Pet filmova koji se nisu našli u trci za Oskara 2022, a zaslužuju pažnju
Komentari27/03/2022
-19:18
Činjenica da je Leonardo Dikaprio tek za "Povratnika" 2016. dobio prvog Oskara, možda dovoljno govori o tome da zlatna statua nije jedino merilo kvaliteta.
Ove godine, uprkos tome što svih deset ostvarenja nominovanih za glavnu nagradu Akademije filmskih umetnosti i nauka svakako zaslužuje da se nađe u toj trci, postoji još mnogo dela vrednih pomena, koja nisu dobila šansu ni u jednoj od kategorija.
Predstavljamo vam pet takvih:
"Idemo, idemo"
"Idemo, idemo" je poetična drama o odrastanju, koja pred gledaoce stavlja pitanje da li je vaspitavanje dece jednosmeran proces ili pak odrasli i sami mnogo uče od mališana.
Džoni (maestralni Hoakin Feniks) i njegov nećak (Vudi Norman) kreću na putovanje Amerikom, učeći jedan od drugog šta znači voleti i živeti.
Na mnogo načina ovaj film reditelja Majka Milsa je oda roditeljstvu i svima onima koji brinu i to ne samo o deci. Ovo je priča o nesebičnom davanju.
Inače, "Idemo, idemo" bilo je na programu 50. Festa.
"Zeleni vitez"
Sedma umetnost je mnogo puta inspiraciju potražila u anglosaksonskim mitovima iz ranog srednjeg veka, ali rezultati, uz nekoliko izuzetaka retko su bili dostojni pomena u kontekstu Oskara.
Ipak, film "Zeleni vitez" američkog reditelja Dejvida Laurija uspeo je da se dotakne te tematike na zanimljiv i autentičan način i stvori, prema mišljenju mnogih, jedan od najboljih filmova 2021. godine.
Njegov film, inspirisan srednjovekovnom engleskom poemom "Ser Gavejn i zeleni vitez" je istovremeno kompleksna drama i pitak vizuelni ep kakav se rado gleda u bioskopima.
Britanski glumac Dev Patel tumači Ser Gavejna, nesmotrenog i tvrdoglavog nećaka kralja Artura. On odlučuje da krene u potragu za famoznim Zelenim vitezom, džinovskim mitskim likom zelene boje kože, a pored Patela, u ovom ostvarenju igraju još i Šon Heris, Alisija Vikander i Džoel Edžerton.
"Passing"
Delikatni rediteljski debi Rebeke Hol, ako ništa drugo, zaslužuje nominaciju za najbolju filmsku fotografiju, a Tesa Tompson za najbolju žensku ulogu, ali nije dobio ni pomen u ovogodišnjoj selekciji Akademije filmskih umetnosti i nauka.
Film govori o dve meleskinje čijim sudbinama upravlja njihova boja kože. Dok se jedna identifikuje kao Afroamerikanka, druga "prolazi" kao belkinja i udata je za belca punog predrasuda.
Iako je u njegovoj osnovi pitanje rase, film istražuje da li oni koji nas vole mogu ikada istinski da nas upoznaju i da li uopšte možemo da do kraja upoznamo sami sebe.
"Zola"
Ako ste godinama aktivni korisnik Tvitera, verovatno vam nije promakla jedna od najčešće deljenih priča na toj mreži, koju je ispričala korisnica Azaja King, poznata kao Zola.
Njena istinita priča o "najluđih" 48 sati u njenom životu u koje ju je uvukla slučajna poznanica Stefani, konačno je i ekranizovana i to u režiji talentovane Džanike Bravo.
Istini za volju, to nije film za mlađe od 18 godina i pre bi mogao da se kandiduje za neku od evropskih filmskih nagrada, nego za Oskara, ali je u svakom slučaju vredan gledanja.
"Memorija"
Tajlandski reditelj Apičatpong Verasetakul poveo je Tildu Svinton na metafizičko putovanje u prašume daleke Kolumbije i sebi obezbedio Glavnu nagradu žirija na ovogodišnjem filmskom festivalu u Kanu.
Domaća publika je imala priliku da se upozna sa nanovijim ostvarenjem Verasetakula na nedavno završenom 27. Festivalu autorskog filma. Ipak, bez obzira na to što je Tilda verovatno zaslužila barem nominaciju za najbolju žensku ulogu, a Verasetakul za najbolju režiju, ova priča ostaće neispraćena na ovogodišnjoj dodeli Oskara.
"Memorija" govori o ženi koju proganjaju misteriozni zvukovi, a Verasetakul uspeva čudesno da oslika njene emocije iz potpune praznine.
Komentari (0)