Igre 
Švajcarski umetnik pretvara svoja neprodata dela i fekalilje u veštačke dijamante
Komentari05/01/2022
-23:00
Kontroverzni švajcarski umetnik Kristof Bihel (Christoph Büchel) predstavlja svoj novi rad, koji nastaje tako što pretvara svoja neprodata dela u veštačke dijamante, koristići DNK iz sopstvenih fekalija.
Da bi "uzgajio" ove jednokaratne dijamante u švajcarskoj laboratoriji, ti dragulji moraju da se uzgajaju na nečemu što se zove "semenke kristala dijamanata". Laboratorija izdvaja ugljenik iz organske materije umetničkih dela, koji se potom nedeljama izlaže visokim pritisku i toploti čime se imitira nastanak dijamanata, što je inače proces koji se obično odvija milijardama godina.
Umetnik tokom 2022. godine planira da napravi 150 veštačkih dijamanata, a predviđeno je da proizvodi ovaj rad i u budućnosti. Kompletan umetnički rad pod nazivom "Proizvođač dijamanata - Imetak", trebalo bi da bude okončan tek nakon Bihelove smrti.
Kako piše Artnet, umetnik je trenutno u pregovorima da izloži projekat u saradnji sa Fondacijom Prada u Milanu.
Ovaj projekat švajcarskog umetnika je ambiciozan i u smislu trajanja i obima, ali su drugi umetnici već radili slična dela. Američka konceptualna umetnica Džil Magid je 2015. godine koristila sličan proces (bez fekalne materije) da transformiše pepeo meksičkog arhitekte Luisa Baragana u laboratorijski dijamant kao deo konceptualnog performansa koji je kritikovao sukobe oko čuvene arhive arhitekte.
Ali Bihel se pozvao na rad italijanskog umetnika Pjera Manzonija, koji je 1961. predstavio "Umetnikov izmet", "umetničko delo" koje se sastoji od 90 konzervi od po 30 grama punih izmeta. Najvišu cenu do sada je dostigla koznerva br. 054 prodata oktobra 2015. za 280.000 dolara. Budući da su konzerve čelične, unutrašnjost ne može da se vidi skenerom ili rendgenom, a otvaranje bi umanjilo njenu vrendost te pravi sadržaj nikada nije otkriven. Priča se da je Mazonija (1933-1966) inspirisala očeva izjava "Tvoja umetnost je sranje", a njegov blizak prijatelj otkrio je da su konzerve zamišljene kao akt "ruganja umetničkom svetu, umetnicima i likovnim kritičarima".
profimedia
Podsetimo, švajcarski umetnik je dospeo na naslovne strane svih vodećih medija pošto je na Bijenalu u Veneciji 2019. godine izložio brod koji je pre toga potonuo i sa sobom u smrt odneo stotine migranata. Podjednaku, čak i veću pažnju privukao je četiri godine ranije, takođe, nastupom u Veneciji, kada je nekadašnju katoličku crkvu pretvorio u džamiju.
Povezane vesti
Ta umetnička instalacija "La Moschea" predstavljala je Island, a zbog kontroverzi i "očigledne provokacije" bila je otvorena tek dve nedelje, kada su Bihelovu džamiju zatvorili, kako su obrazložile gradske vlasti Venecije, da je njenim otvaranjem prekršena zdravstvena i bezbednostna regulativa.
EPA/MACIEJ KULCZYNSKI
Nekadašnju crkvu je islandskom nacionalnom paviljonu iznajmio njegov privatni vlasnik, a ideja umetnika bilo je skretanje pažnje na to da u istorijskom delu Venecije ne potoji džamija iako je ovaj grad kroz svoju prošlost bio trgovački vezan sa muslimanskim svetom. Shvatajući ovu inicijativu kao promociju verske tolerancije, vernici su "pohitali" ka umetničkoj intalaciji, koristeći ovaj prostor za molitvu.
Komentari (0)