"Ljudi kažu da je teško spoznati sebe... Ali nije lako ni naslikati sebe": Poslednji autoportreti Van Goga

Komentari

Autor: Euronews Srbija, ArtNet

07/02/2022

08:41

"Ljudi kažu da je teško spoznati sebe... Ali nije lako ni naslikati sebe": Poslednji autoportreti Van Goga - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Najznačajnija izložba autoportreta Vinsenta Van Goga (1853-1890), prva takvog obima koja se organizuje u proteklih 25 godina, daje dodatno uvid u njegovo psihičko stanje.

Platna predstavljena u galeriji "Courtauld" (Kurtould) u Londonu, holanski umetnik je naslikao tokom poslednjih godina života.

"Ljudi kažu da je teško spoznati sebe... Ali nije lako ni naslikati sebe", napisao je Van Gog septembra 1889. u pismu koje je uputio svom bratu Teu.

Izložba "Van Gog: Autoportreti" kustoskinje Karen Seres na jednom mestu je okupila 16 dela čuvenog slikara, nastala u periodu između 1886. i 1889. godine, što je skoro polovina od 35 autoportreta i dva crteža koja su preživela iz pomenutog doba.

Ove slike se upravo, prema rečima kustosa galerije u Londonu, mogu posmatrati kao predstave umetnikovog mentalnog stanja koje se menjalo i pogoršavalo. Van Gog predstavljen na Autoportretu sa tamnim filcanim šeširom (Self-Portrait with a Dark Felt Hat, 1886-1887), koji je nastao u Parizu u vreme kad je slikar ostvario svoj pun umetnički izraz, nje isti kao i onaj na kome je dao sumorni prikaz sebe u narednim godinama.

Dve slike nastale 1889. godine, neposredno pre njegove smrti, predstavljaju na neki način centralno mesto ove postavke i sada su se našle jedna do druge prvi put posle više od 130 godina, odnosno od momenta kada su napustile sanatorijum u San Remiju u Provansi, gde je Van Gog dobrovoljno otišao na lečenje nakon petogodišnje borbe sa neprestanim mentalnim problemima, koji su kulminirali odsecanjem uha decembra 1888.

I ova dva pomenuta autoportreta značajno se međusobno razlikuju, iako su nastali u razmaku od samo nedelju dana, krajem avgusta i početkom septembra 1889.

"Prvi je naslikan dok je Van Gog još uvek bio usred teške psihičke krize, koja ga je zadesila sredinom jula, dok je drugi autoportret nastao dok se oporavljao", navode iz londonske galerija, a prenosi ArtNet.

Ova izložba će biti pred posetiocima do 8. maja.

"Kakve bih sve stvari mogao da uradim da nije bilo ove proklete bolesti", napisao je umetnik u jednom od poslednjih pisama.

Pogledaj galeriju

Van Gog (1853-1890) je verovatno jedan od najpoznatijih umetnika koji su ikada živeli, a istoričari umetnosti navode da je na mnogim od svojih slika izrazio upravo mentalno stanje u kom se u tom trenutku nalazio.

Danas znamo da je slavni umetnik patio od jednog oblika epilepsije, stanja koje prate česte halucinacije, kao i anksioznosti i naleta velike energije ili pak depresije. Njegova bolest, smatraju istoričari, verovatno je prouzrokovala način na koji je Van Gog stvarao, pisao je pre nekoliko godina portal Higherperspectives.

Za života, prodao je samo jednu sliku. Van Gog je 27. jula 1890. sam sebi oduzeo život pucnjem u grudi. Umro je od posledica dva dana kasnije. Posthumno je otkriveno više od 2.000 njegovih dela, a njegov portret doktora Pola Gašea, prodat je po ceni od 82,5 miliona dolara, što ga čini jednom od najskupljih slika u istoriji likovne umetnosti.