Igre 
Ekološki aktivisti vandalizuju slike poznatih umetnika: Kako su umetnička dela postala žrtve borbe za čistiju planetu?
Komentari08/06/2024
-15:03
Klimatski aktivisti uhapšeni su u subotu nakon što su zalepili poster preko Moneove slike "Polje maka" u muzeju Orse u Parizu. Samo ove godine, ovo je drugi slučaj vandalizovanja velikih umetničkih dela u cilju skretanja pažnje na ekološke probleme.
A bilo je toga još - kepili su se aktivisti super lepkom za ramove poznatih umetničkih dela u muzejima, konzervu supe polivali preko Van Gogovih "Suncokreta", posipali crnu tečnost...
Pažnju su aktivisti svakako privukli, ali su i naškodili ciljevima boraca za očuvanje životne sredine. To su pokazala mnoga istraživanja.
Istoričarka umetnosti Marija Jovičić kaže da ovo nije prvi slučaj vandalizma, da je bilo takvih primera i ranije i da im je zajedničko da se "napadaju" slike koje imaju neki pejzaž u sebi. Ideja im je da pošalju poruku " ukoliko nastavimo da se ovako odnosimo prema prirodi, ovo će biti portreti koji ćemo u budućnosti gledati".
"Oni vrlo jasno imaju na umu šta žele da poruče. Međutim, životna sredina je civilizacijski i egzistencijalno vrlo važna stvar, ali je podjednako važna i umetnost. Mislim da te dve stvari ne treba suprotstavljati, već treba štititi i jedno i drugo", rekla je Jovičić za Euronews Srbija u emisiji "Hajde da razgovaramo".
Napominje da se aktivisti trude da ne oštete previše umetnička dela, jer svako od njih je zaštićeno staklom. Lepljenjem za ram slike, jeste uništen ram koji je neizostavni deo tog umetničkog dela.
"Aktivisti su očigledno vrlo svesni na koji način će 'napasti' ili ugroziti to delo, jer se uvek trude da ta oštećenja ne budu velika i da se zapravo - slici ne desi ništa strašno. Kada su na Van Gogove 'Suncokrete', bacili konzervu supe, nakon što je slika obrisana (zaštitno staklo) mogla je ponovo da bude izložena u javnosti. Ramovi za slike se lako poprave. Međutim, to ne menja činjenicu da je to jedan vandalski čin koji je izuzetno štetan i šalje pogrešnu poruku", rekla je ona.
Povezane vesti
Balša Lubarda, gostujući predavač i istraživač Damar Instituta iz Podgorice navodi da je to oprobana taktika aktivista i da nije ništa novo i da ima za cilj da skrene pažnju.
"Predstavlja takozvani akt ekotaže, odnosno ekološke sabotaže. Akti ekološke sabotaže kao takvi ne uključuju ljudske žrtve, odnosno ne predpostavljuju ljudske žrtve, ali izazivaju neko oštećenje imovine", rekao je on u emisiji "Hajde da razgovaramo".
Napadom na umetnička dela, kako kaže, aktivisti pokušaju da skrenu pažnja na jedan sistemski problem koji je doveo do klimatskih promena, što se uporno prenebregava i ne rešava.
Napominje da su takvi napadi pod lupom "aparata prisile" i da postoji tendencija da se ova vrsta ekološkog aktivizma podvede pod jedan od oblika terorističkih aktivnosti.
"Naravno, to je daleko od toga. Nijedan od ovih napada nije prouzrokovao ljudske žrtve, niti je to namera i jedna od ovih aktivnosti. Samo stavljanje ekološkog aktivizma na taj spektar potencijalno terorističkih aktivnosti ima za cilj da na jedan vrlo karakterističan način proskribuje bilo kakav čin radikalnog delovanja kada su u pitanju klimatske promene", rekao je on.
Više o ovom temi pogledajte u emisiji "Hajde da razgovaramo"
Povezane vesti
Komentari (0)