Sto godina od rođenja Aleksandra Tišme: Izložbe, predstave i književni razgovori o iskustvu rata

Kaleidoskop kulture u Novom Sadu je u drugoj nedelji posvećenoj književnosti odao počast Aleksandru Tišmi. U znak sećanja na velikog književnika, Distrikt je pretvoren u veliki muzej na otvorenom,  a održan je i novomedijski događaj Tišma paviljon u okviru kog su održane izložbe, predstave i razgovori sa nagrađivanim piscima.

Naročitu pažnju privukla je interaktivna izložba "Upotreba Čoveka", prema čuvenom Tišminom delu, koja simbolički prikazuje univerzalno iskustvo rata kroz tri celine. 

Pitanja o identitetu i pripadnosti, autorke izložbe "Upotreba čoveka" postavile su pred svakog posetioca. 

"Pre svega smo želili da približimo Tišmu kao autora posetiocima koji nisu čitali knjigu, a da prikažemo jednu našu interpretaciju njegovog dela. Ona može biti zanimljiva i onima koji su čitali knjigu, tako da oni mogu da prođu i vide da li se slažu sa našim idejama. A glavna ideja izložbe je da rat nikad ne prestaje, da ne postoji pre i posle rata - da se rat stalno dešava", kaže za Euronews Srbija Mina Aleksić, jedna od autorki izložbe.

Euronews

U okviru istoimenog performansa u dramatizaciji Fedora Šilija i Borisa Liješevića nekoliko glumaca ispričalo je Tišminu  epsku priču o ratu i čoveku. Takođe, dan kasnije, u okviru Tišma paviljona,  prikazana je plesna predstava "Kora", inspirisana romanom "Vere i zavere" Aleksandra Tišme, a koju su izveli plesači KUD "Vuk Karadžić" iz Temerina. Uz elemente savremenog i tradicionalnog plesa, ova predstava priča priču iz prošlosti Novog Sada govoreći o ljudima čiji je život i identitet promenjen ratnim dešavanjima, ali i istražuje večitu dilemu: šta to u čoveku prevagne da iz njega proklija zlo, a moglo je biti dobro.

O najčešćoj tematici Tišminih romana, pripadnosti, ratu, identitetu, ljudskosti pričali su nagrađivani pisci, uključujući i najnovijeg dobitnika NIN-ove nagrade Stevu Grabovca.

O Tišmi

Aleksandar Tišma je bio romansijer, pesnik, pisac pripovedaka, drama i prevodilac. Rođen je 16. januara 1924. godine u Horgošu, a preminuo 15. februara 2003. u Novom Sadu.

Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Novom Sadu, a studije engleskog jezika i književnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1954. godine.

Od 1945. do 1949. godine radio je kao novinar u Slobodnoj Vojvodini i Borbi, a od 1949. do 1981. godine bio je urednik u Izdavačkom preduzeću Matice srpske u Novom Sadu i urednik Letopisa Matice srpske od 1969. do 1973. Prevodio je sa mađarskog i nemačkog jezika.

Njegova književna dela prevedena su na oko 20 svetskih jezika. Za književno stvaralaštvo dobio je mnogobrojne nagrade i priznanja u zemlji i inostranstvu: Brankovu nagradu (1957), Oktobarsku nagradu Novog Sada (1966), Nolitovu nagradu (1977), NIN-ovu nagradu za roman (1977), Nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu (1978), Književnu nagradu „Szirmai Karoly” (1977. i 1979), Andrićevu nagradu (1979), Nagradu Oslobođenja Vojvodine (1982), Nagradu Željezare Sisak (1984), Sedmojulsku nagradu SR Srbije (1988), Nagradu za evropski feljton u Brnu (1993), Nagradu Lajpciškog sajma knjiga (1996), Državnu nagradu Austrije za evropsku književnost (1996), Nagradu grada Palerma „Mondello” (2000), Nagradu „Svetozar Miletić” za publicistiku (2002) i posthumno Vukovu nagradu (2003).

Dobitnik je ordena Legije časti Republike Francuske.

Bio je redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti i član Akademije umetnosti u Berlinu.