Igre 
Ponekad je stvarnost strašnija od fikcije: Deset horor filmova zasnovanih na istinitim događajima
Komentari27/01/2022
-20:38
Kada tvorci horor filmova požele da dodatno zastraše svoje gledaoce, obavezno u uvodnu špicu dodaju da je ostvarenje "zasnovano na stvarnim događajima".
Iako je često reč o tek površnom oslanjanju na nedokazana svedočenja aktera nekih neobičnih događaja iz realnosti, ponekad je stvarnost strašna barem koliko i fikcija.
Predstavljamo vam deset horor filmova koji su zasnovani na zastrašujućim stvarnim događajima.
1. "Egzorcizam Emili Rouz" (2005)
Sveštenik Mur (Tom Vilkinson) je optužen za smrt devojke, za koju se smatralo da je posednuta demonom, jer je bez odobrenja crkve sproveo egzorcizam tokom kog je ona nastradala.
Tužilac Itan Tomas (Kembel Skot) smatra da je mlada devojka Emili (Dženifer Karpenter) patila od šizofrenije i da joj je, umesto svešteničke, bila potrebna psihijatrijska pomoć.
Međutim, advokat odbrane Erin Bruner (Lora Lini) smatra da se njeno stanje nije moglo objasniti samo naukom.
Ovaj film koji je na IMDb dobio "solidnu" ocenu 6,7, zapravo je zasnovan na slučaju navodnog demonskog opsedanja devojke Analize Mičel.
Povezane vesti
Ona je preko šezdeset puta bila podvrgnuta egzorcizmu i na kraju je umrla od neuhranjenosti.
Za njenu smrt osuđeni su i njeni roditelji i sveštenik koji je sprovodio isterivanje đavola.
2. "Zodijak" (2007)
Krajem šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka San Franciskom hara serijski ubica poznat kao Zodijak.
Istražitelji (Mark Rafalo i Entoni Edvards) kao i novinari (Džejk Džilenhol i Robert Dauni Džunior) opsednuti su željom da otkriju identitet ubice i privedu ga pravdi.
U međuvremenu, on ubija jednu po jednu žrtvu, ostavljajući nadležnima mistične poruke i preteće pozive.
Ubica "Zodijak" zaista je postojao i terorisao Južnu Kaliforniju u tom periodu istorije. Dokazano je da je ubio barem petoro ljudi, ali se smatra da je odgovoran za najmanje 37 smrtnih slučajeva.
Njegov identitet nikad nije otkriven.
Povezane vesti
3. "Teksaški masakr motornom testerom" (1974)
Kada Seli čuje da je grob njenog dede vandalizovan, kreće sa svojim bratom Frenklinom i prijateljima da istraži taj slučaj.
Međutim, nakon što stignu u staru porodičnu kuću, ubrzo shvataju da njihove prve komšije nisu nimalo prijateljski nastrojene.
Jednog po jednog člana grupe napada "Lederfejs", ubica sa motornom testerom i maskom od ljudske kože, dok ostali pokušavaju da prežive i pobegnu.
Povezane vesti
Ova priča inspirisana je slučajem stvarnog ubice Eda Gejna, u čijoj je kući policija našla predmete napravljene od ljudskih delova tela.
Naime, policija je otkrila da je Gejn iskopavao kosti i kožu preminulih ljudi sa lokalnog groblja u Plejnfildu (Vinskonsin) i od njih pravio trofeje.
Takođe je dokazano da je ubio dve žene, a nakon što je proglašen krivim, smešten je u psihijatrijsku instituciju, gde je umro 1984. godine.
4. "The Honeymoon Killers" (1969)
Klasik iz 1969. snimljen je na osnovu istinite priče o Rejmondu Fernandezu i Marti Blek, koji su u periodu između 1974. i 1949. prevarili na desetine žena, a ubili najmanje tri.
Lovili su svoje žrtve preko oglasa za upoznavanje, a Fernandez ih je zavodio i izvlačio im novac. U nekoliko slučajeva, Blek je bila ljubomorna i napadala je njegove žrtve, zbog čega su na kraju morali da ih ubiju, kako bi prikrili lanac prevare.
Osuđeni su samo za jedno ubistvo i to na smrtnu kaznu.
5. "Kad jaganjci utihnu" (1991)
Džodi Foster igra Kleris Starling, najbolju studentkinju akademije Federalnog istražnog biroa, koja dobija zadatak da intervjuiše dr Hanibala Lektera (Entoni Hopkins) koji možda ima informacije o slučaju serijskog ubice za kojim tragaju agenti i policija.
Međutim, Lekter je i sam brutalni ubica koji je sklon manipulaciji i - kanibalizmu.
Film je zasnovan na istoimenom romanu Tomasa Harisa, koji je svojevremeno, radeći kao novinar, inspiraciju za Lekterovog lika dobio na osnovu inteervjua sa jednim neobičnim čovekom.
Pisac je imao samo 23 godine kada je dobio zadatak da intervjuiše jednog ubicu u zatvoru Nuevo Leon u Meksiku, ali mu je pažnju privukao čovek koji se predstavio kao zatvorski lekar, dr Salazar.
Umesto da odgovara na pitanja, doktor je počeo da ih postavlja.
Začuđen razgovorom koji je vodio s njim, novinar je pitao upravnika zatvora o dr Salazaru, a on mu je objasnio da je reč o ubici, koji samoinicijativno pomaže oko zdravstvenih problema drugim zatvorenicima.
Salazar je bio osuđen zato što je svog ljubavnika isekao na sitne komade, smestio ih u kutiju i pokušao da ih zakopa na svom imanju, kada je uhvaćen.
Pripisivana su mu i ubistva dvojice autostopera, ali to nikada nije dokazano.
Zanimljivo je da je Salazar, čije je pravo ime bilo Alfredo Bali Trevinjo, posle 20 godina robije izašao iz zatvora i vratio se u rodno selo, gde je lečio meštane, često i besplatno.
Čak je dao intervju za meksičke novine 2008. nedugo pre svoje smrti, ali je odbio da priča o svojoj nasilnoj prošlosti, jer "nije želeo da budi svoje duhove".
6. "Egzorcista" (1973)
Jedan od najprofitabilnijih horor filmova svih vremena zasnovan je delimično na stvarnim događajima.
Kada mlada Regan (Linda Bler) počne čudno da se ponaša - levitira, govori nepoznate jezike - njena zabrinuta majka (Elen Bernstin) traži medicinsku pomoć, ali lek ne pronalazi.
Međutim, lokalni sveštenik (Džejson Miler) smatra da je devojčicu zaposeo đavo i nudi se da izvede egzorcizam uz pomoć stručnjaka (Maks fon Sidou).
Film je inspirisan slučajem anonimnog dečaka, čija je priča dokumentovana pod pseudonimom "Roland Dou" ili "Robi Manhajm".
Reč je o četrnaestogodišnjaku kog je navodno zaposeo demon, a lokalni katolički sveštenik Rejmond Dž. Bišop zabeležio kako je tekao njegov egzorcizam.
Njegovi opisi poslužili su kao osnova za knjigu "Egzorcista" Pitera Blatija, a zatim i za kultni film.
Britanski Guardian pisao je prošle godine da postoje osnovane sumnje da je Roland Dou bio izvesni Ronald Edvin Hankeler, koji je umro u maju 2020. godine.
7. "Horor Amitvil" (1979. i 2005.)
Obe verzije ovog filma govore o bračnom paru koji se doseljava u kuću u kojoj se dogodilo masovno ubistvo.
Nedugo potom oni i njihova deca počinju da doživljavaju paranormalna iskustva, i saznaju za mračnu prošlost svog doma.
Oni otkrivaju da je bivši stanar koji je pobio svoju porodicu navodno bio zaposednut đavolom i zovu u pomoć lokalnog sveštenika da im pomogne da se oslobode nečastivih sila.
Dešavanja u ovom filmu inspirisana su stvarnim događajem iz Amitvila, gde je 1974. izvesni Ronald Defeo Mlađi ubio oca, majku, dvojicu braće i dve sestre.
Više puta je menjao svoj iskaz, tvrdeći u jednom navratu da ga je na to nagovorio glas u glavi.
Osuđen je na 25 godina zatvora, a umro je u psihijatrijskoj ustanovi u martu prošle godine.
Međutim, o ukletoj kući porodice Defeo javnost je saznala više tek nakon što ju je otkupio bračni par Luc.
Oni su se u nju uselili godinu dana posle ubistava, ali su se odselili 28 dana kasnije, jer su tvrdili da čuju čudne zvukove i glasove i da su videli zelenu sluz koja curi iz zidova.
Nedugo potom objavili su i knjigu "Horor Amitvil" koja je prodata u više od deset miliona primeraka.
8. "Prizivanje zla" (2013)
Paranormalni istražitelji i demonolozi Lorejn (Vera Farmiga) i Ed (Patrik Vilson) Voren dolaze u kuću porodice Peron, koji su se susreli sa natprirodnim pojavama u svom domu.
Korak po korak Vorenovi otkrivaju mračnu prošlost njihove kuće i spremni su na sve da pomognu svojim domaćinima.
Međutim, demonolozi iz filma zaista su postojali i tvrdili da se sve što je opisano u filmu zaista dogodilo.
Ed Voren bio je veteran Drugog svetskog rata, koji je samotalno proučavao paranormalne pojave.
Njegova supruga Lorejn tvrdila je da je vidovita i da može da komunicira sa demonima.
Njih dvoje su osnovali Društvo za spiritualna proučavanja Nove Engleske, koje se bavilo lovom na duhove, a istraživali su i slučaj Amitvil.
Lorejn je čak bila i savetnica tokom snimanja prvog dela "Prizivanja zla", dok je Ed umro 2006. godine.
Na osnovu njihovih svedočenja, snimljena je i franšiza "Anabel" o zaposednutoj lutci.
9. "Brda imaju oči" (2006)
Filmovi kao što su "Brda imaju oči" i "Pogrešno skretanje" (2003) koji govore u putnicima koji se slučajno nađu na posedu krvožednih porodica imaju osnov u staroj priči o jednom škotskom klanu.
Reč je o porodici Bin, koja je u 16. veku optužena za incest kao i da je ubila i pojela na stotine ljudi.
Glava kuće, Souni Bin, osuđen je na smrt.
Iako nije dokazano da su Bin zaista bili kanibali, kao ni da su uopšte postojali, u folkloru Škotske postoji više navoda da su postojale porodice koje su "lovile" slučajne prolaznike i živele od ljudskog mesa.
10. "Živi pojedeni" (1976)
Duboko u močvarama Luizijane, psihorični Džad (Nevil Brend) upravlja svojim trošnim motelom i počinje da ubija svoje goste, kojima zatim hrani svog krokodila.
Ma koliko bizarno ova premisa zvučala, zasnovana je na priči o stvarnom ubici Džozefu Daglasu Bolu, koji je tridesetih godina prošlog veka držao gostionicu u Elmendorfu.
Dokazano je da je ubio barem dve žene, a sumnjalo se da je odgovoran za više od dvadeset slučajeva nestanka. Telima svojih žrtava navodno je hranio svoje ljubimce aligatore.
Kada je okružni šerif došao da ga privede zbog sumnje da je odgovoran za nestanak njegove konobarice, a potom i supruge, izvukao je pištolj iz kase i pucao sebi u srce.
Preporuka za vas
Komentari (0)