Slučaj "Blagoveštenski sabor": Osumnjičeni za prodaju ukradene slike u pritvoru, muzej očekuje da im se delo vrati

Javnost je prethodnih dana zaintrigialo pokušaj prodaje slike "Blagoveštenski sabor u Sremskim Karlovcima" za koju se veruje da je delo slikara Vlaha Bukovca, ukradeno 1993. godine iz dvorca u Čelarevu, depandansa Muzeja Vojvodine. Slika se treuntno nalazi u Švajcarskoj, a zvanična procena o njenoj autentičnosti će u slediti kada se "vrati kući". 

Viši sud odredio je, nakon saslušanja, pritvor osumnjičenima D.M, N.D. i R.D., i to usled postojanja osobitih okolnosti koje ukazuju da će ometati postupak uticanjem na svedoke, saopšteno je iz Višeg suda.

Njima se stavlja na teret udruživanje radi vršenja krivičnih dela, za šta je prema Krivičnom zakonu predviđena kazna zatvorom od šest meseci do pet godina, kao i prikrivanje informacije da je slika pribavljena krivičnim delom, za koje je zaprećena novčana kazna ili kazna zatvorom od jedne godine.

Oni su uhapšeni u Švajcarskoj gde su navodno pokušavali da prodaju sliku po ceni od 600.000 evra, a policija je kasnije pretresla stanove osumnjičenih u Makedonskoj ulici u Beogradu.

"Čekamo završnicu postupka, ali smo srećni što je, posle toliko godina, rasplet događaja takav kakav jeste", kaže povodom slučaja pronalaska slike Dragana Milošević, pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama za Euronews Srbija.

Ona je potvrdila da se slika, inače vredno delo koje je u vlasništvu Muzeja Vojvodine, trenutno nalazi u Švajcarskoj. 

Google Earth, mokrin.org

"Bilo je nekih pisanja u medijima da se sumnja u autentičnost originala, mi imamo informacije da to nije tako, ali zvanično ćemo napraviti procenu, onog momenta kada slika dođe kući", kaže Milošević.

Nemoguće je takvu sliku izneti neprimećeno

Nekadašnji kustos Narodnog muzeja i istoričar umetnosti Nikola Kusovac rekao je za Blic da je reč o slici velikog formata.

"Nju nije moguće izneti neprimećeno. Na nadležnima je da utvrde da li je reč o originalnom delu ili kopiji. Ako je reč o originalu, njegova cena je znatno veća od ponuđene", izjavio je Kusovac.

"'Blagoveštenski sabor' je srpska priča i Vlaho Bukovac ju je potpisao ćirilicom. Naslikao ju je 1901. godine na narudžbinu trgovca Petra Nikolića, koji je radio za srpsko tržište i inače štampao reprodukcije. On je štampao i reprodukcije 'Seobe Srba' i 'Krunisanja cara Dušana', kao i 'Kosovku devojku'. Svašta je radio, ali u dobrom smislu želeći da umetnost približi što širem krugu ljudi", objašnjava Nikola Kusovac.

"Vlasništvo Muzeja Vojvodine slika je postala otkupom 15. aprila 1953, a prilikom provale u Dvorac u Čelarevu 28. novembra 1993. ukradena je zajedno sa još tri slike. U tom trenutku u čelarevskom dvorcu, depandansu Muzeja Vojvodine, nalazila stalna postavka stilskog nameštaja", stoji u zvaničnom saopštenju Muzeja Vojvodine i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.  

U saopštenju se navodi da je Bukovac uradio sliku prema porudžbini povodom 40-godišnjice Sabora, a na osnovu starije litografije. Pomenuta litografija urađena je prema originalnoj fotografiji Sabora, koju je izradio novosadski fotografa Stefan Vulpe. Na slici je predstavljen crkveno-narodni Sabor Srba kojim je predsedavao patrijarh Josif Rajačić, održan na Blagovesti 1861. godine. 

SANU

Blagoveštenski sabor jedan je od najznačajnijih događaja za istoriju autonomije Srba u Ugarskoj na kojem su Srbi tražili svoju političko-teritorijalnu autonomiju, koja bi uključila teritorije na kojima pretežno žive Srbi, u kojoj bi zvanični jezik bio srpski, a zvanično pismo ćirilica. Na slici su prikazana 82 autentična portreta učesnika Sabora, crkvenog klera, političkih stranaka i građana, među kojima se nalazio i Svetozar Miletić. Autor se potpisao u donjem desnom uglu, ćiriličnim malim slovima: vlaho bukovac cavtat 1901, stoji u saopštenju.

Omiljeni dvorski slikar

Vlaho Bukovac rođen je 1855. u Cavtatu, kao Bjađo Fađone (Biaggo Faggione). Jedan je od najcenjenijih slikara naših prostora, koji je završio čuvenu Školu lepih umetnosti u Parizu. Slikao je portrete srpskih vladara tog vremena, kraljice Natalije, zatim kralja Aleksandra i kraljice Drage, potpom Petra Karađorđevića i svi su stekli status kanonskih.

Iako je u svojim delima pratio savremene stilske tokove, krećući se od akademizma, preko impresionizma i postimpresionizma, do simbolizma i secesionizma, nije podlegao trendovima koje su diktirali modernisti, futuristi i kubisti.

Osim što je bio među omiljenim slikarima dvorskih vladara, njegova dela veoma je cenio i Josip Broz Tito. 

Direktnom intervencijom Josipa Broza Tita sprečeno je da slika "Bela robinja" bude poklonjena predsedniku Indonezije Suhartu 1961. 

Na isti način je zaustavljeno otuđenje slike "Ružičasti san", koja se nalazila u jednoj od spavaćih soba u Belom dvoru u Beogradu. Titov odgovor Službi poklona bio je odlučan: "Ne dolazi u obzir nijedna od ovih slika jer treba da ostanu u zemlji".