformizma i prosečnosti", kaže Hubač, kome je Mijač jedno vreme bio i profesor, te to doba smatra izuzetno važnim delom njegovog pozorišnog sazrevanja.
Novinarka Antonela Riha je na svom tviteru napisala da je Mijač bio "veliki čovek i veliki reditelj".
"Hvala za svaku kritiku i svaku podršku. Duboki naklon prema delu i životu velikog reditelja Dejana Mijača!", napisao je na svom tviteru nekadašnji predsednik Srbije Boris Tadić.
Od Mijača se na društvenim mrežama oprostila i novinarka RTS-a Mira Adanja Polak.
"Bila sam kod njega kada je bio bolestan. Smrti se nije plašio. Video je u sagovornicima i glumcima ono što drugi ne vide. Pamtiću ga po talentu i jasnoći kazivanja", navela Mira Adanja Polak.
"Lepi moj Mič", napisala je na društvenoj mreži dramska spisateljica i profesorka FDU Biljana Srbljanović u opisu fotografije Dejana Mijača koja je nastala davne 1993. godine.
Dejan Mijač rođen je 1934. godine u Bijeljini, u svešteničkoj porodici. Po završenoj gimnaziji u Valjevu, upisao je studije jugoslovenske književnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a zatim i pozorišnu i radio režiju na Pozorišnoj akademiji, u klasi Vjekoslava Afrića.
Predstave koje je režirao Dejan Mijač
Junona i paun, Ženidba, Dvostruko lice, Treća želja, Svet, Ko se boji Virdžinije Vulf, Pop Ćira i pop Spira, Laždipaždi, Jeretik, Anđeo na stanici, Vesele žene iz Vindzora, Džandrljivi muž, Valjevska podvala, Privatno uho i Javno oko, Ožalošćena porodica, Veliki Mak, Bogojavljenska noć, Seksirama, Ujka Vanja, Pljačka, Romeo i Julija, Šuma koja hoda, Tuga i opomena, Novosadska promenada, Pokondirena tikva, Ti si to, Krevet za tri osobe, Ujež, Prenoćište, Doljna zemlja, Dom Bernarde Albe, Golubnjača, Ravangrad 1900, Mera za meru, Sumnjivo lice, Zojkin stan.
Po završetku studija, 1957, dobio je angažman u Narodnom pozorištu u Tuzli. Za četiri sezone u Tuzli postavio je na desetine predstava i, premda ovo pozorište nije bilo žiža pozorišnog života Jugoslavije, njegov rad se pročuo pa je usledio poziv slavnog upravnika Miloša Hadžića da pređe u Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu, u kome je kao kućni reditelj, u narednih 13 godina, režirao niz zapaženih predstava klasičnog i savremenog repertoara.
Njegova prekretnička režija bila je "Pokondirena tikva" Jovana Sterije Popovića 1973. godine koja je predstavljala radikalan zaokret u odnosu na dotadašnja tradicionalna tumačenja ovog srpskog klasika.
Sistematično je nastavio da se bavi Sterijom tokom celog života i režirao i druge njegove drame: "Džandrljiv muž" (SNP, 1962), "Ženidba i udadba" (Narodno pozorište Sombor, 1975), "Kir Janja" (Udruženje filmskih umetnika Srbije, 1978), "Laža i paralaža" (Knjaževsko-srpski teatar, 1980), "Nahod Simeon" (JDP, 1981), "Rodoljupci" (JDP, 1986. i ponovo 2003)
"Režije `Vase Železnove` Gorkog, i Nušićeve `Pučine`, bile su njegovi prvi radovi u JDP-u, u kojem je, iako nikad nije bio stalno zaposlen, s punim pravom smatran kućnim rediteljem. Poput novosadske Pokondirene tikve, i Pučina je bila daljnji iskorak u tumačenju domaćih klasičnih dela, i ostala jednom od trajnih činjenica savremenog srpskog teatra. Sa dolaskom Jovana Ćirilova na mesto upravnika JDP-a, Mijač je ostvario kontinuitet svojih velikih rediteljskih dometa, poput praizvedbe Simovićevog `Putujućeg pozorišta Šopalović` i prve verzije Sterijinih `Rodoljubaca`", navodi se u saopštenju Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
"Mešćenje šarana" na otvaranju Zvezdara teatra
Premda nikad nije bio na čelu neke institucije, njegov autoritet bio je široko priznat i on je uvek rado pozivan da režira u pozorištima Atelje 212, Grad teatar Budva, Zvezdara teatar, Teatar Kult, Pozorište "Boško Buha", Narodno pozorište Niš, NP Sombor, NP u Beogradu, NP Sarajevo, Beogradsko dramsko pozorište, Kazalište Jazavac u Zagrebu, HNK Split, HNK Rijeka, Pozorište "Joakim Vujić".
Dejan Mijač je umeo da odabere pravi komad za dati društveni trenutak, ali je predstava "Golubnjača" Jovana Radulovića (1951-2018) u Srpskom narodnom pozorištu 1982. izazvala tako jak odijum u vladajućim krugovima KP Vojvodine da je došlo do zabrane predstave.
Hrabrim činom reditelja i glumaca predstava je uspela da preživi zabranu tako što je preseljena u Beograd, 1983, gde je odigrana čak 250 puta pred punim gledalištem Studentskog kulturnog centra. Gostovala je i na obnovljenom festivalu Alpe-Adria u Sloveniji.
Mijač je postavio predstavu "Mrešćenje šarana" Aleksandra Popovića (1929-1996) kojom je otvoren Zvezdara teatar, 1984. Godine 1987. postavio je provokativnu dramu Slobodana Selenića "Ruženje naroda u dva dela" u Jugoslovenskom dramskom.
Radeći niz komada Biljane Srbljanović, čije je tri drame premijerno postavio (Amerika II deo, Atelje 212, 2003), "Skakavci" (JDP, 2005), "Barbelo, o psima i deci" (JDP, 2007), Mijač je značajno doprineo njenom spisateljskom stasavanju u jednu od vodećih evropskih dramskih autorica.
"Pozorište je mašina koja proizvodi nekoliko stvari da bi se domogla sna. Prvo, proizvodi značenje. Značenja se oslanjaju na tzv. običan život. A proizvodi i magičan svet. Pozorišta je bilo oduvek, otkad je čoveka. Predstavljanje toga što prethodi snu je imanentno ljudskom biću. I to je ponajbolji deo čoveka. Sve se to vrlo sliklovito vidi u starim pozorištima, recimo Šekspirovog vremena. Nije bilo reflektora, ni naročitog dekora. Izađe čovek i kaže ovo je bojno polje, ovo je ta i ta građevina. I to je to. Stvaranje tog sveta, te magije... to je pozorište", kazao je u jednom od razgovora za Blic Dejan Mijač.
Vreme komemoracije u Jugoslovenskom dramskom pozorištu i sahrane naknadno će biti objavljeno.
Komentari (0)