Zanzibarski pisac Abdulrazak Gurna je dobitnik Nobelove nagrade za književnost

Dobitnik Nobelove nagrade za književnost za 2021. godinu je zanzibarski pisac Abdulrazak Gurna. Ovo je tek drugi put da afrički pisac crne boje kože dobije prestižno priznanje - prvi je bio Vole Sojinka 1986. 

Gurna trenutno živi u Engleskoj, kao penzionisani profesor postdiplomskih studija književnosti, a nagradu je dobio za "beskompromisno i saosećajno pisanje o posledicama kolonijalizma i sudbinama izbeglica u rascepu među kulturama i kontinentima". 

Najpoznatiji njegovi romani su "Paradise" (1994), koji je ušao u uži izbor i za Bukerovu nagradu, "Desertion" (2005) i "By the Sea" (2001).

"Od objavljivanja dela 'Paradise', Gurna je priznat kao jedan od najboljih pisaca o postkolonijalizmu", rekao je predsednik Nobelovog komiteta Anders Olson, objašnjavajući odluku o dobitniku.

Sa saosećanjem piše o efektima kolonijalizma

Kako je naveo, u svojih deset romana Gurna je konzistentno i sa velikim saosećanjem pisao o efektima kolonijalizma u Istočnoj Africi i njegovim efektima na živote izbeglica.

"Njegovi likovi, bilo da su u Engleskoj ili u Africi, nalaze se u rascepu kultura i i kontinenata, kao i života koji su imali i života kakav ih čeka, suprotstavljajući se rasizmu i predrasudama, ali i predajući se ćutanju i izmišljanju nove istine i biografije, kako bi izbegli sukob sa realnošću", istakao je Olson. 

Gurna je imao 18 godina kada je došao u Englesku, nakon nasilne pobune 1964. u Zanzibaru, kada su u toj zemlji masovno stradali pripadnici islamske vere, koju su pisac i njegova porodica ispovedali. Njegov rani odlazak objašnjava centralnu temu u svim njegovim radovima, ali i njegov nedostatak nostalgije prema pretkolonijalnoj Africi.

Njegovi radovi daju nam živopisnu i vrlo preciznu sliku druge Afrike, ne tako poznate većini čitalaca, obalski pojas Indijskog okeana, obeležen ropstvom i različitim oblicima represije i različitih režima i kolonijalnih moći: portugalske, indijske, arapske, nemačke i britanske. Zanzibar je bio kosmopolitski mnogo pre globalizacije, rekao je Olson.

Gurnin maternji jezik je svahili, ali je engleski postao njegov literarni jezik, u tradiciji Šekspira, Hermana Melvila i Džozefa Konrada. 

Nakon dvogodišnjeg perioda u Nigeriji, gde je predavao na Univerzitetu Baiero Kano, 1982. se trajno preselio u Englesku, gde je doktorirao na Univerzitetu u Kentu. Nedavno je penzionisan kao profesor postdiplomskih studija u okviru Katedre za engleski jezik tog Univerziteta. 

Vest pisca zatekla dok je bio u kuhinji

Vest da je dobio Nobelovu nagradu javljena je piscu telefonom, dok je bio u kuhinji. 

"Razgovarali smo o praktičnim stvarima koje su i ove godine komplikovane zbog situacije sa pandemijom", rekao je predstavnik Švedske akademije. 

Naime, laureati Nobelove nagrade neće moći da se okupe u Stokholmu, nego će se ceremonija održati putem video uključenja na daljinu. "Dobitnici nagrada iz 2020. i 2021. godine biće pozvani u prestonicu Švedske kada to bude moguće", saopštio je predstavnik.

Gurna će dobiti čuvenu Nobelovu zlatnu medalju, delo švedskog vajara Erika Linberga na kojoj je predstavljen mladić pod drvetom lovora, dok očaran sluša i zapisuje pesmu Muze. Takođe, dobiće i diplomu, kao i novčanu nagradu od preko milion evra.

Od 1901. godine kada je prvi put dodeljena Nobelova nagrada, to priznanje dobilo je 118 laureata.

Dešavalo se i da nagradu dele dva dobitnika i to četiri puta: 1904. kada su za dobitnike proglašeni Frederik Mistral i Hose Ečegaraj, 1917. (Karl Gjelerup i Henrik Pontopidan), 1966. (Šmuel Agnon i Neli Zaks) i 1974. (Ejvind Jonson i Hari Martinson).

Gojko Božović: Odluka Komiteta je iznenađenje

Odluka da Nobelovu nagradu za književnost dobije Abdulrazak Gurnah jedno je od najvećih iznenađenja u novijem periodu, ocenio je pisac, književni kritičar i izdavač Gojko Božović.

Božović je rekao agenciji Tanjug da se kao favoriti obično navode poznati i značajni pisci, dobitnici drugih velikih međunarodnih nagrada, čije se knjige prevode na desetine jezika i dolaze iz velikih kultura.

"Može se primetiti da poslednjih godina Nobelov komitet donosi odluke koje su naizmenične. Povremeno izazivaju kontroverze i javne rasprave, a onda usledi godinu ili dve u kojima je najveći deo književne javnosti iznenađen i više želi da sazna razloge iz kojih je ta odluka doneta nego što se bavi delom samog pisca", rekao je Božović.

Prema njegovim rečima, pozitivno je što će odluka da Gurnah bude dobitnik Nobela "možda doprineti da se baci više svetla na tokove afričke književnosti", pogotovo na kulturu iz koje potiče ovogodišnji dobitnik.

Najmlađi laureat - Kipling

Najmlađi laureat Nobelove nagrade za književnost u istoriji tog priznanja bio je Radjard Kipling, koji je te 1907. godine proslavio 41. rođendan, a najstarija Doris Lesing, koja je imala 88 godina kada joj je nagrada dodeljena 2007.

Tanjug/AP Photo/Fernando Vergara, File

Do sada je 16 žena dobilo Nobelovu nagradu za književnost. Švedska spisateljica Selma Lagerlof postala je prva žena koja je dobila to priznajne 1909. godine, a pet godina kasnije postala je član Švedske akademije.

Ostale dobitnice su: Selma Lagerlef (1909), Gracija Deleda (1926), Sigri Unset (1928), Perl Bak (1938), Gabrijela Mistral (1945), Neli Zaks (1966), Nadin Gordimer (1991), Toni Morison (1993), Vislava Šimborska (1996), Elfride Jelinek (2004), Doris Lesing (2007), Herta Miler (2009), Alis Manro (2013), Svetlana Aleksijevič (2015), Olga Tokarčuk (2018) i Luiz Glik (2020).

Samo dva dobitnika odbila su da prime Nobelovu nagradu za književnost: Boris Pasternak 1958. nakon pritisaka sovjetskih vlasti da ne prihvati priznanje i Žan Pol Sartr 1964. koji je i inače odbijao sve nagrade.

I dok niko nije nagrađen više od jednom, dešavalo se da priznanje posthumno pripadne nekom književniku. To se dogodilo dva puta: 1931. kada je dodeljeno Eriku Karlfeltu i 1961. Dagu Hamaršeldu. Od 1974. Statut Nobelove fondacije propisuje da se nagrada ne može dodeliti posthumno, osim ako je smrt nastupila nakon proglašenja laureata.