Igre 
Restaurirana Pijeta Bandini: Novi život udahnut nedovršenoj i najličnijoj skulpturi Mikelanđela
Komentari02/10/2021
-19:48
Mikelanđelo je bio na pragu 80. kada je počeo da radi na skulpturi koju je zamislio za oltar iznad sopstvene grobnice. Bila je to mermerna Pijeta, sa Isusom koga pridržavaju Bogorodica, Marija Magdalena i farisej Nikodem čiji lik krije autoportet ostarelog umetnika.
Mikelanđelo je radio na skulpturi između 1547. i 1555, i od samog početka bila je to ambiciozna i teško ostvariva ideja. Njegov prijatelj i biograf Đorđo Vazari napisao je da je mermerni blok bio pun nečistoća i drugih nedostataka i da je "dleto često pravilo varnice".
Restauracija posle skoro 470 godina
Mikelanđelo je postajao sve nervozniji i na kraju je i odustao od dela, čak je, prema Vazarijevim rečima za koja stručnjaci tvrde da ne postoje dokazi, pokušao i da ga uništi. Međutim, 277 santimetara visoka i 2.700 kilograma teška skulptura je preživela i nedavno doživela svoju prvu restauraciju posle skoro 470 godina. Čišćenje skulpture započeto je još 2019. a javnosti je nedavno prikazan završni rezultat, objavio je Muzej Opera del duomo.
Stručnjaci navode da je reč o Mikelanđelovom najličnijem radu, ne samo zato što uključuje njegov autoportret i što je bio namenjen njegovom grobu, već i zato što "iskazuje mučnu vezu koju je umetnik imao sa mermerom".
Analizom mermera, kako su i na konferenciji za medije objasnili stručnjaci, tokom restauracije je otkriveno da on nije došao iz Karare, Mikelanđelovog omiljenog kamenoloma u Toskani, već iz kamenoloma u Seraveci, oko 15 kilometara dalje.
Restauratori su sada, kako su objasnili, iz prve ruke mogli da otkriju zašto je umetnik ostavio rad nedovršenim - mermer je nesavršen, nije bio sačinjen od bloka ujednačene boje i imao je tragove pirida, minerala iz grupe sulfida koji prave reakciju sa metalom, što bi moglo objasniti one varnice.
Analiza bloka je pokazala i naprsline i male pukotine koje možda nisu morale biti vidljive kada je Mikelanđelo počinjao da vaja, ali su se lako mogle raspuknuti pod udarom dleta.
profimedia
Povezane vesti
Nakon odluke da je napusti, Mikelanđelo je poklonio skulpturu slugi Antoniju de Kastelduranteu koji ju je dao na čuvanje Tiberiju Kalkanjiju, jednom od Buonarotijevih učenika i saradnika, koji je prepravio stautu u poludovršeno stanje u kojem je sada.
Oko 1560. ona je prodata bankaru Frančesku Bandiniju i od tada je delo bilo poznato kao Bandinijeva Pijeta, premda, istini za volju, to nije klasičan prikaz Pijete (Marijinog oplakivanja mrtvog Hrista) već scene skidanja sa krsta.
U nekom trenutku, Pijeta je stigla iz Rima u Firencu i postavljena je iza glavnog oltara u katedrali, ispod velikih svećnjaka, pa su na njoj vremenom ostajali i tragovi voska koji je iz njih kapao.
Ali, najdrastičnije izmene nastale su 1882. kada je rađen gipsani kalup statue. Nakon nanošenja gipsa nije dobro očišćena i ostala je zamrljana. Tadašnji čuvari katedrale odlučili su da je premažu slojem voska boje ćilibara, koji je, onda, decenijama iznova nanošen. Vosak je stario, a gipsani malter i drugi materijali, korišćeni da spoje neke odvojene delove, oksidirali su pa je statua postala još umrljanija.
Najdirljivija Pijeta
Najnovija sveobuhvatna restauracija počela je 2019. i izvršena je u otvorenoj laboratoriji institucije koja preko 700 godina nadgleda održavanje firentinske katedrale i drugih javnih građevina. Tamo su posetioci mogli da posmatraju Paolu Rozu, galvnu restauratorku, i njen tim na delu.
Uklanjanje slojeva voska i čađi, vratila je Mikelanđelovu originalnu ideju skulpture. Ali bio je to prilično mukotrpan proces i za restauratorku Rozu koja je do sada restaurirala nekoliko Mikelanđeovih skulptura u Firenci, uključujući i čuvenog Davida iz Galerije Akademije, kao i tzv. Tondo Piti i bistu Bruta, obe danas u Muzeju Barđelo.
"Prvi put kada sam stavila ruke na Mikelanđela imala sam 40, a sada su mi 62 godine. To je toliko posebno, tako dirljivo, a ja i dalje osećam kao da ga ne poznajem. On je bio u stanju da napravi zadivljujuće stvari sa samo nekoliko udara dletom", izjavila je Roza.
Povezane vesti
Muzej Santa Marije del Fjore iz Firence, poslednjih 40 godina čuva Mikelanđelovu Pijetu Bandini, "najdirljiviju od sve tri koje je napravio". Ona najpoznatija, nalazi se u bazilici Sv. Petra u Rimu, a koju je umetnik isklesao kada je imao 24 godine.
U svojoj biografiji Mikelanđela, Đorđo Vazari je napisao kako je posetio umetnika kasno jedne večeri i da ga je pronašao kako radi na skulpturi, "pokušava da nešto izmeni" na jednoj od Hristovih nogu. Kada je ugledao Vazarija kako ga posmatra, "Mikelanđelo je ispustio svetiljku iz ruke, ostavivši delo u mraku" kako bi sprečio Vazarija da je vidi.
Onda mu je rekao: "Toliko sam star da me smrt često vuče za ogrtač da krenem za njom. Jednog dana, baš poput ove svetiljke, moje telo će pasti i svetlost života biće ugašena".
Mikelanđelo će preminuti desetak godina kasnije, 18. februara 1564, tri nedelje pre svog 89. rođendana. Sahranjen je u Baziliki Santa Kroče, čime mu je ispunjena želja da počiva u rodnoj i voljenoj Firenci. Grobnicu je dizajnirao Vazari, monumentalni projekat na kojem je radio 14 godina. Mermer je obezbedio Kozimo I de' Mediči, koji je organizovao i državnu sahranu u čast maestra.
Poslednja skulptura na kojoj je radio, do šest dana pred smrt, bila je još jedna Pijeta, poznata kao Rondanini.
Podsetimo, Muzej Opera del duomo čuva jednu od najboljih kolekcija pozne srednjovekovne i renesansne skulpture u Italiji, a do sada je pod njegovim okriljem restaurisano oko 600 statua.
Pijeta Bandini ostaće na uzdignutom postolju na kojem je i restaurisana sve do 30. marta 2022. kako bi posetioci mogli da joj se dive iz svih uglova.
Komentari (0)