Tajno venčanje Semjuela Beketa inspiracija za Festival knjige u Fokstonu

Pre šezdeset godina Semjuel Beket je krišom otputovao u mali grad Fokston kako bi se oženio svojom dugogodišnjom partnerkom Suzan Dešavu Dumenil.

U martu 1961. Beket se odvezao iz svoje kuće u Parizu do Le Tuke aerodroma, a odatle u Kent, gde je rezervisao dve nedelje boravka u Hotelu "Bristol" u Fokstonu.

Beket nije podnosio slavu i gužvu, ali je godišnjica njegovog tajnog venčanja inspirisala veliki multimedijalni događaj na predstojećem Festivalu knjiga u Fokstonu, u kom će učestvovati mnogi britanski pisci.

Publika će na festivalu koji počinje u petak moći da ide stopama velikog pisca, obiđe hotel u kom je tada boravio, pab u kom je pisao "Divne dane" i lokalnu matičnu službu. Na svakoj lokaciji, očekivaće ih snimci fiktivnih monologa iz perspektive Beketa.

Uprkos svemu, dali su ti Nobelovu nagradu

Velike su šanse da se Beketu uopšte ne bi dopala ideja da se u njegovu čast organizuje ovakav festival. Nije mogao da podnese to što je poznat, a znajući to, njegov izdavač Džerom Lindon mu je 23. oktobra 1969. saopštio da je dobio Nobelovu nagradu, gotovo kao da mu izjavljuje saučešće.

profimedia

"Dragi Sem i Suzan. Uprkos svemu, dali su ti Nobelovu nagradu. Savetujem ti da počneš da se kriješ", napisao im je on.

Prema Lindonu, oboje su bili šokirani i zgroženi neočekivanom slavom i od tog trenutka neprekidno su se krili.

Zanimljivo je da ih je vest o Nobelovoj nagradi zatekla dok su bili na odmoru u Tunisu i da je Beket pristao da da "intervju" za Švedsku televiziju, samo pod uslovom da mu niko ne postavlja nikakva pitanja.

Ipak, među ostalim književnicima, naučnicima i umetnicima, ostao je upamćen kao izuzetno prijatan čovek, koji je u intimnim razgovorima bio često spreman da govori o svom radu i procesu koji stoji iza njega.

Umro je 22. decembra 1989. godine, samo nekoliko meseci posle Suzan.