Igre 
10 stranih filmova snima se u Srbiji: Posle Depa, Fajnsa i Brosnana, osim zvezda ove godine očekuje se i rekordna zarada
Komentari29/11/2021
-21:42
U Srbiji će se ove godine snimiti oko deset stranih filmova što je rekord u odnosu na prethodne godine, a takođe se očekuje i rekordan priliv novca od stranih produkcija koji je 2019. iznosio 40 miliona evra.
Snimanje filmova u poslednjih pet godina izuzetno je popularno, a zajedno sa stranim i domaćim produkcijama godišnje se ostvari 4.000 snimajućih dana.
Džoni Dep, Rejf Fajns i Pirs Brosnan neke od svojih najpoznatijih filmova snimili su upravo u Srbiji. Zahvaljujući dobrim kontaktima pojedinih domaćih producenata Srbija je poslednjih godina postala "balkanski Holivud", a našu zemlju posetile su velike svetske zvezde.
Na naš teren dolaze ne samo produkcije iz Holivuda, nego i iz Azije.
Stara planina "glumila" Kašmir
Beograd često "glumi" druge evropske gradove, Vojvodina neodoljivo podseća na Provansu i Toskanu, a Stara planina nedavno je imala ulogu Kašmira u indijskom filmu "Uri". Snimanje tog velikog ostvarenja trajalo je 41 dan, a na filmu je radila ekipa od preko 300 članova i 700 statista.
"Mi smo doveli Bolivud u Srbiju i na to smo jako ponosni", kaže Alek Conić iz producentske kuće Clockwork Production.
"Nama su veliki izazov bile masovne scene koje smo snimali uz pomoć Vojske Srbije, sa tenkovima, avionima... To je stvarno jako teško koordinirati. Ali smo ponosni jer smo snimili neke zaista velike filmove i glas o Srbiji se proneo svuda", kaže Conić.
Povezane vesti
U poslednjih nekoliko godina snimilo se između pet i osam inostranih filmova i serija godišnje, dok se očekuje da će ove godine taj broj biti veći od deset.
U 2019. priliv od stranih produkcija bio je 40 miliona evra, a deo novca uložila je i država.
Producenti rigorozni, ali puni hvale za Srbiju
"Vlada je uvela program podsticaja 2016. godine koji se svake godine uvećava. Počeli smo sa 20 posto, sada smo na 25, a za velike filmove koji investiraju preko pet miliona - 30 posto. To su ogromna sredstva, ali se ona našoj zemlji višestruko isplate", ocenjuje Conić.
Srbija ima i kvalitetne filmske radnike. Kostimografkinja Momirka Bailović radila je kostime za mnoga poznata ostvarenja, a najdraže joj je bilo kada je za potrebe snimanja filma "Minamata" oblačila Džonija Depa.
"Bila sam baš pod pritiskom i da bi on imao više opcija, pripremila sam što više stvari da isprobamo. Naručila sam iz Berlina Red Wing cipele koje mahom strani glumci vole i još nekoliko pari. Između ostalog je moj obućar, koji je zaista umetnik i pravi divne stvari, napravio jedne baš ružne cipele iz sedamdesetih. Dep je naravno izabrao Zokijeve cipele i sako 'Prvi maj Pirot' i ja sam shvatila da je on glumac i umetnik koji voli da nosi stvari koje su autentične pre nego lepe i moderne", prisetila se Bailović.
Projekti koji se snimaju čuvaju se u velikoj tajnosti. Producenti su rigorozni, ali i puni reči hvale za Srbiju, a tome u prilog ide i činjenica da se uglavnom i vraćaju.
Povezane vesti
Korist od filmova ima cela zajednica
Izvršna direktorka Filmske asocijacije Milica Božanić, koja je bila je gost emisije Euronews Dan, ocenila je da veliki broj filmskih radnika u Srbiji na dobitku zahvaljujući sve većoj popularnosti Srbije u svetu filma.
"Film zapošljava veliki broj ljudi i radno je intenzivan. Mi smo ustanovili da je 2016. godine kada su počeli finansijski podsticaji za strane produkcije broj zaposlenih u filmskoj industriji porastao za 80 posto. Ali pored toga, šezdeset posto onoga što se dešava na filmu ne tiče se samo filmskih radnika nego raznih drugih sektora, tako da korist ima šira zajednica - i ekonomska i kulturna", ocenjuje Božanić.
Imajući u vidu kompleksnost organizovanja snimanja filmova, mnogi gradovi poput Beča, Brisela, Barselone imaju u svojoj upravi specijalizovane sektore za saradnju sa filmskim produkcijama, a direktorka Srpske filmske asocijacije ocenjuje da bi i Srbija trebalo da sistematizuje tu oblast i obezbedi administrativnu podršku produkcijama.
Povezane vesti
Međutim, na terenu mnogo toga zavisi i od odnosa sa građanima.
"Građani su veliki deo tog procesa i nekim lokacijama i nekim delovima grada filmske ekipe baš zbog tog dobrog odnosa sa građanima se često vraćaju da snimaju. Potrebno je razumevanje građana za filmske ekipe, jer se snimanja dešavaju i noću", kaže Božanić dodajući da se u Srbiji poslednjih meseci snimaju i akcioni filmovi sa opasnim scenama na ulicama.
Često prisustvo stranih filmskih produkcija je, prema njenom mišljenju, pozitivno uticalo i na domaće projekte.
"Primetno je povećanje produkcijskog kvaliteta domaćih filmova i serija, tako da u svim pravcima postoji rast. Tu su ekonomski podsticaji koje država daje, ali su povećana i izdvajanja sredstava iz Ministarstva kulture za film kao umetničko i stvaralačko delo. Ono što je nama bitno je da Beograd postane kulisa za strane filmove, već da strani filmovi svoju priču smeste u Beograd", zaključuje Božanić.
Komentari (0)