Novi Muzej grada Beograda biće velik kao četvrtina Luvra i čuvaće mamuta, vinčanske figure, olimpijsku baklju, novčić s prvim krstom...
Komentari03/08/2021
-20:24
Beograd poput svih evropskih prestonica poseduje jedinstveno kulturno blago, ali je do sada bio jedinstven i po tome što više od sto godina nije obezbedio dom za muzej koji svedoči o njegovoj istoriji i kulturi dugoj više od 7.000 godina.
Korak ka rešavanju problema zgrade Muzeja grada Beograda, koji je već godinama aktuelan, trebalo bi konačno sutra da bude načinjen raspisivanjem tendera za rekonstrukciju zgrade u Resavskoj 40/B.
Datum raspisivanja tendera, 4. avgust, nije slučajno izabran jer je upravo tog datuma, samo 1551. godine, objavljeno Beogradsko četvorojevanđelje, prva knjiga štampana u Beogradu, koja se nalazi u bogatoj riznici muzeja srpske prestonice.
"Ovo je prvi korak i posle ovoga nema nazad jer objavljivanjem tendera krećemo u rešavanje problema koji traje 117 godina. Za nekoliko godina u jednom prostoru biće ne samo 130.000 artefakata, nego i mnogo više, koliko ih realno ima. Uloga muzeja jeste da prikuplja, konzervira, restaurira i prezentuje najvažnije na teritoriji Beograda i svih gradskih opština, a sve to je poraslo do neslućenih razmera, i to na 16 lokacija u gradu", ističe Jelena Medaković, direktorka Muzeja grada Beograda.
Neki od najznačajnijih eksponata, kako je najavljeno da će biti izloženi u novom muzeju su: mamut, vinčanske figurine iz Stublina, Legat Paje Jovanovića, pomenuto Beogradsko četvorojevanđelje, Generalni plan Beograda, maketa prvog beogradskog tramvaja, suncobran kraljice Natalije, igla za kravatu kralja Milana Obrenovića, broš sa likom kraljice Drage, olimpijska baklja iz 1939. godine...
Od 2006. skoro ništa nije urađeno, sada iz budžeta obezbeđeno 25 miliona evra
Veliko zdanje nekadašnje Vojne akademije u Resavskoj 40b pripalo je još 2006. Muzeju grada Beograda, ugovorom o razmeni objekata između Grada Beograda i Ministarstva obrane. Međutim, skoro četiri godine rešavani su samo imovinskopravni odnosi, a bile su potrebne i godine da se iz ovog prostora iseli Vojna štamparija.
Prema rečima zamenika gradonačelnika Beograda, Gorana Vesića, poslednji muzej u Beogradu je izgrađen 1965. godine i lično je inicirao da se sada obezbedi novac kako bi Muzej grada Beograda konačno dobio svoju kuću.
"Ova zgrada se ne gradi iz početka, ali suštinski nikada nije imala muzejsku namenu, tako da je reč o novom muzeju. Da bismo završili ovaj posao, trebaće nam dve i po do tri godine, a okvirna procena vrednosti radova je 25 miliona evra. Grad je obezbedio novac iz sopstvenog budžeta, nijedan dinar nismo dobili iz donacije. Ima nekih obećanja, ali videćemo", kaže Vesić.
Izražavajući nadu da će u naredna dva do tri meseca biti određen izvođač, zamenik gradonačelnika objasnio je predstojeću proceduru i podvukao da su uslovi za izvođača veoma teški zato što neće moći da se javi niko ko nema iskustva u ovom poslu.
Objekat je pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda, a očekuje se da u novembru počnu radovi.
"Biće to prvi moderan muzej u Beogradu, u smislu da je koncipiran tako da građani mogu čitav dan u njemu da provedu, što je inače praksa i u svetu, a biće i najveći srpski muzej na skoro 18.000 kvadratnih metara, veći i od Narodnog muzeja i Muzeja savremene umetnosti, odnosno kao četvrtina Luvra", dodao je Vesić, objašnjavajući da će se u Muzej grada Beograda i ulaziti iz Resavske ulice, a da će dvorište biti posebno uređeno za potrebe različitih sadržaja.
"Muzej predstavlja vezu između dva objekta, starog koji se rekonstruiše, i novog sa dvorišne strane. Oni će biti povezani i tako ćemo dobiti potpuno novi prostor. Tu će biti i nove sale za izložbe, konferencijska sala, multifunkcionalna sala, knjižara, kafe i svi drugi sadržaji koje imaju svi svetski poznati muzeji", naveo je zamenik gradonačelnika Beograda.
Vesić je najavio i da će naredni projekat Grada Beograda biti izgradnja sopstvenog depoa za umetnička dela, kako bi "sva umetnička dela koja pripadaju Gradu Beogradu bila čuvana na jednom mestu po primerenim uslovima i strogom kontrolom".
Sekretar za kulturu Ivan Karl podsetio je da je pokojni premijer Zoran Đinđić sredinom 2001. godine, prilikom nastavka radova na Hramu Svetog Save, rekao da u naše slabosti spada i to da ne završavamo ono što smo započeli.
"Generacija koja danas vodi Srbiju i Beograd konačno to ispravlja, dovršava staro i gradi novo. Hram Svetog Save je zablistao, Muzej savremene umetnosti i Narodni muzej su renovirani i vraćeni građanima, Klinički centar je pri kraju, dodeljena je zgrada Istorijskom muzeju Srbije ispred kojeg je spomenik Stefanu Nemanji. Ono što su ta zdanja na nacionalnoj, duhovnoj i kulturnoj mapi zemlje biće i Muzej grada Beograda za prestonicu. Vremeplov kroz prošlost, stanica za sadašnjost i okvir za budućnost", kaže Karl i dodaje da su beogradska slagalica i mozaik sastavljeni od preko stotinu hiljada dragocenih delova.
Bista imperatora Makrina, novčić carice Salomnine...
Muzej grada Beograda je osnovan 1903. godine, a u njegovom sastavu je 25 legata i osam područnih muzeja, u kojima se može videti kulturno blago.
Jedina postojeća bista imperatora Makrina, novčić carice Salomnine na kome se prvi put pojavljuje hrišćanski krst i to gotovo pola veka pre Milanskog edikta, jedini sačuvan orden sa Svetoandrejske skupštine, takođe su deo neprocenjive kulturne riznice koja se čuva u ovom muzeju.
Muzej grada Beograda može se pohvaliti bogatom zbirkom gravira i fotografija Beograda i Zemuna, ali i dokumenta vezanih za znamenite beogradske porodice i kolekcionare koji su voleli ovaj grad.
Dela iz primenjene umetnosti ili likovnog stvaralaštva imala su sve ove godine sreću da budu vidljivija od drugog kulturnog blaga, budući da su izložena u nekom od legata ili muzeja u sastavu, ali i u salonima Skupštine grada, Rektoratu ili stalnoj postavci Etnografskog muzeja.
Zgrada nekadašnje Vojne akademije izgrađena je 1899. godine, prema projektu arhitekte Dimitrija T. Leka, a nakon Prvog svetskog rata izvršeno je proširenje, kada je dograđen drugi deo zgrade ka Nemanjinoj ulici.
Pošto je zdanje dodeljeno Muzeju grada Beograda, kustosi muzeja su nacrt projektnog zadatka pripremili još 2008. godine, iste godine kada je i CIP uradio projekat postojećeg stanja, kao početni dokument neophodan za izradu projektnog zadatka za rekonstrukciju zgrade. Elaborat je potom napravio i Centralni institut za konzervaciju napravio analizu objekta iz aspekta preventivne zaštite i konzervacije, uz preporuke o mogućim modalitetima korišćenja tog zdanja.
U periodu 2014-2015. urađen je Projekti zadatak za izradu tehničke dokumentacije, a potom je 2016. na Konkursu za izradu idejnog rešenja za rekonstrukciju i dogradnju objekta u Resavskoj 40b kao pobedničko rešenje izabran rad arhitekte Jelena Ivanović Vojvodić, Goran Vojvodić i Jovana Grujevska iz firme "Birovia". Četiri godine kasnije, dobijena je potrebna građevinska dozvola.
Komentari (0)